Nikada se u istoriji tenisa nije dogodilo da jedan teniser igra i osvoji grend slem pre njegovog održavanja. Ali, možda imamo sada taj slučaj.
Šta god kukuriknuli odozdo iz Australije, ko god u tom nadrealnom scenskom nastupu australijskog matriksa izađe zvanično sa peharom 30. januara, neće biti šampion.
To jednostavno neće biti to, ako ne igra čovek koji je tamo nepobeđen 21 meč zaredom i ko je rekorder sa devet titula.
A kako stvari sada stoje (mada ništa u ovoj ludoj priči još ne smemo isključiti), Novak Đoković tamo igrati neće.
Zdrav, prav, sa tri grend slema na poslednja četiri nastupa, a ne može da igra na Australijan openu!?
Neko će reći – ali to su pravila.
A neko postaviti pitanje: Koja pravila? I ko ih je doneo? I ko ih se pridržavao, a ko nije?
Postavite se u Novakovu poziciju da imate jasan, čvrst stav. I želju da nastavite da radite ono za šta živite, da igrate tenis.
Imate realno problem – ne ispunjavate jedan zahtev koji se traži, da budete vakcinisani sa dve doze protiv koronavirusa. Ali imate alternativu, mogućnost za izuzećem, o kojem verujem da je Novakov tim ljudi pažljivo i detaljno razgovarao sa australijskim vlastima i organizatorima turnira.
I da krenete na tako dalek put, tokom kojeg ste faktički barem 23 sata u avionu.
Da li biste mogli da uđete u avion, da niste sigurni da imate sve validne papire, vizu, pasoš, rezervacije?
Da li biste bili spremni da krenete, a da vam neko nije garantovao da je sve u redu i da možete komotno da se ukcrate u avion?
Razmislite malo o toj igri, o tom kovitlacu u kom se svetski broj jedan našao u poslednjih 48 sati.
Serija drugih i mučnih pregovora sa organizatorima prvog grend slema sezone taman se činilo da je završena, na obostrano zadovoljstvo, Novak i tim su krenuli iz Evrope za Australiju da bi ga tamo sačekalo – šta…?
Nije dovoljno reći „neprijatno iznenađenje“.
To je skandal, sramota, neslavan čin australijskih vlasti koje su u svojim jeftinim političkim igrama otišli toliko daleko, da su Novaka Đokovića pokušali da tretiraju kao izanđalu tenisku lopticu.
Ili kao kvarni bokseri, u stilu, udri ko i kako stigne, uglavnom ispod pojasa. Mučki.
Kako je moguće da istovremeno iz Melburna imamo disonantne tonove? Da se danima priča o takozvanom medicinskom izuzeću od vakcinisanja, koje je bilo validan zahtev da bi se nekom odobrio dolazak na turnir, dakle za uzalak u zemlju, što je logično. I da se potom na aerodromu Tulamarin naknadno tumači prethodno doneta odluka da se pusti u zemlju (od strane te državne ATAGI komisije), te da mu se predoči da nije vakcinisan i da nije pomoglo što je po tim navodima, preležao koronu u poslednjih šest meseci!
I da se dvojici neimenovanih takmičara odobri da igraju pod tim uslovima, a Novaku ne?!
Gde je tu logika?
Kako je moguće da se oformi državna komisija za procenu tih zahteva za izuzećem i da ona da zeleno svetlo igračima za dolazak, a da posle toga, nekog na takav drzak i besprimeran način, zadrže u prostoriji aerodroma praktično u zatočeništvu više od osam sati i tretiraju kao najokorelijeg kriminalca?!
Šta tu ima da nije jasno – papiri su papiri, u njima sve piše. Zato je i dato zeleno svetlo Novaku da može da krene na put.
Ako nešto nije u redu – nije, to se zaključi za minut, dva pet, 20. Nema se šta o tome razgovarati satima, stavljati mu se policija pred vrata i ispitivati ga o njegovom medicinskom statusu!
A ispostavilo se da ni ni viza, kako se satima verovalo, nije bila problem, jer je izdata još u – novembru?
Verujte, teško je posle ovakve drame u poslednja dva dana, u moru informacija i poluinformacija, na sve to trezveno i racionalnio gledati sa strane, kada se zna šta se sve moglo čuti od grupe australijskih političara, počevši od premijera Skota Morisona, pa sve do famozne ministarke koja je sve začinila izjavom da se „nada kako ća Rafa Nadal osvojiti titulu“.
Toliko o tome koliko su nepristrasni, realni, neutralni u celoj toj priči.
Ako ništa drugo, australijska noć 5. januara, porodila je jutro u kom se tako kristalno sada vidi ko je ko i na kojoj strani u svetu tenisa.
