[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Da li su drevne civilizacije posedovale naprednu tehnologiju? Ako nisu, kako se objašnjavaju rupe od metka pronađene na lobanjama Neandertalaca?
Sigurno ste primetili da je istorija puna nepoklapanja i da često fale zapisi o izvesnim događajima. Nameće se pitanje koliko su zapravo tačne informacije koje imamo o prošlosti.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3414″]Mnogi alternativni arheolozi razmatraju mogućnost da je drevni čovek bio na jednakom tehnološkom nivou kao i mi, a da su kataklizme zbrisale gotovo sve dokaze.[/stextbox]
Švajcarski rudar po imenu Tom Cviglar je 1921. godine došao do kontroverznog otkrića dok je kopao u rudniku cinka u današnjoj Zambiji. Na dubini od oko 18 metara, Cviglar je iz zemlje iskopao lobanju, gornju vilicu i još neke delove kostiju ranih hominida.
[adsenseyu1]
Lobanja iz Broken Hila je postala prvi dokaz o postojanju primitivne vrste čoveka po imenu Homo rodezijenzis. Veruje se da je lobanja stara negde između 125.000 i 300.000 godina, a trenutno se nalazi izložena u Muzeju prirodne istorije u Londonu. Međutim, to nije sve.
Na levoj temporalnoj kosti lobanje postoji mala okrugla rupa za koju forenzičari tvrde da je mogao da prouzrokuje samo projektil koji je leteo velikom brzinom.
Sa suprotne strane se nalazi temena kost koja je slomljena iznutra. Prema tome, šta god da je pogodilo ovog drevnog čoveka, ušlo je s leve strane dovoljnom jačinom da slomi kost sa suprotne strane. Ovo je nesumnjivo izazvalo smrt, ali šta je napravilo rupu?
Smisleno objašnjenje bi bilo da je u pitanju strela ili koplje. Međutim, ovi spori projektili ostavljaju drugačiji trag na kostima. Kada strela udari, stvaraju se pukotine u vidu tankih linija, koje se šire od mesta udarca.
[adsenseyu4]
Jasna, okrugla rupa ukazuje na to da je u pitanju mali i veoma brzi projektil. Forenzičari navode da se metak savršeno uklapa u celu priču.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF4719″]Kako je to moguće? Barut je izmišljen tek u 9. veku nove ere, a prvo vatreno oružje je izmišljeno vekovima kasnije.[/stextbox]
Dubina na kojoj je lobanja pronađena eliminiše mogućnost da je moderna lobanja slučajno tamo završila. Sama lobanja pripada hominidu koji je daleki predak današnjeg čoveka. Dokazi se suprotstavljaju sa konvencionalnom arheologijom a jedino moguće objašnjenje ruši prihvaćene naučne paradigme.
Kada bi ova lobanja bila jedina lobanja te vrste, čudna rupa bi mogla da se objasni nekakvom nakaznošću, ali to nije slučaj.
Pola sveta dalje, u dolini reke Lene u Rusiji, arheolozi su iskopali lobanju izumrle vrste stoke imena Tur. Ovo divlje goveče se prvi put pojavilo pre dva miliona godina, a izumrlo je pre oko 4.000 godina.
[adsenseyu1]
Na lobanji govečeta se nalazi ista vrsta rupe kao na onoj iz Zambije.
Lobanja nije mogla biti „upucana“ danas pošto je koštano tkivo oko rupe kalcifikovano, a što znači da je životinja preživela i da je rana zarasla.
Ukoliko želite da vidite lobanju, moraćete da otputujete u Rusiju i posetite Muzej paleontologije u Moskvi.
Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne ove kontroverzne lobanje. Od vanzemaljaca do putnika kroz vreme, u svaku od teorija su uključene čudne okolnosti.
Međutim, činjenica je da su obe lobanje dokaz da je moderna tehnologija korišćena u drevnim vremenima.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF4314″]Da li smo mi prvi Zemljani koji su razvili visoku tehnologiju ili je bilo nekoga i pre nas, iako je dokaze uništio pesak vremena?[/stextbox]
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
