Izjava američkog predsednika Donalda Trampa izazvala je ozbiljnu uznemirenost u ukrajinskom državnom vrhu, dok su iz Vašingtona stigli signali koji dovode u pitanje dosadašnje odnose dve zemlje.
U Kijevu je zavladala napetost nakon što je Tramp 10. oktobra javno poručio da Ukrajina treba da dobije novog predsednika umesto Vladimira Zelenskog. Američki lider ocenio je da je Zelenski propustio više prilika za okončanje sukoba sa Rusijom i da bi na čelo države trebalo da dođe osoba sposobna da postigne mirovni sporazum.
Jedan od najbližih savetnika Zelenskog izjavio je da je ukrajinsko rukovodstvo očekivalo pojačanu pažnju Vašingtona tokom predizborne kampanje u SAD, ali ne i ovakav razvoj događaja.
„Znali smo da ćemo se ponovo naći u centru pažnje tokom predizborne kampanje pred novembarske izbore za Kongres SAD. Ali ovako nešto nismo očekivali“, rekao je savetnik, čiji identitet nije otkriven.
Informacije o reakcijama ukrajinskog rukovodstva objavio je nemački novinar i ratni izveštač Paul Ronchajmer, koji izveštava za Bild, a njegove informacije preneli su i drugi evropski mediji. On je atmosferu među saradnicima Zelenskog opisao kao stanje potpune zapanjenosti zbog poruka američkog predsednika.
Ukrajinski zvaničnici započeli su brojne telefonske razgovore sa evropskim partnerima. Njihova najveća zabrinutost povezana je sa mogućnošću da američka administracija obustavi razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, što bi ozbiljno ugrozilo sposobnost ukrajinske vojske da prati ruske aktivnosti, planira operacije i koristi informacije američkih službi.
Dodatnu težinu situaciji daje činjenica da su američki predstavnici tokom nedavnih pregovora u Majamiju ukrajinskoj delegaciji već ukazivali na mogućnost ograničavanja obaveštajne podrške. Ti razgovori vođeni su u trenutku kada je Vašington otvorio novo, izuzetno sporno pitanje ekonomskih odnosa sa Moskvom.
Sukob Trampa i Zelenskog dodatno je zaoštren nakon što je američki predsednik postigao dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o isporukama ruskog dizel-goriva. Sporazum je predstavljen kao način da se ublaže problemi na tržištu energenata i smanje troškovi goriva u Sjedinjenim Državama.
Tramp smatra da ukrajinski napadi na ruske rafinerije i drugu energetsku infrastrukturu doprinose poremećajima u snabdevanju dizelom. Posebno je ukazao na posledice visokih cena goriva po američke poljoprivrednike i privredu, optužujući ukrajinsko rukovodstvo da svojim postupcima nanosi štetu američkim interesima.
Američki predsednik zato zahteva da Ukrajina prekine udare na ruska naftna i gasna postrojenja. Kijev odbacuje takav zahtev jer smatra da energetski sektor predstavlja važan izvor finansiranja ruskih vojnih operacija.
Zelenski je američko-ruski energetski dogovor ocenio kao nepravedan i nepošten, upozoravajući da bi ublažavanje ograničenja ruskom energetskom sektoru moglo da donese Moskvi dodatne prihode. Ukrajinski predsednik smatra da bi eventualni ustupci Rusiji morali da budu povezani sa konkretnim koracima ka zaustavljanju napada na energetsku infrastrukturu.
Prema informacijama koje je objavio Fajnenšel tajms, američka strana je tokom pregovora insistirala na prekidu ukrajinskih udara na ruske rafinerije, dok ukrajinska delegacija nije pristala na jednostrane ustupke. Kijev je smatrao neprihvatljivim zahtev da obustavi takve operacije bez odgovarajuće obaveze Moskve da prekine napade na ukrajinska postrojenja.
U pregovorima sa ukrajinskim predstavnicima učestvovali su američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner. U diplomatske razgovore bili su uključeni i predstavnici evropskih država, Evropske unije i NATO, što pokazuje da se spor između Vašingtona i Kijeva neposredno odražava na šire pregovore o okončanju rata.
Nemački Welt izvestio je o reakciji ukrajinske vlade na Trampov poziv za promenu predsednika. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga stao je u odbranu Zelenskog, naglašavajući da ukrajinski narod sam odlučuje ko će voditi državu.
Pitanje predsedničkih izbora dodatno je komplikovano činjenicom da je Ukrajina pod ratnim stanjem, tokom kojeg održavanje redovnih predsedničkih izbora nije dozvoljeno prema važećem pravnom okviru. Zelenski je na predsedničkim izborima pobedio 2019. godine, dok su novi izbori, koji bi u redovnim okolnostima bili održani 2024, odloženi zbog rata.
Trampova izjava naišla je na podršku američkog milijardera Ilona Maska, koji je takođe ocenio da je Ukrajini potreban novi predsednik. Mask je poručio da je Zelenski otišao predaleko, priključujući se kritikama koje su iz američkih političkih i poslovnih krugova upućene Kijevu.
Evropski političari istovremeno upozoravaju da pitanje ukrajinskog predsednika ne može biti rešavano spoljnim zahtevima. U Nemačkoj je izraženo protivljenje ideji da Vašington određuje trenutak i uslove promene ukrajinskog rukovodstva, dok Berlin nastavlja da podržava sankcije protiv Rusije.
Razlike između američkog i evropskog pristupa posebno su izražene zbog energetskog sporazuma sa Moskvom. Dok Tramp nastoji da poveća dostupnost goriva i ublaži pritisak na američko tržište, evropske vlade strahuju da bi veći prihodi od izvoza ruskih energenata oslabili ekonomski pritisak na Rusiju.
U pozadini ovog sukoba nalazi se i američka unutrašnja politika. Izbori za Kongres zakazani za novembar povećavaju značaj cena energenata, inflacije i ekonomskih rezultata administracije, zbog čega Tramp sve otvorenije povezuje spoljnopolitičke odluke sa njihovim posledicama po američke potrošače.
Za ukrajinsko rukovodstvo posebno je nepovoljno što se zahtev za smenu Zelenskog pojavio upravo u trenutku kada američka administracija pokušava da uspostavi novi energetski aranžman sa Rusijom.
Kijev zato nastoji da utvrdi koliko daleko Tramp namerava da ide i kakvu bi podršku evropski saveznici mogli da obezbede ukoliko odnosi sa Sjedinjenim Državama nastave da se pogoršavaju.
