Japan i Kina, dva najveća svetska poverioca SAD, smanjili su svoje vlasništvo nad američkim obveznicama tokom trećeg kvartala 2024. godine, prodajući značajne količine ovih hartija od vrednosti. Japan je rasprodao rekordnih 61,9 milijardi dolara, dok je Kina smanjila svoj udeo za 51,3 milijarde dolara.
Ovaj potez se tumači kao reakcija na političke i ekonomske promene u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući dolazak Donalda Trampa na vlast i delovanje Federalnih
rezervi (FED). Iako su uzroci prodaje višestruki, ovaj trend otvara pitanja o budućnosti američkog dolara, poverenju u njegovu stabilnost i implikacijama na globalna finansijska tržišta.
Politička nesigurnost i Trampova politika
Jedan od ključnih razloga za ovu prodaju je politička nesigurnost izazvana dolaskom Donalda Trampa na vlast. Njegova administracija planira uvođenje trgovinskih tarifa, posebno prema Kini, što je povećalo tenzije u međunarodnoj trgovini.
Peking je ove poteze shvatio kao pretnju i odlučio da smanji svoju zavisnost od američkog duga, poslavši „upozoravajući signal“ Vašingtonu. S druge strane, Japan, koji je najveći
pojedinačni strani vlasnik američkih obveznica sa 1,1 trilion dolara, prilagođava svoju strategiju usled slabosti domaće valute i potrebe za stabilizacijom domaće ekonomije.
Ekonomski faktori: Uloga FED-a i unutrašnji izazovi
Odluke Federalnih rezervi takođe su igrale ključnu ulogu u ovom procesu. Tokom trećeg kvartala, FED je agresivno smanjio kamatne stope za 0,5%, što je prvo veliko smanjenje ove vrste u poslednjih nekoliko godina.
Ova mera je dovela do pada prinosa na američke obveznice, čime su one postale manje atraktivne za investitore.
Prinos na desetogodišnje američke obveznice opao je skoro za jedan procenat, dok su tržišne cene ovih hartija porasle, podstičući investitore da unovče dobit.
Pored globalnih faktora, i domaće okolnosti u Japanu i Kini igrale su značajnu ulogu. Japan je suočen s kontinuiranom devalvacijom jena, koji je od 2022. godine oslabio za čak 50% u odnosu na dolar. Japanska centralna banka je bila prinuđena na intervencije, uključujući prodaju američkih obveznica kako bi stabilizovala jen.
Kina se, s druge strane, suočava s deflacijom, slabom domaćom tražnjom i krizom u građevinskom sektoru, što je vladu nateralo da preusmeri resurse na domaću podršku, umesto na ulaganja u američke hartije od vrednosti.
Ogroman američki državni dug: Osnovni problem
Američki državni dug, koji je premašio 35 triliona dolara, predstavlja jedan od glavnih razloga za smanjenje poverenja u američke obveznice. Troškovi održavanja ovog duga već sada iznose 17,9% ukupnih prihoda SAD, što je najviši nivo u poslednjih 30 godina. Pored toga, budžetski deficit iznosi 5% BDP-a, što dodatno opterećuje finansijsku stabilnost zemlje.
Donald Tramp, koji je najavio oštre mere štednje i smanjenje nacionalnog duga, suočava se s velikim skepticizmom tržišta. Tokom njegovog prethodnog mandata, američki dug je porastao za sedam triliona dolara, a sličan trend je nastavljen i pod Džoom Bajdenom.
Zbog ovakvih okolnosti, investitori sumnjaju u mogućnost da SAD održe finansijsku stabilnost i pravovremeno servisiraju svoje obaveze.
Posledice zamrzavanja ruske imovine
Jedan od faktora koji je uticao na odluke globalnih poverilaca je i zamrzavanje ruske imovine od strane zapadnih zemalja. Ovaj potez je naveo mnoge centralne banke da diversifikuju svoje rezerve kako bi izbegle slične situacije u budućnosti.
Kineska i japanska prodaja američkih obveznica može se posmatrati i kao deo šireg trenda smanjenja zavisnosti od dolara u međunarodnoj trgovini.
Preusmeravanje prema alternativnim valutama i zlatnim rezervama postaje sve izraženije.
Uticaj na dolar i globalna tržišta
Za sada, dolar ostaje jak zahvaljujući monetarnoj politici FED-a i niskim kamatnim stopama, ali smanjenje tražnje za američkim obveznicama moglo bi u budućnosti oslabiti njegovu poziciju. Povećana upotreba alternativnih sredstava plaćanja u globalnoj trgovini dodatno će smanjiti tražnju za dolarom.
Istovremeno, investitori se okreću „sigurnoj imovini“, poput zlata, čije su cene dostigle rekordne nivoe. Rusija, na primer, ima minimalna ulaganja u američke obveznice, ali drži zlatne rezerve vredne 207,7 milijardi dolara, što se pokazalo kao isplativa strategija.
Neizvesna budućnost američkog duga
Iako analitičari ne očekuju masovnu prodaju američkih obveznica u kratkom roku, trend diversifikacije rezervi i smanjenja zavisnosti od dolara predstavlja dugoročni izazov za SAD.
Investitori su oprezni i prate korake Trampove administracije, ali politička i ekonomska nesigurnost čini da sve više kapitala prelazi u alternativne oblike imovine. Ako se ovakav trend nastavi, finansijska tržišta mogla bi se suočiti s ozbiljnim previranjima, dok će dolar izgubiti deo svoje globalne dominacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
