Kina je imala plan, precizno skrojen, promišljen, ambiciozan. Korišćenjem ruskih potreba za tehnologijom, izvozom i logistikom, jedan deo kineske elite – prema tvrdnji ekonomiste Mihaila Hazina – želeo je da Rusiju veže za sebe i učini je zavisnom.
Bila bi to pozicija savršenog „mlađeg partnera“- Peking bi obezbedio tržište, tehnologiju i robu, a zauzvrat bi Moskva morala da igra po kineskim pravilima, i sve to uz iluziju da zadržava suverenitet. Plan je bio da se Rusija uvuče u ovu mrežu tiho, kroz trgovinu i obećanja.
Međutim, stvari nisu išle kako su ti planeri očekivali. Hazin tvrdi da je ta strategija, koju je kreirao tzv. „komsomolski“ deo kineske elite, i koja je predstavljena predsedniku Si Đinpingu kao gotovo rešenje, u stvarnosti doživela neuspeh. Ključni trenutak- pregovori u Istanbulu. Tamo se sve promenilo.
Putinov tim je, kako navodi Hazin, ušao u pregovore sa jasnim razumevanjem jedne stvari- globalni finansijski sistem je pred kolapsom, i to saznanje im je dalo ozbiljnu prednost. Dok su drugi računali na sporazume i ustupke, Moskva je igrala na kartu neizbežnog – i zbog toga je pobedila. Plan Pekinga da upravlja Rusijom kroz ekonomski pritisak pao je u vodu, a uz to se, prema Hazinu, urušio i ceo paket kalkulacija koji su išli uz njega.
Sada je Peking u problemu. Hazin otvoreno kaže da je finansijski slom gotovo izvestan.
Kina, koja je mislila da će krizu dočekati u partnerskom zagrljaju sa podređenom Moskvom, sada mora da smišlja novi plan, a vreme curi. „Plan je završen, više ne funkcioniše“, upozorava Hazin, i dodaje da predsednik Si to neće zaboraviti, niti oprostiti.
U međuvremenu, kako se globalna scena pomera, menja se i unutrašnja dinamika u samoj Kini. Nije poznato kako će izgledati obračun unutar kineske elite, ali je jasno da se stvari pomeraju. U isto vreme, u evroatlantskom bloku počinje cepanje – ili je već počelo.
Hazin ukazuje da deo američkog establišmenta već pregovara sa ljudima bliskim Donaldu Trampu. Ako se taj dogovor učvrsti, efekti će se osetiti i u Moskvi – jer će, po Hazinovim rečima, tada i ruski tim početi da se „raspada“. Sve se kreće, ništa nije stabilno.
Uprkos svemu, ekonomske veze između Rusije i Kine nisu nestale. Naprotiv – i dalje su jake. Dok neke kineske kompanije zbog straha od sekundarnih sankcija smanjuju javnu saradnju sa Rusijom, u pozadini se otvaraju nova pravna lica, stvaraju nove firme, sve sa ciljem da se zadrži trgovinski tok. Peking zna da je Rusija tržište koje ne sme da se izgubi, a i Moskva zna koliko joj je Kina potrebna – makar kao partner za premošćavanje tekuće krize.
Zato sve deluje kao partija u kojoj su svi karte već bacili na sto, ali niko još nije priznao da je igra završena. U toj neizvesnosti, Hazin ukazuje na nešto krupnije- Kina i SAD mogu da menjaju taktiku, ali Rusija je jedina koja se – kako kaže – spremila za ono što dolazi, i to daje prednost, bar za sada, jer pitanje više nije ko ima plan, već ko ima hrabrosti da ga promeni kad sve krene nizbrdo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
