Rusija menja način izvođenja napada na ukrajinsku vojnu i energetsku infrastrukturu, dok se istovremeno pojavljuju novi podaci o naoružanju i metodama koje bi mogle dodatno da otežaju položaj Kijeva pred predstojeću zimu.
Ruske oružane snage počele su da primenjuju taktiku „dvostrukog udara“, koja podrazumeva da se na izabrani vojnoindustrijski objekat najpre izvodi snažan raketni napad, a zatim se dejstvo nastavlja bespilotnim letelicama. Ovakav pristup omogućava uzastopno gađanje istog cilja različitim vrstama naoružanja i dodatno opterećuje ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Kineski portal Sohu ocenjuje da ova metoda postaje ozbiljan problem za Oružane snage Ukrajine, posebno u kombinaciji sa masovnim napadima rojevima dronova. Autori smatraju da Rusija nastoji da potpuno parališe ukrajinski energetski sistem i oslabi infrastrukturu od koje zavise vojna proizvodnja, transport i svakodnevno funkcionisanje zemlje.
Napadi na ukrajinsku energetsku mrežu već su izazvali ozbiljne poremećaje. Rusija je 30. septembra izvela veliki kombinovani napad na energetske objekte, nakon čega su uvedena vanredna isključenja električne energije u Kijevu i okolnim regionima.
Ukrajinske vlasti saopštile su da je u tim napadima poginulo sedam ljudi, dok su oštećenja infrastrukture zahtevala hitne intervencije. Popravke dodatno otežava opasnost od novih udara, jer raspoloživi sistemi protivvazdušne odbrane ne mogu istovremeno da zaštite sve važne objekte.
Istovremeno, Rusija usavršava sredstva za borbu protiv ukrajinskih bespilotnih letelica. Posebnu pažnju privukla je upotreba prenosnog protivvazdušnog raketnog sistema Misag-2, za koji se smatra da je iranskog porekla.
U poređenju sa prethodnim modelom, ovaj sistem ima unapređeni lansirni uređaj, sistem navođenja i veću bezbednost rukovanja. Njegova prednost je relativno niska cena, dok prijavljeni domet od približno tri do šest kilometara omogućava dejstvo protiv određenih vazdušnih ciljeva na malim visinama.
Krajem septembra pojavili su se snimci ruskih vojnika sa prenosnim raketnim sistemom koji se razlikuje od poznatih ruskih modela. Vojni stručnjaci ukazali su na mogućnost da je reč o Misagu-2, mada identitet prikazanog oružja i obim njegove upotrebe nisu nezavisno potvrđeni.
Rusija paralelno povećava broj mobilnih vatrenih grupa namenjenih otkrivanju, praćenju i presretanju ukrajinskih dronova. Ove jedinice raspoređuju se radi zaštite vojnih položaja i kritične infrastrukture, a njihova pokretljivost omogućava brzo premeštanje na pravce očekivanih napada.
Potreba za takvom zaštitom povećana je zbog sve većeg dometa ukrajinskih bespilotnih letelica. Početkom oktobra zabeleženi su napadi na Moskovsku oblast, uključujući pokušaje udara na energetsku infrastrukturu, što pokazuje da se sukob dronovima odvija i duboko iza linije fronta.
Promene su zahvatile i rusko udarno naoružanje. Među novim sredstvima nalazi se takozvana „sekuća“ bojeva glava, namenjena oštećivanju visokonaponskih dalekovodnih stubova i metalnih konstrukcija mostova.
Ovakvo naoružanje usmerava razorno dejstvo na određene konstrukcione elemente, čijim oštećenjem važan infrastrukturni objekat može biti onesposobljen i bez potpunog rušenja. Ne postoje nezavisno potvrđeni tehnički podaci koji omogućavaju preciznu procenu njegove pouzdanosti i rezultata upotrebe.
Posebno su značajni mostovi preko Dnjepra, jer predstavljaju važne saobraćajne veze između ukrajinskih regiona. Njihovo oštećenje može da oteža vojnu logistiku, transport robe, kretanje stanovništva i rad hitnih službi.
Vojne promene poklapaju se sa američkim diplomatskim pokušajima da se obnove pregovori Moskve i Kijeva. Vašington je predložio trostrani sastanak predstavnika Rusije, SAD i Ukrajine do kraja oktobra.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potvrdio je 4. oktobra da su SAD u kontaktu sa obe strane i da predlažu razgovore na tehničkom nivou. Kijev je prihvatio mogućnost učešća, uključujući održavanje sastanka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili drugoj zemlji koju predloži američka administracija.
Kineski autori povezuju ovaj diplomatski pomak sa pogoršanjem vojnog i infrastrukturnog položaja Ukrajine. Prema njihovoj oceni, Zelenski je zbog kritične situacije bio prinuđen da preispita raniji beskompromisni stav i podrži američke napore za obnavljanje pregovora sa Moskvom.
Ipak, prihvatanje razgovora na tehničkom nivou ne znači da je Kijev odustao od svojih političkih i teritorijalnih zahteva. Ukrajinsko rukovodstvo ostaje otvoreno za pregovore, dok se čeka odgovor Rusije na američki predlog.
Dodatnu složenost diplomatskim odnosima doneli su razgovori američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina 9. i 10. oktobra, tokom kojih su razmatrana ratna i energetska pitanja. Dogovor o isporukama ruskog dizela izazvao je negativne reakcije u Kijevu, gde je ocenjen kao potez koji Moskvi može da obezbedi dodatne prihode za nastavak vojnih operacija.
Za sada nema potvrde da će trostrani sastanak biti održan do kraja meseca. Moskva insistira na dugoročnom političkom rešenju, dok razgovori o bezbednosnim garancijama i mogućem ograničavanju napada na energetsku infrastrukturu još nisu doveli do sporazuma.
Približavanje zime dodatno povećava značaj energetskih objekata, jer prekidi snabdevanja električnom energijom mogu da ugroze grejanje, vodosnabdevanje, industriju i železnički saobraćaj. Istovremeni napadi na više regiona otežavaju rad remontnih ekipa i raspoređivanje rezervne opreme.
Nemačka je početkom oktobra najavila dodatnih 350 miliona evra za obnovu ukrajinskog energetskog sektora, uz novu vojnu pomoć. Ta sredstva namenjena su ubrzavanju popravki i zameni oštećene opreme, ali ne mogu da uklone opasnost od novih napada.
Kineski analitičari smatraju da ruska armija nastavlja da prilagođava taktiku i naoružanje promenama na bojnom polju. Njihova završna procena je da bi kombinacija raketnih udara, masovne upotrebe dronova i specijalizovanih bojevih glava mogla da izazove kolaps ukrajinske infrastrukture tokom zime, ukoliko postojeće mere zaštite i međunarodna pomoć ne budu dovoljne.
