Novom ambasadoru Rusije u Beogradu Aleksandaru Bocan-Harčenku neće biti teško da se prilagodi novom poslu, jer mu je Balkan, u profesinalnom smislu — „druga kuća“, a spoljnopolitička dešavanja na ovim prostorima nešto o čemu zna iz prve ruke, jer je i sam bio učesnik istih.
Njegovo imenovanje za novog ruskog ambasadora u Beogradu od strane predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, mediji u regionu, a i šire, tumače kao pokazatelj da Moskva Srbiju smatra ne samo za prijateljsku zemlju, već i za vrlo važnog spoljnopolitičkog partnera.
[adsenseyu1]
Pregovarač i analitičar
Harčenko govori srpski, koji je uz engleski učio od ranih dana, a važi i za odličnog analitičara i pregovarača.
Bio je dugogodišnji predstavnik Rusije u Kontakt grupi i deo nekadašnje posredničke trojke za pregovore zvaničnog Beograda i predstavnika privremenih institucija Prištine, u kojoj su bili i Volfgang Išinger, koji je zastupao Evropsku uniju i Frenk Vizner, kao predstavnik SAD. Na pregovorima, i na mirovnoj konferenciji o Bosni i Hercegovini u Parizu, bio je član ruske delegacije na Dejtonskim mirovnim pregovorima.
Orden od RS
Završio je Moskovski institut međunarodnih odnosa, a 1979. godine, još za vreme SSSR-a, stigao je u Zagreb, gde je do 2002. godine radio kao savetnik u Ambasadi Rusije. Po povratku iz Hrvatske imenovan je za zamenika direktora Trećeg evropskog odeljenja Ministarstva inostranih poslova Rusije i tu funkciju je obavljao šest godina. Istovremeno je bio i specijalni predstavnik Ministarstva za Balkan.
Ambasador u BiH je bio u periodu od 2009. do 2014. godine, a po povratku iz Sarajeva imenovan je za direktora Četvrtog evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova, koje prati ceo Balkan, kao i Tursku.
Za doprinos realizaciji spoljnopolitičkog kursa Rusije Bocan-Harčenko je nagrađen 2007. godine medaljom „Za zasluge pred domovinom“; 2012. godine je primio Orden prijateljstva, a pet godina kasnije i Orden zasluga. U BiH je od Republike Srpske nagrađen 2013. godine Ordenom zastave Republike Srpske sa krunom.
Oštar diplomata
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao ga je kao „istaknutog, oštrog, snažnog diplomatu“, a rekao je o njemu i — „da je jedan od ruskih diplomatskih specijalaca“.
Ime ovog predstavnika Rusije poznato je na međunarodnoj političkoj sceni, pogotovo kad je reč o naporima da se reši budući status južne srpske pokrajine, jer je taj diplomata od početka svoje karijere uključen u diplomatske procese koji su pratili raspad bivše Jugoslavije.
[adsenseyu4]
Bocan-Harčenko je jedan od najboljih stručnjaka Rusije za region Balkana, a njegovi saradnici ga opisuju kao vrhunskog profesionalca, blagog, staloženog, ali i odlučnog i sa velikom radnom energijom.
I Kosovo i Bosna
Kada je visoki predstavnik međunarodne zajednice Valentin Incko najavio je da će uraditi sve što je u njegovoj moći da spreči referendum koji je raspisan u Republici Srpskoj 2011. godine, predsednik RS Milorad Dodik pozvao je u pomoć upravo Bocan-Harčenka, koji je obećao da neće podržati Inckov izveštaj.
Bocan-Harčenko je tada rekao — da srpski referendum ne krši mirovni sporazum, a da međunarodni administratori nemaju razloga da ga zabrane.
„Ako to urade, neće olakšati trenutne tenzije, već će ih produbiti.“
Harčenko je rekao i da je Rusija u kontaktu sa Beogradom zbog pogoršanja situacije između vlasti Srbije i predstavnika privremenih institucija Kosova. Istakao je i da je saradnja sa Beogradom vrlo intenzivna i u borbi protiv pokušaja da se privremene institucije Kosova uguraju u međunarodne organizacije.
„Ali ’prva violina‘ u ovoj situaciji pripada Beogradu, a mi podržavamo njegove napore“, govorio je ruski diplomata.
Crna Gora i NATO
Bocan-Harčenko je imao i jasan stav u vezi sa održavanjem referenduma o članstvu Crne Gore u NATO. On je tada rekao da izbegavanje vlasti Crne Gore da održe referendum govori o njihovoj nesigurnosti u rezultate.
„To što rukovodstvo Crne Gore izbegava referendum, već samo po sebi pokazuje nesigurnost u ishod. Sprovedene su ankete, i njihovi rezultati su, ugrubo — pola-pola. A ako referendum pokaže takav rezultat, kako onda može da se prevali preko jezika i da se kaže da je većina za ulazak u NATO? Po mom mišljenju — takva podeljenost javnog mnjenja bi trebalo da obeshrabri užurbano rešavanje ovog pitanja“, izjavio je tada Bocan-Harčenko.
Brankica Ristić (Sputnik)
