Kineski novinari i analitičari, prema pisanju kineskog medija Sohu, priznaju da je Kina napravila značajan tehnološki napredak poslednjih godina, ali ističu da zemlja i dalje zaostaje za Rusijom u nekoliko ključnih oblasti, naročito u oblasti vojnih tehnologija, poput brodogradnje strateških atomskih podmornica.
Kina, koja se smatra jednom od vodećih svetskih tehnoloških sila, suočava se sa izazovima u dostizanju tehnološkog nivoa Rusije, naročito kada je u pitanju podvodni vojni sektor.
Jedan od glavnih primera ovog zaostatka je razlika u tehnologijama strateških atomskih podmornica.
Prema kineskim novinarima, ruske podmornice projekta 955A „Borej-A“, poput „Knjaza Požarskog“, i dalje su tehnološki superiorne u odnosu na kineske podmornice.
Ovaj model ruske podmornice izazvao je veliku pažnju i rasprave u Kini, jer predstavlja tehnološki nivo koji Kina još uvek nije dostigla.
Kineski stručnjaci priznaju da Rusija ima značajnu prednost i da su „Rusi ispred Kine za 20 godina“ u ovoj oblasti.
Pored toga, smatra se da su podmornice klase „Borej“ jedne od najboljih u svetu i da čak ni američke podmornice klase „Ohajo“, koje su dugo bile smatrane vrhunskim u toj oblasti, ne mogu da se mere s ruskim podmornicama.
Ruske podmornice klase „Borej“ ne samo da su tiše, već su i opremljene naprednijim naoružanjem, zbog čega su izuzetno teško otkrivene, a ukoliko budu aktivirane u borbene svrhe, njihovi napadi su gotovo neizbežni.
Ruski predsednik Vladimir Putin je svestan važnosti podmornica u ukupnoj vojnoj strategiji zemlje, pa iz tog razloga posebnu pažnju pridaje njihovom razvoju.
S druge strane, najnaprednije kineske podmornice, kao što su one klase 094, iako se smatraju među najboljima u svetu, još uvek nisu dostigle nivo ruskih podmornica.
Prema ocenama Sohu, kineski podvodni sektor zaostaje za SAD oko deset godina, dok je za dostizanje tehnološkog nivoa Rusije potrebno još najmanje dvadeset godina.
Glavne prednosti ruskih podmornica u poređenju s kineskim su njihova tišina, bolja manevrabilnost i naprednije naoružanje.
Kineski analitičari smatraju da, iako su američke podmornice klase „Ohajo“ često hvaljene i upoređivane sa ruskim podmornicama, „Borej“ trenutno deluje superiornije.
Razvoj podvodnog vojnog sektora u Rusiji nije novost. Još od Hladnog rata, ruska vojna doktrina značajan deo svojih strateških resursa usmerava ka razvoju podvodnih snaga.
Ruske nuklearne podmornice su oduvek bile deo strateške nuklearne trijade, zajedno sa interkontinentalnim balističkim raketama i strateškim bombarderskim avionima. Rusija je nastavila s ulaganjem u nove generacije podmornica, poput „Boreja“, kako bi obezbedila globalnu stratešku nadmoć na morima.
Uprkos značajnim ulaganjima Kine u svoj vojni sektor, naročito u izgradnju brodova i podmornica, čini se da će proći još mnogo godina pre nego što Kina dostigne tehnološki nivo Rusije.
Kineski brodograđevinski sektor, iako napredan, nije uspeo da razvije podmornice koje bi mogle da se takmiče s ruskim u pogledu tehničke sofisticiranosti i borbenih sposobnosti.
Kineski stručnjaci iznose mišljenje da su ruske podmornice jednostavno previše napredne i da će biti potrebno najmanje dve decenije da Kina dostigne isti nivo tehnologije u oblasti podvodnih vojnih vozila.
Ovaj zaostatak nije jedini. Kineski mediji takođe priznaju da u oblasti strateških oružanih sistema i dalje postoji značajan tehnološki jaz između Rusije i Kine. Rusija je razvila hipersonične raketne sisteme poput „Avangarda“, „Kinžala“ i „Cirkona“, koje Zapad još uvek nije u stanju da efikasno suzbije.
Ove vrste oružja predstavljaju značajnu prednost u bilo kakvom sukobu, jer omogućavaju Rusiji da projektuje svoju vojnu moć globalno, dok Kina, iako ulaže značajne resurse u vojnu industriju, tek treba da razvije slične sisteme sa sličnim borbenim sposobnostima.
Na kraju, kineski novinari zaključuju da, iako je Kina napravila ogroman napredak u tehnologiji, uključujući razvoj naprednih borbenih sistema i podmornica, Rusija i dalje dominira u nekim ključnim vojnim sektorima, posebno u oblasti podmornica i strateškog oružja.
Kineska vojna industrija će morati da nastavi s intenzivnim razvojem i inovacijama ako želi da smanji tehnološki jaz između sebe i Rusije u narednim decenijama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