Toni Nadal nije se strpio ni pola sata po objavljivanju vesti da Novak ide u Australiju, a da ga ne podseti da je umrlo šest miliona ljudi od kovida te da ima obavezu da objasni kako je to dobio izuzeće.
Gosn Nadal nije se setio da pomene kako je Novak velikodušno donirao sredstva bolnicama u Srbiji, Italiji i njegovoj Španiji, kada ga je podsećao na to da ima obavezu da pokaže „znak osetljivosti i razumevanja drugih“.
Pitamo se, ima li iko od tih koji mu to spočitavaju, razumevanja za Novaka Đokovića i njegove legitimne ljudske stavove?
Zna li premijer Skot Morison da slobodno kretanje ljudi nije normalno ograničavati? I da li, kako ga je jedan fan Đokovića podsetio na Tviteru, zna uopšte šta je Nirnberški kodeks?
O pojedinim medijskim poslenicima koji slepo „veruju u nauku“, nepotrebno je trošiti redove. Nauka nije dogma, već večito postavljanje pitanja i otvorena rasprava i razmena argumenata, nikako cenzura i nametanje jednostranog gledišta.
O reakciji australijske javnosti, ili barem onog njenog dela koji je planuo posle objave vesti da je Novaku odobren medicinski izuzetak, može se reći samo sledeće – pucaju u pogrešnu metu.
Ko ih je sedam meseci i zbog čega držao zaključane u Melburnu, u lokdaunu? Je li to bio Novak Đoković? Može li on biti krivac za njihove frustracije? Biće da su debelo promašili metu!
Znam, neki će opet kriviti Novaka. Pitaće se zašto je uopšte krenuo na put, ušao u tu oluju, verovatno svestan šta ga očekuje.
Ipak, možemo li ga kriviti što i dalje, onako nevino i dečački sanja i bori se za ostvarenje svojih sportskih snova?
Što veruje da se veštinom diplomatije i razumevanja, može prevazići svaka prepreka. I da, ako je zdrav, nije opasnost po druge i ima pravo da igra i bori se.
Jedno je sigurno, australijska epizoda, kako god se ona završi, otvorila je Pandorinu kutiju – recept Melburna, već vidim da će prepisivati i ostali slemovi ove sezone. Novaku će nešto što nema nikakve veze sa sportom i terenom, biti nametano kao prepreka da se takmiči i tako dolazi do prilike da ostvari rekord o kom sanja.
Šta se iz toga može izvesti kao logičan zaključak, u ovoj fazi karijere, procenite sami. Nije nemoguće.
Konačno, ako je sve ovo samo jedna velika predstava za globalno, ali pre svega australijsko tržište, onda je žalosno što smo svi postali žrtve tih Igara gladi.
Ako kojim slučajem, što ponavljam, i dalje nije isključeno, vidimo kopernikanski obrt u ovoj melburnškoj sapunici, pa Novak zaigra, pitanje je ko će biti gubitnik?
Publika koja će doći, kako ih je neslavno pozvao jedan australijski kolega, da mu zvižde pri svakom potezu i posle svakog poena, u kojem će ga kuvati u kazanu paklenih emocija i navijati da što pre izgubi i napusti turnir?
Ili Novak koji bi morao, posle svega što je preživeo, da sve to ostavi iza sebe, zamisli da je na nemom drugom mestu, i kao onda, na Vimbldonu 2019, zamisli kako njemu kliču, a ne njegovom protivniku?
Dobio bi samo turnir i organizatori. I političari koji su se pred sopstvenim biračkim telom i građanima oprali kako su sve radili po slovu zakona.
Televizijski prenosi bi imali ogromnu gledanost, sponzori trljali ruke, svaki meč bi se najavljivao spektakularno, a jedini bi u svoj toj buri na iglama bio Novak.
Kako je navikao, sam protiv svih.
Ako odluči da se posle svega što mu se desilo, ne vrati tamo, razumećemo. To bi bio sasvim normalan tok.
Ali, da sačekamo i vidimo. Predstava još traje. Verujem da nismo videli završni čin. A ovo su dani praštanja, pomirenja…Dajmo šansu razumu.
Možda bi, po slovu pravde, najlepši kraj bio 30. januara. Da vidimo taj deseti. I rekordni, 21. u karijeri.
Hoće li Australija propustiti priliku da se upiše u istoriju da se to dogodilo na njihovom tlu, a na Novakovom parčetu zemlje u Melburn parku?
On je odservirao. Na njima je da vrate lopticu na njegovu stranu.
Ionako o svemu, sami odlučuju.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Zoran kecman (b92)
