Dok svet drhti pred najavljenom globalnom ekonomskom krizom, koja prema nekim procenama može nadmašiti čak i Veliku depresiju iz tridesetih godina prošlog veka, dešavaju se duboke i neupadljive promene u strukturi međunarodnih odnosa – posebno kada je reč o novcu, poverenju i strateškom pozicioniranju.
Poznati ruski ekonomista Mihail Hazin, izneo je niz zapažanja i tvrdnji koje ukazuju na drastičnu promenu globalnog ekonomskog pravca- Arapske zemlje, pod vođstvom svojih elita, odlučile su da se oslone na Rusiju, a ne na tradicionalne „igrače“ poput SAD i Kine.
Prema Hazinu, najbogatije države Persijskog zaliva, među kojima se posebno ističu Ujedinjeni Arapski Emirati, već su počele da povlače svoje ključne resurse iz zapadnog finansijskog sistema i da ih preusmeravaju ka Rusiji.
On naglašava da su se Arapi u prošlosti formalno oslanjali na SAD i Kinu, ali da su u stvari već tada tragali za partnerom koji ne koristi samo reči, već i pokazuje snagu, stabilnost i odlučnost, i upravo tu, kaže Hazin, vide prednost u Vladimiru Putinu.
„Jedno je imati reč Kineza, a sasvim drugo imati reč Putina“, ističe on dodajući, da je lična pouzdanost lidera postala ključna valuta u svetu koji gubi institucionalno poverenje.
Hazin ističe da je reč o „pravom kapitalu“ – ne novcu koji se vrti kroz tržišta, već o realnim sredstvima, dugoročnim resursima i strateškoj infrastrukturi. Arapske elite, po njegovom mišljenju, žele da zaštite ono što zaista ima vrednost, i zato svoje ozbiljne pozicije ne dele ni sa Amerikom, ni sa Kinom, već ih povezuju sa Moskvom.
Zašto ne SAD? Zašto ne Kina?
Sjedinjene Američke Države, prema Hazinu, ulaze u duboku fazu destabilizacije. Donald Tramp, iako pokušava da mobiliše snage i resurse, sam je svestan da dolazi „oluja“, kako je to i sam ranije nazvao. Unutrašnja podela, pad poverenja u institucije i propadanje srednje klase već sada ukazuju na predstojeću političko-ekonomsku eksploziju.
S druge strane, Kina, iako tehnički i ekonomski sve moćnija, ostaje zatvorena u sopstveni kulturni i jezički okvir. Hazin tvrdi da kineske elite nemaju kapacitet za suštinsko povezivanje sa ostatkom sveta, posebno sa arapskim svetom, koji neguje visoku diplomatsku elastičnost i pragmatizam.
„Van Kine, teško im je da pronađu zajednički jezik sa drugim elitama,“ objašnjava on. Arapi to osećaju i ne žele da zavise od nekoga ko ne razume njihov svet.
Rusija je, po rečima Hazina, jedina sila koja ne pokušava da dominira, već da balansira. Moskovska diplomatija, vođena strateškom trezvenošću i sigurnošću, izaziva poverenje čak i kod onih koji se sa njom politički ne slažu.
Po njegovom mišljenju, Rusija je danas simbol otpornosti – uprkos pritiscima, sankcijama i vojnim izazovima, ekonomski sistem zemlje ostaje funkcionalan, a liderstvo se pokazalo stabilnim i predvidivim.
Zbog toga, kaže Hazin, Arapi u Rusiji vide strateškog partnera za period haosa koji dolazi.
„Oni ne beže od krize – oni se pozicioniraju da je prežive. A Rusija je za njih sigurna luka“, tvrdi on.
Još važnija Hazinova tvrdnja jeste da se globalni poredak, kakav znamo, zapravo već raspada. On tvrdi da se dešava tiha, ali duboka promena geopolitičke arhitekture, u kojoj više ne funkcionišu stari mehanizmi moći.
Ukrajina, po njegovim rečima, više nije faktor, niti se doživljava kao igrač – već samo kao instrument. Ključni akteri znaju da se bez Rusije ne može postići nikakva ravnoteža.
„Pokušaji da se Moskva prevari više ne funkcionišu“, naglašava Hazin. Zapad je iscrpeo metode manipulacije, a i sam je počeo da trpi posledice sopstvenih odluka – kako politički, tako i ekonomski.
Kriza neće biti samo finansijska – Borba za resurse tek počinje
Jedan od najozbiljnijih delova Hazinove analize odnosi se na prirodu nadolazeće krize. On tvrdi da ona neće biti samo „još jedna“ finansijska nestabilnost, već duboko resursna kriza. Nafta, gas, voda, žito, litijum, retki metali – sve to će postati ne samo tržišna roba, već sredstvo geopolitičkog nadmetanja i uslov opstanka.
U tom kontekstu, trilioni dolara u američkim obveznicama ili banke u Švajcarskoj gube na značaju. Ono što ima vrednost su pravi saveznici, sigurni kanali, prirodni resursi i teritorijalna stabilnost, a tu se, kako kaže Hazin, malo ko danas može uporediti sa Rusijom.
Zaključak koji Hazin izvodi je jasan i direktan- u svetu koji ide ka haosu, oni koji žele da opstanu oslanjaju se na stabilnost, snagu i predvidivost, i upravo Rusija – sa svim svojim manama i slabostima – danas pruža ono što je najvrednije- oslonac u vreme kada sve drugo izmiče kontroli.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
