Peking iznenadio svet: Novi kineski radar nadgleda Pacifik i bazu na Guamu sa udaljenosti od 8.000 kilometara
Kina je u tišini i bez velike pompe uspela da probije tehnološke barijere koje su je decenijama delile od vodećih sila u oblasti radarske tehnologije.
Sada, prema navodima portala Sohu, njen novi sistem detekcije može da „vidi“ čak 8.000 kilometara daleko – dovoljno da sa kontinentalnog dela Kine nadzire ceo Tihi okean, uključujući i strateški važnu američku bazu na ostrvu Guam. Tehnologija je već dobila naziv: „Strateško nebesko oko 21. veka“.
Ovo više nije samo pitanje dometa. U srcu kineskog radarskog sistema nalazi se čip izrađen na bazi galiјum-nitrida – materijala koji je prema tvrdnjama stručnjaka iz Sohu tri puta efikasniji od američkog standarda zasnovanog na galiјum-arsenidu.
Ovi mali, ali izuzetno snažni poluprovodnici ugrađeni su u radare KLJ-7A na kineskim avionima J-20. Zahvaljujući njima, ti avioni sada mogu da otkriju i precizno pogode ciljeve poput F-35 na udaljenostima do 300 kilometara.
Ironično, baš ovaj tehnološki proboj naneo je ozbiljan udarac američkoj vojnoj industriji. Kada je Kina 2024. obustavila izvoz sirovog galijuma, to je, kako se tvrdi, bukvalno zaustavilo proizvodne trake borbenih aviona F-35.
Pentagon je, prema izveštajima, bio prilično uzdrman – ne samo zbog zastoja, već i zbog poruke koju je Peking time poslao: zavisnost može da postane slabost.
A ovo je samo deo veće slike. Kineski naučnici u Nanjingu razvili su fotonski kristalni kvantni radar koji može da identifikuje oblik i konture bombardera B-2 sa udaljenosti do 500 kilometara – i to sa tačnošću koja višestruko premašuje performanse američkog sistema AN/TPY-2.
U isto vreme, radar YLC-8E uspešno detektuje avione F-22 čak i dok koriste aktivne sisteme za elektronsko ometanje. Reakcije iz redova američke kompanije Lockheed Martin, kako prenosi Sohu, bile su burne – toliko da su neki inženjeri, navodno, prešli granicu pristojnog izražavanja.
U međuvremenu, Kina je povezala čitavu mrežu radarskih stanica u provincijama Sinđang i Ćinghai. Kombinovanjem podataka iz različitih izvora, ova mreža smanjuje tzv. slepe zone za gotovo 75 odsto.
Zahvaljujući satelitskom sistemu Beidou, svaki neprijateljski avion može da bude identifikovan gotovo istog trenutka kada napusti pistu. U jednoj situaciji, borbeni avion Tajfun registrovan je čim je poleteo.
Ni mornarica nije ostala po strani. Razarači iz projekta 055 sada su opremljeni radarom 346B, dvopojasnim sistemom koji detektuje nadzvučne projektile 40% brže od američkog SPY-1D.
U kombinaciji sa protivraketnim sistemom HQ-19, koji klasifikuje pretnje za svega 0,3 sekunde, brodovi kineske flote su dobili ono što se može opisati kao potpuno novu dimenziju odbrambene moći. Inženjeri tvrde da bi ovaj sistem mogao da odgovori čak i na hipersonične projekte.
Zanimljivo je da kineska radarska tehnologija odavno više nije ograničena samo na vojnu upotrebu. Satelit Fengjun-4 koristi mikrotalasne radare za predviđanje kretanja tajfuna sa velikom preciznošću, dok se saobraćaj u urbanim sredinama sve češće oslanja na radare koji generišu do 4.096 tačaka u sekundi – ključna stavka u razvoju autonomnih vozila. U provinciji Junan, čak se i kretanje divljih slonova prati pomoću mikro-radara.
Za sve one koji su do juče smatrali da će Kina još decenijama juriti tehnološki vrh, ovi podaci predstavljaju otrežnjujuće iznenađenje. Peking je za samo tridesetak godina prešao put za koji je Zapadu trebalo više od jednog veka.
Dok se SAD bore sa nestašicama FPGA čipova i uskim grlima u lancima snabdevanja, kineski kvantni radari već skeniraju i objekte izvan atmosfere Zemlje.
U eri kada je globalna tehnološka nadmoć decenijama bila sinonim za zapadni svet, sve češće se postavlja novo pitanje: da li će 21. vek obeležiti uspon Pekinga ne samo kao geoekonomskog, već i kao tehnološkog lidera sveta?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
