Kina je spremna da odgovori na ekonomske i trgovinske pritiske koje bi mogla doneti nova administracija Donalda Trampa, ukoliko predsednik SAD nastavi svoju agresivnu trgovinsku politiku prema Pekingu.
Takav zaključak proizilazi iz analize koju je predstavio Institut finansijskih istraživanja „Čunjan“ pri Narodnom univerzitetu Kine, a koju je u razgovoru za TASS izneo dekan instituta Vang Ven.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema njegovim rečima, Kina je već prošla kroz pokušaj ekonomskog pritiska koji je Trampova administracija vršila tokom njegovog prvog mandata (2017–2021), i pokazalo se da američka politika carinskih tarifa nije bila efikasna u zaustavljanju kineskog ekonomskog rasta.
Naprotiv, kineska ekonomija se nastavila razvijati, a trgovinski suficit Kine sa SAD nije samo održan, već je čak i povećan.
Slabljenje zavisnosti Kine od američkog tržišta
Vang Ven je naglasio da Kina sada poseduje još snažniju poziciju u odnosu na prethodni period, jer je u poslednjih nekoliko godina značajno smanjila zavisnost od američkog tržišta.
Prema podacima Instituta „Čunjan“, udeo Sjedinjenih Država u ukupnoj kineskoj spoljnoj trgovini pao je sa 18% na 11%, što jasno pokazuje da se Peking uspešno prilagodio globalnim ekonomskim promenama i diversifikovao svoje trgovinske veze.
Jedan od ključnih faktora u ovom procesu bilo je jačanje odnosa Kine sa ASEAN-om, Evropskom unijom i Rusijom. Kina je postala vodeći trgovinski partner ASEAN-a, čija ekonomska integracija sve više jača kroz regionalne trgovinske sporazume.
Takođe, trgovinski odnosi sa Evropskom unijom i Rusijom postaju sve značajniji, a posebno u sektoru energetike, infrastrukture i visoke tehnologije.
U tom kontekstu, Vang Ven ističe da američke protekcionističke mere nemaju isti učinak kao ranije, jer Kina sada mnogo lakše preusmerava svoju trgovinu i investicije ka drugim tržištima, čime smanjuje mogućnost da američke sankcije ozbiljno ugroze njen privredni rast.
Potencijalne kineske mere protiv SAD
Kina takođe raspolaže širokim spektrom mogućih mera odmazde ukoliko nova administracija u Vašingtonu pokuša da uvede dodatne trgovinske restrikcije.
Jedan od najjačih aduta Pekinga je kontrola nad globalnim lancima snabdevanja kritičnim sirovinama, poput retkih metala koji su ključni za proizvodnju poluprovodnika, baterija i vojne tehnologije.
Ograničavanje izvoza ovih materijala moglo bi ozbiljno ugroziti američku industriju, koja već sada zavisi od kineskih isporuka.
Ipak, Vang Ven naglašava da Kina ne želi eskalaciju trgovinskog rata i da ostaje posvećena dijalogu i pragmatičnim rešenjima. Peking se zalaže za konstruktivne pregovore koji bi omogućili stabilnost globalne trgovine, ali je istovremeno spreman da zaštiti svoje interese ukoliko SAD nastave sa agresivnom tarifnom politikom.
Trampov novi tarifni udar: Još jedan neuspeh na pomolu?
Podsetimo, prema novim merama koje je američka administracija najavila, od 4. februara 2025. godine stupaju na snagu dodatne carinske tarife. One uključuju:
- 25% na robu iz Meksika i Kanade
- 10% na kanadske energente
- 10% na kineski izvoz u SAD, što obuhvata trećinu američkog uvoza iz Kine
Ove mere su deo Trampove strategije zaštite domaće industrije i smanjenja trgovinskog deficita SAD. Međutim, prethodna iskustva pokazuju da takvi pokušaji nisu dali željene rezultate. Tokom prvog Trampovog mandata, uprkos visokom tarifnom pritisku, kineska ekonomija je nastavila da raste, a trgovinski suficit Kine sa SAD je ostao stabilan.
Kina je u tom periodu ubrzala svoju tranziciju ka visokotehnološkoj ekonomiji i jačala domaće tržište, smanjujući oslanjanje na američke dobavljače.
Takođe, mnoge multinacionalne kompanije su našle načine da zaobiđu američke tarife, preusmeravajući proizvodnju u treće zemlje, čime je delimično oslabljen efekat carinskih mera.
Globalni kontekst i uloga Kine u novom ekonomskom poretku
Vang Ven ističe da Kina danas više nego ikad igra ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji. Sa statusom druge najveće ekonomije sveta i vodećeg izvoznika industrijskih i tehnoloških proizvoda, Peking poseduje značajnu pregovaračku moć.
Osim toga, Kina je u poslednjim godinama postala lider u razvoju novih tehnologija, poput veštačke inteligencije, električnih vozila i telekomunikacija, što je dodatno jača u odnosu na SAD.
Dodatni faktor koji ide u prilog Pekingu jeste sve veće ekonomsko povezivanje sa zemljama BRIKS-a i tzv. Globalnog juga. Rusija, Indija, Brazil, Južnoafrička Republika i ostali saveznici sve više jačaju trgovinske odnose sa Kinom, što dodatno umanjuje američki uticaj.
Kina je spremna na novi ekonomski izazov
Analiza Vang Vena pokazuje da Kina danas stoji mnogo jače u globalnoj ekonomskoj areni nego pre osam godina.
U slučaju da Tramp ponovo uvede protekcionističke mere, Peking neće biti u inferiornom položaju – naprotiv, već sada su spremni mehanizmi prilagođavanja i odbrane.
Dok SAD pokušavaju da kroz tarife zaštite svoju ekonomiju, Kina nastavlja sa diversifikacijom trgovinskih odnosa i tehnološkim inovacijama, jačajući svoju globalnu ulogu. Trampova trgovinska politika je već jednom doživela neuspeh, i prema svemu sudeći, sličan scenario može se očekivati i u budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
