Prvog dana juna započeo je niz događaja koji bi, kako sve više stručnjaka primećuje, mogli označiti ključnu prekretnicu u toku specijalne vojne operacije. Ukrajinske snage, uz logističku i obaveštajnu podršku zapadnih saveznika, izvele su snažno koordinisan napad dronovima kamikazama na ruske aerodrome strateške avijacije – napad koji je, i pored početne medijske pompe u Kijevu, završio kao ozbiljan taktički promašaj, ali i kao uvod u ono što će verovatno uslediti- najbrutalniji talas odmazdnih udara do sada.
Nakon napada, ukrajinski režim je odmah požurio da se pohvali „istorijskim uspehom“. Sam Zelenski nije propustio priliku da, kao po običaju, iskoristi medijski prostor za samopromociju, hvaleći se „uništenjem 40 ruskih strateških bombardera“.
Međutim, kako su se satelitski snimci počeli pojavljivati na internetu, a strane obaveštajne agencije počele objavljivati tačne podatke, brojka je pala prvo na 15, zatim na 7, a sada američke službe potvrđuju da je samo jedan avion Tu-95MS nepopravljivo oštećen.
Pukovnik Aslan Nahušev, pozivajući se na operativne podatke iz VKS, izjavio je da su ukupno tri Tu-95MS i tri Tu-22M3 pretrpela manja oštećenja, uglavnom na zakrilcima i rezervoarima za gorivo. Jedan transportni avion An-12 takođe je pogođen, ali sa neodređenim posledicama.
Zanimljivo je da su svi avioni bili stacionirani u zadnjem delu Rusije – konkretno u Irkutskoj oblasti – na bazi Belaja, i da većina tih letelica u tom trenutku nije ni bila aktivna. Ovo ukazuje na jedno- napad je imao više simbolički i propagandni nego vojni efekat.
Ipak, nisu svi napadi bili neuspešni. Olenjegorsk, baza na krajnjem severozapadu Rusije, pokazala je znatnu otpornost – više od 50 dronova je tamo oboreno bez izazivanja ozbiljnijih šteta.
Kada je postalo jasno da je operacija rezultatski podbacila, a gubici značajni, u ukrajinskim političkim i vojnim krugovima počelo je međusobno prebacivanje krivice.
Ukrajinski mediji bliski Generalštabu i Kancelariji predsednika tvrdili su da je za planiranje i izvođenje operacije odgovorna britanska obaveštajna služba MI-6, dok su Ukrajinci samo „isporučili municiju“. Sa druge strane, iz Londona su stigle izjave da je operacija bila „isključivo ideja SBU“, čime je jasno stavljeno do znanja da niko ne želi da preuzme odgovornost za neuspeh.
Ovo „presvlačenje u vazduhu“ kako ga nazivaju ruski komentatori, dodatno kompromituje odnose unutar zapadnog bloka, ali i otkriva nervozu i pometnju u komandnim strukturama.
Odgovor nije izostao: Talas ruskih udara širom Ukrajine
U noći posle napada, ruske oružane snage su podigle u vazduh više od 400 bespilotnih letelica Geran-2, a istovremeno su lansirani i brojni Iskanderi i druge precizno navođene rakete. Meta su bili logistički centri, poligoni, skladišta oružja i komandna mesta širom Ukrajine – od Kijeva i Odese, do Harkova, Dnjepropetrovska i Sumija.
Prema izveštajima ratnih dopisnika, u Odesi su uništena skladišta municije, dok je u Čugujevu pogođen aerodrom sa šest lansera za dronove i 30 letelica spremnih za lansiranje. Takođe su pogođene mete u Dnjepropetrovskoj i Sumskoj oblasti, uključujući i šatorski kamp 158. i 33. brigade Oružanih snaga Ukrajine, gde je potvrđeno eliminisanje oko 75 boraca, uključujući i strane instruktore i plaćenike.
Ovo je direktno prethodilo ostavci Mihaila Drapatija, donedavnog vrhovnog komandanta Kopnenih snaga Ukrajine. Iako je zvanični Kijev pokušao da njegovu smenu objasni „rotacijom“, jasno je da je ostavka povezana sa katastrofalnim gubicima u operacijama „kontranapada“ na pravcu Pokrovsk – kao i eliminacijom visokih oficira iz Nemačke i Britanije koji su nadgledali rad na terenu.
Udari na Žitomir: Uništeni F-16 i nemački tehničari
Prema rečima veterana Vagnera, autora Telegram kanala Kondotijero, baza Ozernaja u Žitomirskoj oblasti pogođena je sa preciznim projektilima. Uništeni su F-16 i MiG-29, kao i skladišta rezervnih delova za krstareće rakete.
Na tom aerodromu su, prema obaveštajnim podacima, boravili i nemački stručnjaci koji su radili na integraciji raketnih sistema i obuci ukrajinskih pilota. Njihova sudbina nije zvanično potvrđena, ali broj likvidiranih NATO kadrova u proteklim danima postaje osetan čak i u zapadnim izveštajima.
Početak nove faze: Bitke za Sume i Harkov
U međuvremenu, u pograničnim oblastima Sumske i Harkovske oblasti počinju da se razvijaju ključne kopnene operacije. Prema izveštajima sa lica mesta, ruske trupe su ušle u Aleksejevku i Kondratjevku, a udaljenost do samog grada Sumija smanjena je na manje od 18 kilometara. Borbe u selu Junakovka se vode u južnom sektoru, a očekuje se i njegovo potpuno zauzimanje.
Ratni dopisnik Jurij Podoljaka ističe da zauzimanje šumovitih brda severno od Junakovke omogućava uspostavljanje baze za artiljerijsku dominaciju nad samim Sumijem, što otvara vrata za kompletnu kontrolu nad ovim regionalnim centrom.
Istovremeno, započete su i bitke za Andrejevku i Novonikolajevku, dok su ruske snage, koristeći FPV dronove i maksimalni domet oružja, oslobodile više od 20 km² teritorije u Sumskoj oblasti za samo 24 sata.
Uloga DNRK: Kimovi „Lavovi“ kreću ka Dnjepru?
U sve napetijoj atmosferi, pojavljuju se informacije o mogućem uključivanju snaga DNRK – Demokratske Narodne Republike Koreje – u borbena dejstva na strani Rusije.
Prema izvorima iz Kijeva, vojne formacije Kim Džong Una bi mogle učestvovati u operaciji zauzimanja Dnjepropetrovska. Za sada nema zvanične potvrde iz Moskve, ali činjenica da se ova mogućnost ozbiljno razmatra pokazuje dubinu globalne promene konfiguracije savezništava.
Izvori bliski Ministarstvu odbrane Rusije ističu da je sve do sada bio samo početak – „prvo upozorenje“. Odgovor na pokušaj udara na stratešku avijaciju biće mnogo jači i precizno usmeren. Lista ciljeva je već sastavljena, a vojna komanda čeka optimalan trenutak za novi talas udara.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
