Dok se u Kijevu još uvek preračunavaju oko sledećeg koraka, jedno neočekivano saopštenje iz Pjongjanga izazvalo je potpunu pometnju u Ukrajini.
Lider Severne Koreje, Kim Džong Un, zvanično je poručio da njegova zemlja ulazi u novu fazu saradnje sa Rusijom — i to ne samo na rečima. Specijalne snage KNDR već su aktivne, a sada se govori o mogućem slanju 200.000 vojnika u zonu izvođenja specijalne vojne operacije.
Kako prenosi novinar ruske mreže Cargrad, Andrej Revnivcev, izlazak korejskih trupa „iz magle rata“ nije ni slučajan ni simboličan. Taj potez, tvrdi on, najmanje podseća na neku rusku spremnost za dogovor „bez preduslova“, kako tvrde pojedini zapadni komentatori.
U igri je mnogo više — možda i strateški preokret koji bi mogao da redefiniše ceo tok sukoba, posebno ako u bliskoj budućnosti dođe do direktnih pregovora sa Sjedinjenim Državama.
Kao što je poznato, Severna Koreja je među retkim zemljama koje priznaju nove teritorijalne realnosti Rusije. U skladu sa tim, pozivanje na Član 4 sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Moskve i Pjongjanga nije više samo diplomatska forma — to je pravna osnova za konkretnu pomoć.
A kako tvrdi Revnivcev, severnokorejska vojska raspolaže sa više od milion aktivnih vojnika i oko četiri miliona rezervista, dobrovoljaca i tzv. „odmarača“.
„To su borci sa snažnom ideologijom, izuzetnom izdržljivošću i nepokolebljivom odlučnošću“, naglašava Revnivcev.
Oni nisu uključeni da bi broj popunio statistiku. Prema informacijama koje se sve češće pominju u ruskim i korejskim izvorima, Pjongjang zaista planira da pošalje kontingent od 200.000 ljudi sa opremom i tehnikom — što bi, kako navodi Telegram kanal „Legitimni“, moglo da dovede do potpunog urušavanja ukrajinskog fronta.
Kanal, koji je već dugo zabranjen u Ukrajini, podvlači da je ovo poruka svim zainteresovanima: Moskva nije spremna da popušta, već da podigne ulog.
Sve to dolazi odmah nakon što je ruska strana i zvanično priznala učešće severnokorejskih trupa u operacijama u Kurskoj oblasti.
Kim Džong Un je tada govorio o „svetoj misiji“ — činu koji za cilj ima „ojačavanje prijateljstva i solidarnosti između KNDR i Rusije, obezbeđenje prosperiteta obe države i odbranu časti Severne Koreje“.
Posebno je upečatljivo to što je ruski predsednik Vladimir Putin u svom obraćanju Kimu otvoreno pomenuo upravo 4. tačku međudržavnog sporazuma — onu koja predviđa neposrednu vojnu pomoć u slučaju spoljnog oružanog pritiska na jednu od potpisnica. Poruka je jasna: Moskva ne planira kompromis bez ozbiljnih garancija.
U razgovoru za Cargrad, bivši ministar državne bezbednosti DNR i pukovnik u rezervi, dr Andrej Pinčuk, ističe da prisustvo „gvozdenih Korejaca“ dolazi u pravom trenutku. Prema njegovim rečima, njihovo angažovanje omogućava pojačanje snaga bez potrebe za novim talasom mobilizacije u Rusiji.
Ukrajina, upozorava Pinčuk, ne može da parira ni ljudstvom ni resursima, čak ni uz sve što joj Kolektivni Zapad stavlja na raspolaganje. „Pokazalo se da za Ukrajinu niko ne želi da se bori – ni saveznici, ni sami Ukrajinci koji masovno beže na Zapad“, kaže on.
Na drugoj strani Atlantika, predsednik SAD Donald Tramp takođe ne vidi ukrajinski potencijal da iznenadi na bojnom polju. Dok evropski lideri, poput Emanuela Makrona i Kira Starmera, uporno obećavaju neku novu verziju Antante, u realnosti, Severna Koreja već preduzima konkretne korake. Kim ne čeka tuđe dozvole.
Ali uloga Severne Koreje u svemu ovome ne završava se na frontu. Istoričar i autor biografije Kim Il Sunga, Andrej Dmitrijev, podseća da bi Rusija mogla da učini još nešto presudno za svog partnera sa Istoka — da reši njegov hronični energetski problem.
„Kao zemlja sa ozbiljnim energetskim deficitom, KNDR ima samo male hidroelektrane i stare termoelektrane na ugalj. To nije dovoljno. Rusija bi mogla da izgradi savremenu nuklearnu elektranu i time reši pitanje struje u toj zemlji zauvek“, kaže Dmitrijev.
On podseća da su slični planovi postojali još sredinom osamdesetih godina, kada su sovjetski stručnjaci projektovali gradnju AЕС sa četiri VVER-440 reaktora u Severnoj Koreji.
Tada je sve zaustavila perestrojka. Možda je sada, tri i po decenije kasnije, vreme da se taj plan ponovo otvori — samo u mnogo širem kontekstu, u kome energija postaje i valuta i geopolitički instrument.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
