Nakon što je Rusija priznala nezavisnost Donjecke i Luganske republike, NATO i Zapad će pritiskati Srbiju da se svrsta na njihovu stranu.
Srbija bi trebalo da se čuva ishitrenih izjava i poteza. Istovremeno, naša zemlja ne treba da zaboravi ko joj je najverniji saveznik u očuvanju suvereniteta i integriteta na KiM.
Nakon što je Rusija priznala nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike, pritisci na Srbiju biće mnogo veći nego ikada ranije, ocenio je predsednik Aleksandar Vučić.
Štaviše, prema njegovim rečima, oni su već počeli, a pozicija naše zemlje, kako je rekao, nije laka i dovodi je u situaciju u kojoj postoje brojni izazovi političke, bezbednosne i ekonomske prirode.
Da na Zapadu očekuju da se svi svrstaju na jednu stranu – njihovu, rečito govore reakcije na priznanje Donjecke i Luganske republike iz našeg regiona. Potez Rusije još od utorka ujutru osudile su Slovenija, Hrvatska i Makedonija, kao i crnogorski predsednik Milo Đukanović ali i Dritan Abazović.
Pritisci sa Zapada na Srbiju
Pritisci sa Zapada na Srbiju zbog ukrajinske krize, naročito od NATO-a sasvim su izvesni i biće usmereni na to da se Srbija pridruži jednostranim – zapadnim akcijama protiv Moskve, smatra nekadašnji ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović.
Osim, „klasičnih zahteva“ da Srbija smanji takozvanu zavisnost od energenata iz Rusije, pritisci će ići u pravcu da se naša zemlja još više prikloni Zapadu.
„Mislim da Srbija, kao neutralna zemlja treba da se čuva bilo kakvih ishitrenih poteza ili izjava i da nastavi da se zalaže za dijalog, za mirno i diplomatsko rešenje krize. S druge strane, Srbija kao tradicionalni saveznik i prijatelj Rusije, kao zemlja koja sa Rusijom ima strateške odnose, i to kako suštinske, tako i formalne, ne bi smela da prihvata bilo kakve mere Zapada i da čini greške kakve je učinila, recimo, u odnosu na Belorusiju“, smatra Jovanović.
Odbrana Kosova samo uz Rusiju
Srpski najvažniji interes je mir, kao i da očuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji, a Rusija je najpostojaniji srpski saveznik u tom naporu, podseća naš sagovornik.
Srpski interes ostaje ugrožen politikom NATO i Zapada, koji su podržavali secesionizam i terorizam na KiM, dodaje Jovanović. Ma kakvi pritisci bili na Srbiju, naša zemlja, prema njegovom mišljenju, sve svoje stavove u vezi sa ukrajinskom krizom treba da meri kroz prizmu kako se to odražava na njen suverenitet i teritorijalni integritet, odnosno na rešavanje pitanja statusa KiM kao autonomije u okviru Srbije u skladu sa međunarodnim pravom i sa Rezolucijom 1244.
„Srbija nema nikoga na planeti ko tako snažno, jasno i konsekventno podržava njen suverenitet i teritorijalni integritet kao što to čini Rusija i potom Kina. Šta god se dešavalo i gde god se dešavalo, Srbiji to mora biti u prvom planu“, napominje Jovanović.
Vrlo je dobro poznato da događaji u Ukrajini svoje poreklo imaju u strategiji širenja NATO-a na istok, kao što se dobro zna da je prva žrtva te strategije Zapad bila Srbija 1999, podseća Jovanović.
Od tada je ta strategija imala više faza – od prijema srednjeevropskih i istočnoevropskih država u članstvo, do širenja vojnih baza – ta strategija suštinski je uzrok svega. Da je bilo više razuma i uzdržanosti, ne bi došlo do ukrajinske krize, smatra Jovanović.
Dijalog Moskve i Vašingtona
Pored toga što bi trebalo da vodi miroljubivu politiku, da se čuva od prenagljenih izjava i istupa, Srbija bi, prema mišljenju nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije, mogla i da se založi za dijalog između Moskve i Vašingtona, s obzirom da su multilateralne institucije poput OEBS-a i UN-a manje efikasni i kompromitovani dosadašnjim neprincipijelnim stavovima.
„S druge strane, Srbija mora da jača podlogu svoje politike neutralnosti, a to znači da jača sistem odbrane i u pogledu organizacije, i u pogledu modernizacije, opremanja odbrambenih snaga“, zaključuje Jovanović.
Lista zahteva
Prema mišljenju Vladislava Jovanovića, takođe nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije, da će pritisaka na Srbiju biti, kao i da će oni biti jači, zaključak je koji se logički izvlači iz veoma komplikovane i potencijalno opasne situacije u Ukrajini.
Ukoliko Zapad želi da se zadrži na kursu zaoštravanja odnosa sa Rusijom, što je prema njegovom mišljenju, jedna ali ne i jedina od mogućnosti, Zapad bi mogao da vrši pritisak na Srbiju da se politički distancira od Rusije – da je Beograd više ne podržava u svetskim forumima, kao i u sporovima Moskve i Zapada – takođe da Srbija bude aktivna u solidarisanju sa zapadnim stavovima u vezi sa priznanjem nezavisnosti Donjecke i Luganske republike.
Sledeće polje mogućeg pritiska na Srbiju je, kaže Vladislav Jovanović, zahtev za uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji. U tom slučaju, pritisak EU, SAD i drugih zapadnih sila, da se Srbija javno pridruži ekonomskim sankcijama bio bi veoma veliki.
„Mi tu imamo vrlo principijelan i jasan odgovor, a to je da poštujemo UN, koje su jedini svetski organ koji je ovlašćen za zavođenje sankcija prema drugim članovima organizacije i koji bi bio obavezan za ostale članove. U ovom slučaju, ne postoji mogućnost da sankcije Rusiji budu uvedene pod imenom i zastavom UN, zato što postoji ogroman broj zemalja koji bi bio protiv toga, a drugo, zato što to u Savetu bezbednosti ne bi moglo da prođe zbog prava veta Rusije i Kine“, objašnjava Jovanović.
Zavođenje sankcija van sistema UN ne obavezuje druge zemlje i Srbija bi trebalo da se štiti tim argumentom, jer Zapad na njega nema valjan odgovor, dodaje on.
Kosovo i Srpska kao adut Zapada
Na to da se Srbija privoli da se svrsta na stranu Zapada, mogu da se koriste i pitanja Republike Srpske i Kosova i Metohije. Za sada, ova pitanja se otvaraju dozirano, jer Zapad računa da može da dobije sve, a da svoje interese u Srbiji ne izlaže većoj opasnosti.
„Zbog Ukrajine oni mogu da idu i korak-dva dalje i da prihvate rizik izlaganja opasnosti svog daljeg uticaja na Srbiju. Ali i tada će sve morati da čine sa dodatnom predvidljivošću. Prema tome, jedan apsolutni oblik pritiska na Srbiju, bez ikakvih opsežnih kalkulacija u pogledu rizika, ne može da se pojavi, jer njihovi interesi u Srbiji više nisu apsolutni. Oni su u igri sa interesima drugih“, kaže Jovanović.
Srbija je uspela da se izdigne iz ranijeg položaja, kada je bila saterana u ćošak – razvila je partnerske odnose sa velikim brojem zemalja i nije je više moguće tretirati kao predmet brutalne politike. Zbog toga će, da ne bi bila kontraproduktivna, politika Zapada prema Srbiji, morati da ima prihvatljive forme, zaključuje naš sagovornik.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Nikola Joksimović (sputnik)
