Mnogi su spekulisali o mogućnosti rusko-kineskog saveza. Na nedavno održanom forumu u Kini, kineski stručnjak je komentarisao: „SAD ima mnogo saveznika. Kina takođe može imati saveznike”. Ipak, prevladavajuće mišljenje među stručnjacima je da se to neće desiti.
Kako Rusija i Kina zaista mogu pomoći jedna drugoj?
Pretpostavlja se da bi unapređeno bezbednosno partnerstvo azijskih giganata moglo dovesti do vojno-industrijske efikasnosti. Oni već zajednički razvijaju helikopter za teške terete, ali šta ako bi zaista sarađivali u izradi bombardera i razarača? Ili čak podmornice i nosača aviona? Malo je onih koji su ozbiljno prihvatili ovu mogućnost i još uvek se čini neverovatnom.
[adsenseyu1]
Ruski vojni analitičar Aleksandr Širokorad ne samo da prihvata ideju o zajedničkoj rusko-kineskoj vazdušnoj i raketnoj odbrani Arktika, on neočekivano iznosi potpuno novu mogućnost – da se kineskoj mornarici omogući pristup ruskim arktičkim lukama.
Ideja se na prvi pogled čini prilično besmislenom. Obe zemlje su veoma osetljive u pogledu pitanja suvereniteta. Rusi, kako se čini, ne bi želeli da Kina dobije vojno uporište u ovoj veoma-osetljivoj oblasti duž severnog krila Rusije. Sa druge strane, Kina ima samo jednu vojnu bazu u inostranstvu, u Džibutiju, i nema gotovo nikakvog iskustva sa opasnim pomorskim (a kamoli podmorskim) okruženjem na krovu sveta.
On tvrdi: “Odlaskom na Arktik, Kinezi ‘odmah ubijaju dve muve jednim udarce,’: značajno smanjuju ranjivost i istovremeno smanjuju udaljenost do potencijalnih meta. On procenjuje da bi raspoređivanje kineske SSBN sile na Arktik smanjilo rastojanje letelica za 3,5 puta.
„U budućnosti, Ruska Federacija i Narodna Republika Kina mogu takođe početi da stvaraju zajednički protivavionski sistem i sistem protivraketne odbrane na Arktiku. Na kraju krajeva, Sjedinjene Države planiraju da sprovedu napade na Kinu i Rusiju preko Arktika od 1950-ih“, kaže analitičar.
Na ruskim arktičkim ostrvima Kinezi bi mogli da razmeštaju i komunikacioni sistem za njihove strateške raketne podmornice i takvi koraci, tvrdi analitičar, ne bi mogli da ugroze Rusiju.
Važno je naglasiti da razmišljanje jednog ruskog stratega ne odgovara novom pristupu rusko-kineske strateške saradnje, a kamoli konkretnom sporazumu o bilateralnoj vojnoj saradnji o raspoređivanju najcenjenijih nuklearnih sredstava. Ni Moskva ni Peking nisu dali ništa slično zvaničnoj implikaciji takvim ekscentričnim idejama.
Pa ipak, postoji mala mogućnost da bi ova vizija budućnosti mogla da bude ostvarena u narednim decenijama, ako se ne preokrenu trenutni trendovi hladnog rata. Moskva bi imala svoju potpuno izgrađenu arktičku infrastrukturu (vojnu i komercijalnu) sa velikim kineskim kapitalom i inženjerskom pomoći. Zauzvrat, Peking bi dobio pouzdan način da napadne Ameriku i na taj način poveća svoje zastrašujuće, nuklearne efekte.
Webtribune.rs
