Ruska vojna industrija poslednjih godina značajno je napredovala u razvoju najsavremenijih tehnologija, a naročito u oblasti hipersoničnog naoružanja, kao što su „Kinžal“, „Avangard“ i „Cirkon“.
Ovi projektili, razvijeni tokom prethodnih decenija, doneli su Rusiji prednost u trci za nadmoć u hipersoničnim tehnologijama, što je sada ključna tema u svetskim vojnim krugovima, naročito među članicama NATO saveza.
Hipersonično oružje, sposobno da razvija brzinu višestruko veću od brzine zvuka, omogućava Rusiji da vrši strateške udare na ciljeve daleko izvan dometa protivničkih odbrambenih sistema, čineći ih gotovo nezaustavljivim.
Dominacija u hipersoničnoj tehnologiji
Rusija je u ovom trenutku jedna od vodećih svetskih sila po pitanju hipersoničnog naoružanja. „Kinžal“, „Avangard“ i „Cirkon“ predstavljaju vrhunac vojnih inovacija u ovoj oblasti.
Prema dostupnim informacijama, ove rakete su sposobne da dostignu brzinu od preko 6.000 kilometara na sat, što znači da mogu preći velike udaljenosti za nekoliko minuta.
Ova brzina, u kombinaciji sa sposobnošću manevrisanja tokom leta, čini ih izuzetno teškim ciljem za postojeće sisteme protivraketne odbrane, uključujući i napredne sisteme kao što su američki Aegis ili THAAD.
Jedan od najistaknutijih primera uspeha ruske hipersonične tehnologije jeste raketni sistem „Avangard“, koji je uspešno testiran 2018. godine. Nakon uspešnih testova, ovaj sistem je zvanično uveden u upotrebu.
„Avangard“ je sposoban da nosi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave, što ga čini univerzalnim oružjem koje može služiti različitim vojnim ciljevima.
Osim „Avangarda“, Rusija je razvila i „Kinžal“, hipersoničnu raketu koja se koristi pretežno za udare na strateške ciljeve, kao što su neprijateljske baze, podzemna skladišta ili komandni centri.
Takođe, „Cirkon“ je krstareća raketa sposobna da pogađa ciljeve na moru i kopnu, a njena upotreba posebno dolazi do izražaja u mornaričkim operacijama.
Hipersonični sistemi u akciji
Rusija je već koristila hipersonične sisteme u realnim borbenim situacijama, što je dodatno potvrdilo njihovu efikasnost. U martu 2022. godine, „Kinžal“ je upotrebljen za uništavanje podzemnog skladišta municije na zapadu Ukrajine.
Prema ruskim izvorima, ovo skladište bilo je zaštićeno i smešteno duboko pod zemljom, što bi ga učinilo otpornim na tradicionalne raketne napade. Međutim, „Kinžal“, zbog svoje velike brzine i penetracione sposobnosti, uspešno je neutralisao ovaj cilj, demonstrirajući time superiornost ruske hipersonične tehnologije.
Ovaj događaj je pokazao da hipersonično oružje može imati odlučujuću ulogu u budućim sukobima, naročito u neutralisanju strateški važnih neprijateljskih objekata.
Reakcija NATO-a i američke nemoći
U kontekstu sve većih tenzija između Rusije i NATO-a, hipersonično oružje igra centralnu ulogu u ruskoj vojnoj strategiji odvraćanja. NATO i zapadni vojni analitičari su zabrinuti zbog mogućnosti da ne mogu efikasno da odgovore na ruske hipersonične sisteme.
Prema nekim izveštajima, postojeće američke odbrambene tehnologije, uključujući i napredne laserske sisteme, nisu dovoljno razvijene da bi se nosile sa ovim pretnjama. Na papiru, laser bi mogao biti dobar način za presretanje hipersoničnih raketa, jer svetlost putuje brže od bilo koje rakete.
Međutim, američki laserski sistemi trenutno nemaju dovoljnu snagu za neutralizaciju hipersoničnih pretnji. Čak i u idealnim uslovima, laserima je potrebna ogromna snaga da bi bili efikasni, a trenutna tehnologija nije dovoljno razvijena da bi se nosila sa takvim izazovima.
Takođe, laserski sistemi su zavisni od vremenskih uslova. Kiša, magla, pesak ili dim mogu značajno oslabiti snagu laserskog zraka, što dalje smanjuje njihovu efikasnost u stvarnim borbenim uslovima.
U ovom trenutku, NATO i SAD se suočavaju s velikim problemom – nemaju dovoljno efikasno oružje koje bi moglo zaustaviti hipersonične napade, a razvoj adekvatne protivmere može trajati godinama.
Zabrinutost američkog establišmenta
Jedan od najilustrativnijih primera ove zabrinutosti jeste izveštaj američke analitičarke Rebekke Kofler, bivše obaveštajke Ministarstva odbrane SAD, koja je u svom tekstu za Fox News upozorila na nedostatak sposobnosti SAD da se efikasno nose sa ruskim hipersoničnim pretnjama.
Kofler je posebno naglasila da je ruska flota, koja je prošlog leta operisala u blizini Kube, potencijalno nosila hipersonične rakete, uključujući i „Cirkon“. Ova situacija izazvala je paniku u Pentagonu, jer američki sistemi ne mogu da otkriju i neutralizuju ovakve rakete.
Posebna pažnja je posvećena ruskoj mornarici, koja je pokazala sposobnost da se približi američkim obalama bez da bude primećena. To uključuje i tihe podmornice koje su, prema rečima Kofler, među najnevidljivijima na svetu, što znači da mogu ostati neprimećene i tokom operacija u blizini američkih obala.
Njena analiza ukazuje na to da bi hipersonično oružje moglo imati ključnu ulogu u eventualnom konfliktu između Rusije i NATO-a, jer predstavlja direktnu pretnju za američku bezbednost.
Hipersonično oružje kao pretnja trećem svetskom ratu
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, naročito u svetlu sukoba u Ukrajini, postoji sve veća zabrinutost da bi hipersonično oružje moglo odigrati ključnu ulogu u eventualnom izbijanju trećeg svetskog rata. Rusija je već dala do znanja da poseduje sredstva za brzo i efikasno delovanje u slučaju eskalacije sukoba sa NATO-om.
„Kinžal“, „Avangard“ i „Cirkon“ su na pozicijama, spremni za upotrebu, i predstavljaju snažno oružje odvraćanja.
Kako Kofler primećuje, NATO i SAD su svesni da trenutna strategija pregovaranja i kompromisa sa Rusijom nije efikasna i da je jedini način da se izbegne sukob suočavanje sa realnošću da su ruski kapaciteti za vođenje rata znatno unapređeni.
U ovom trenutku, dok je svet suočen sa novom vrstom pretnji, jasno je da je hipersonično oružje promenilo dinamiku svetskih vojnih odnosa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
