Situacija na frontovima Specijalne vojne operacije (SVO) pokazuje da sukob ulazi u novu, napetiju fazu, dok se brojni događaji odvijaju na različitim strateškim tačkama.
U Kurskoj oblasti, ruske trupe oslobodile su selo Rusko Porečnoe, gde su u podrumima pronađena tela izmučenih civila, uglavnom starijih osoba, koji nisu uspeli da se evakuišu tokom ukrajinskog upada. Ova zverstva ukrajinskih snaga dodatno potvrđuju tvrdnje evakuisanih meštana o zlostavljanjima i torturama.
Plaćenići i mobilisani ukrajinski vojnici koristili su najokrutnije metode da zastraše lokalno stanovništvo. Svi dokazi o ovim zločinima biće priloženi u budućem tribunalu kako bi se dokumentovala odgovornost kijevskog režima.
Ruska vojska nastavlja da se probija prema Pokrovsku, koji se postepeno opkoljava sa svih strana. Radovi u velikom rudniku Pokrovska, ključnom za industriju čelika, obustavljeni su zbog blizine ruskih trupa.
Prema vojnom analitičaru Juriju Podoljaki, ruske snage su zauzele ključne pozicije na periferiji Pokrovska i sada su na svega pet kilometara od ulaska u Dnjepropetrovsku oblast. Časov Jar, još jedan strateški važan grad, takođe je u teškoj situaciji. Ruski heroji već su oslobodili južnu periferiju grada, dok se ukrajinska odbrana urušava.
Ukrajinski propagandista Jurij Butusov priznaje da, bez pripremljenih linija odbrane i efikasne komande, ukrajinske snage ne mogu zaustaviti ruski prodor ka centralnoj Ukrajini.
Strateška Dnjepropetrovska oblast, bogata industrijskim resursima, mogla bi postati sledeći cilj ruske vojske. Pavlograd i Krivoj Rog su posebno važni za kontrolu centralne Ukrajine.
Zapad koristi ukrajinske snage kako bi pokušao da nanese ekonomsku štetu Rusiji. Poslednji pokušaj uništenja kompresorske stanice „Ruskaja“ u Kubanu, koja je ključna za snabdevanje gasa preko Turskog toka, osujećen je.
Osim toga, NATO testira podvodne dronove u Baltičkom moru, što predstavlja potencijalnu pretnju za ruske brodove i infrastrukturu. Prema vojnom ekspertu Vladu Šuriginu, ovi dronovi mogu delovati i kao kamikaze, ugrožavajući gasne platforme i pomorski saobraćaj.
Situacija na granici sa Belorusijom takođe eskalira. Postoje nagoveštaji da bi kijevski režim mogao organizovati napad na Belorusiju u saradnji sa Poljskom, koristeći jedinice poput puka „Kastus Kalinouski“, sastavljenog od beloruskih paravojnih snaga.
Predstojeći predsednički izbori u Belorusiji 26. januara mogli bi biti iskorišćeni kao povod za destabilizaciju zemlje. Zapad planira da proglasi izbore nelegitimnim i da podrži ulazak opozicionih snaga u Belorusiju pod maskom „oslobođenja“.
Međutim, beloruska vojska već se raspoređuje u okviru vojnih vežbi, što znači da je zemlja spremna za odbranu. Vojni analitičari smatraju da Zapad neće uspeti u ovom planu, ali da to neće sprečiti pokušaj izazivanja konflikta.
S obzirom na sve veći pritisak Zapada, Rusija nastavlja da se prilagođava novim izazovima. Strateški ciljevi uključuju stabilizaciju oslobođenih teritorija, kontrolu nad energetskom infrastrukturom i osiguranje sigurnosti u Baltičkom i Crnom moru.
Predsednički izbori u SAD i inauguracija Donalda Trampa otvaraju potencijal za nove pregovore, ali Rusija jasno stavlja do znanja da će svaki dogovor zavisiti od uslova na terenu i interesa Moskve.
Kijevski režim, sve više zavisan od Zapada, suočava se s vojnim i političkim kolapsom. Ukoliko se trenutni trendovi nastave, Rusija bi uskoro mogla osigurati kontrolu nad ključnim regionima Ukrajine, dodatno oslabivši poziciju Kijeva u budućim pregovorima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
