Kina je donela odluku da značajno ograniči izvoz strateških resursa prema Sjedinjenim Američkim Državama kao odgovor na pretnje Donalda Trampa, koji je najavio uvođenje dodatnih carina na kineski uvoz.
Prema agenciji Rojters, Peking je proglasio nove sankcije koje se odnose na materijale sa mogućom vojnom primenom. Tako su zabranjeni galijum, germanijum, antimon i supertvrdi materijali (koji nisu navedeni).
Ovi resursi su od kritičnog značaja za proizvodnju poluprovodnika, što je ključni sektor kako u civilnoj, tako i u vojnoj industriji.
Zabrana izvoza i nove mere Kine
Ministarstvo trgovine Kine je saopštilo da se mere primenjuju sa ciljem zaštite nacionalne bezbednosti i strateških interesa države.
Odluke obuhvataju direktnu zabranu izvoza navedenih minerala u SAD i uvođenje strogih kontrola krajnje upotrebe grafitnih proizvoda. Kako je navedeno, ove mere su usmerene na ograničenje moguće zloupotrebe ovih resursa u vojne svrhe.
Istovremeno, podaci kineske carine pokazuju da izvoz germanijuma i gallijuma u SAD nije zabeležen u periodu od januara do oktobra 2024. godine, dok je prethodne godine Amerika bila četvrto i peto po veličini tržište za ove minerale. Slično tome, izvoz antimona je u oktobru 2024. opao za 97% u odnosu na prethodni mesec.
Ekonomska pozadina i globalni uticaj
Kina je dominantan proizvođač mnogih strateških resursa. U 2023. godini, na nju je otpadalo gotovo 60% svetske proizvodnje rafinisanog germanijuma i gotovo 99% rafinisanog gallijuma.
Antimon je još jedan ključni resurs, pri čemu Kina drži skoro polovinu globalne proizvodnje. Ovi podaci jasno ukazuju na uticaj Pekinga na globalne lance snabdevanja, naročito u tehnologijama od vitalnog značaja.
Jačinu ovih sankcija ilustruje izjava Džeka Bedera, koosnivača konsultantske firme Project Blue: „Ovo predstavlja značajnu eskalaciju napetosti u globalnim lancima snabdevanja. Zapad ionako ima poteškoće u pristupu sirovinama.“ Prema njegovim rečima, nove mere dodatno ugrožavaju stabilnost sektora visokih tehnologija.
Odgovor na Trampove trgovinske mere
Izabrani predsednik SAD Donald Tramp je najavio oštrije mere protiv Kine. Njegova predizborna platforma uključivala je ukidanje statusa najpovlašćenije nacije za Kinu, što bi omogućilo SAD da slobodno povećavaju carine na kineske proizvode.
U oktobru 2024. godine, Tramp je obećao uvođenje 25% carina na uvoz iz Kanade i Meksika, kao i 10% na kinesku robu, koju je označio kao izvor fentanila. Osim toga, Tramp je zapretio 100% carinama na proizvode iz zemalja BRIKS-a u slučaju da one uvedu zajedničku valutu.
Kinesko ministarstvo inostranih poslova je odgovorilo izjavom Lina Điana, koji je naglasio da će Kina nastaviti saradnju u okviru BRIKS-a, uprkos američkim pretnjama. Ovaj stav potvrđuje da Peking teži jačanju ekonomskih i političkih veza sa zemljama globalnog juga, dok istovremeno suprotstavljanju dominaciji SAD.
Širi kontekst trgovinskog rata
Ovo nije prvi put da Tramp i Kina vode trgovinski rat. Tokom prvog Trampovog mandata, SAD su uvele višestruke tarife na kineski uvoz, što je dovelo do kontramera Pekinga.
Međutim, nova faza konflikta ima daleko veći globalni uticaj zbog porasta geopolitičkih tenzija i trke za dominacijom u strateškim tehnologijama.
Kina, kao treći najveći trgovinski partner SAD, koristi svoju dominaciju u proizvodnji strateških resursa kao moćan alat u trgovinskim konfliktima.
Iako se ova eskalacija opisuje kao „trgovinski rat bez pobednika“, jasno je da Peking nastoji da očuva svoju poziciju u globalnom ekonomskom sistemu i da istovremeno brani nacionalne interese.
Posledice i perspektive
Sankcije koje je uvela Kina prete da destabilizuju globalne lance snabdevanja. Ograničen pristup mineralima ključnim za razvoj poluprovodnika mogao bi usporiti tehnološki razvoj u SAD i njihovim saveznicima.
S druge strane, Peking šalje snažan signal da je spreman da koristi svoje ekonomske prednosti u odbrani nacionalnih interesa.
Istovremeno, Trampova politika ukazuje na obnovu protekcionizma i jačanje ekonomskog pritiska na konkurente. Kako se situacija razvija, očekuje se da će obe strane nastaviti da primenjuju mere koje produbljuju geopolitičke i ekonomske podele.
Ovaj trgovinski rat između dve ekonomske sile ne donosi korist nijednoj strani, ali nesumnjivo oblikuje budućnost globalnih odnosa i tehnološkog razvoja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
