Ako u Britaniji jedan ceo bataljon „Blek voč“ zbog zločina koje je počinio njihov pripadnik na Bliskom istoku može da završi na klupi Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine, ko bi trebalo da odgovara za zločine počinjene na Kosovu pod okriljem misije Kfor?
Vojno rukovodstvo Velike Britanije sakrivalo je informacije o zločinima britanskih vojnika u Avganistanu i Iraku, sve dok istražitelji nisu pronašli dokaze umešanosti jednog od vojnika specijalne službe Velike Britanije u ubistva, kao i dokaze o zlodelima koje su izvršili članovi bataljona „Blek voč“. Reč je, kako se navodi, o prebijanju, mučenju, seksualnim zlostavljanjima i tako dalje.
Najviše zločina kad je došao Kfor
Londonski mediji ocenjuju da je afera tolikih razmera, da može dovesti do pokretanja istrage Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u koje su umešani britanski vojnici.
A šta je sa Kosovom? Da li je moguće pokrenuti istragu, ako ne i podići tužbu za zločine koji su se desili pod odgovornošću britanskog ili bilo kog drugog bataljona u okviru Kfora?
Komandant prištinskog korpusa, penzionisani general-pukovnik Vladimir Lazarević podseća da je dolazak misije Kfor na Kosovo i Metohiju prošao konfuzno i neorganizovano i da se najviše ubistava i otmica srpskih civila desilo u tom periodu. Misija Kfora, po njegovom mišljenju, nije odgovorno pristupila svom poslu.
„Za vreme izmeštanja srpske vojske i dolaska stranih teško naoružanih pripadnika Kfora, 36 pripadnika našeg korpusa kidnapovano je i ubijeno, kao i na desetine civila i to pred njihovim komandantima, dok su u njihovom društvu bili uniformisani teroristi, to jest, pripadnici OVK“, priseća se naš sagovornik.
Po njegovom mišljenju, u startu je načinjena greška sa strane Kfora jer nisu preuzeli ni zapisnike od naše vojske iz zone odgovornosti, već je dopušteno divljanje terorista i u to u njihovom prisustvu. To je, dodaje naš sagovornik, propust koji nikada nije kažnjen niti istražen, a odneo je na desetine srpskih života.
„Pripadnici Kfora dobili su mandat od UN da garantuju bezbednost Srbima. A nisu to uradili! Znači, oni snose svu odgovornost — zakonsku i moralnu. Kako je moguće da na očigled 50.000 savremeno opremljenih vojnika pogine na hiljade civila“? pita se general Lazarević.
„Legitimitet“ za ubistva
Po njegovim rečima, nikada nije kasno da se ta odgovornost utvrdi, jer se dobro zna ko je bio zadužen za koju zonu. U slučaju zone odgovornosti Britanaca, desila su se dva ozbiljna zločina nad Srbima — u selu Staro Gracko, gde je 1999. godine likvidirano 14 srpskih žetelaca, kao i eksplozija autobusa „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva, kada je nastradalo 12 Srba, dok je čak 48 ranjeno.
Za ove zločine niko nije odgovarao, a prema obaveštajnim podacima naše službe, u slučaju dizanja u vazduh autobusa „Niš ekspresa“, odmah po početku istrage, Kfor je po hitnom postupku dvojicu svojih oficira poslao nazad za London.
„Ako se ne zna pojedinačno ko je odgovoran, zna se ko im je bio komandant. Oni moraju da snose odgovornost ako se zločin desio u njihovoj zoni. Više je civila poginulo za mesec do dva po njihovom dolasku, nego za sve vreme rata. Govorim o Srbima. Odgovornost je na Kforu. Ovo je pitanje i za našu državu i za države čiji su vojnici bili ili su još u misiji na Kosovu i Metohiji, ali i za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i Unmik“, decidan je Lazarević.
Profesor međunarodnog prava i geopolitičar Srđan Perišić dodaje da pripadnici službi bilo koje države, dok su pod njihovom kontrolom i obavljaju za njih prljave poslove, neće biti procesuirani za zločine na Kosovu — nikada. Slučaj „Blek voč“ je, smatra on, obelodanjen samo zato što se otrgao kontroli.
Otrgli se kontroli
„Ako su oni koji su izvršili zločine i dalje pod kontrolom britanskih obaveštajnih službi i ako i dalje za njih obavljaju prljave zločine, oni će bez obzira na sve biti zaštićeni od svoje države. Međutim, ako otkažu poslušnost, biće im izvučeni ’iz fioke‘ svi zločini koje su počinili. Dakle, sve se svodi na to da li je neko lojalan ili ne namerama određene države, a u ovom slučaju Britanije“, navodi Perišić.
Odmah po dolasku američkih trupa na Kosovo i Metohiju, u zoni njihove odgovornosti Kfora zapaljene su srpske kuće u šest sela oko Gnjilana. Francuske trupe čuvale su Gojbulju, jedino preostalo srpsko selo u opštini Vučitrn, gde su teroristi OVK ipak uspeli da zapale 400 srpskih kuća. Kfor je obezbeđivao i Prištinu, pa je i pored toga OVK upao u 50 srpskih stanova. Kfor je u nekoliko slučajeva intervenisao i isterao uzurpatore. Ali, samo na kratko.
Talas bezakonja na Kosovu i Metohiji počeo je 13. juna 1999. godine, dan po ulasku prvih snaga Kfora na Kosovo, a kulminirao je 24. i 25. juna, kada je samo u Prištini ubijeno 16 ljudi. Međunarodne snage na Kosovu raspoređene su u pet zona. Najveća je britanska, sa sedištem u Prištini. Sedište američke zone je u Gnjilanu. Komanda francuske Provizorne brigade je u Kosovskoj Mitrovici, a Nemačke u Prizrenu, gde je ubijeno dvoje srpskih civila. Italijani su zaduženi za Peć, gde je spaljeno najviše srpskih svetinja.
Brankica Ristić (Sputnik)
