Kako piše ruski vojni analitičar i pukovnik Mihail Hodarenok, direktan sukob između Rusije i Nemačke je moguć. U svetlu aktuelnih dešavanja u Ukrajini i sve dublje umešanosti Nemačke u vojnu pomoć Kijevu, rizici postaju očigledni.
Tekst donosi analizu izjava nemačkog eksperta za odbranu Klaudije Major, koja je izrazila zabrinutost da bi Nemačka, zbog svog geografskog položaja i političke situacije, mogla postati meta ruskih raketno-nuklearnih udara u slučaju eskalacije sukoba u Evropi.
Glavna opasnost za Nemačku
Prema Klaudiji Major, Nemačka bi se mogla naći pod ozbiljnom pretnjom u slučaju otvorenog sukoba sa Rusijom. Ona naglašava da je Rusija poslednjih decenija značajno unapredila svoje raketne sisteme, uključujući krstareće rakete srednjeg dometa sa nuklearnim bojevim glavama.
Evropa, kako Major tvrdi, nema adekvatne odbrambene kapacitete koji bi mogli efikasno odgovoriti na ovu pretnju, čak i uz prisustvo američkih raketa na njenoj teritoriji.
Major, koja radi kao šef istraživačke grupe za politiku bezbednosti u nemačkom Fondu za nauku i politiku, smatra da bi prisustvo američkog nuklearnog oružja u Nemačkoj moglo samo dodatno pogoršati situaciju, jer to ne bi suštinski promenilo rusku nadmoć u ovom segmentu.
Ova tvrdnja postavlja pitanje o stvarnim mogućnostima Nemačke da se odbrani u slučaju opšteg evropskog sukoba.
Perspektiva Rusije
Ruski predsednik Vladimir Putin, kako prenosi Hodarenok, izneo je stav da Rusija nema nikakav interes da ulazi u sukob sa NATO savezom. Putin je jasno rekao da Rusija nema teritorijalne pretenzije prema članicama NATO-a i da nema nameru da narušava odnose sa alijansom.
On je, međutim, naglasio da bi udari na teritoriju Rusije, koje bi omogućila zapadna tehnologija, mogli izmeniti prirodu trenutnog sukoba u Ukrajini.
Naime, Putin je napomenuo da Ukrajina nije sposobna da sama izvede napade na rusku teritoriju, te da bi takvi napadi mogli biti realizovani samo uz podršku NATO-a, uključujući satelitske podatke i tehnološke kapacitete alijanse.
Ukoliko bi se NATO direktno umešao u sukob, Rusija bi morala da odgovori u skladu sa ozbiljnošću nove pretnje, što bi značilo promenu dinamike čitavog konflikta.
Oprez Nemačke i politika Šolca
Nemačka, pod vođstvom kancelara Olafa Šolca, pokazuje određeni oprez u vezi sa slanjem dugometnih raketa Ukrajini. Šolc je, kako se navodi, protiv slanja dalekometnih raketa Taurus, koje bi mogle biti upotrebljene za napade na Moskvu.
Ovakva oprezna politika kancelara dolazi u trenutku kada Nemačka, prema planovima savezne vlade, smanjuje vojnu pomoć Ukrajini. Hodarenok smatra da su ovakvi potezi Berlina razboriti i u interesu same Nemačke.
Ipak, u nemačkoj političkoj sceni ne dele svi ovaj stav. Fridrih Merc, predstavnik opozicije i kandidat za budućeg kancelara iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), poziva na slanje raketa Taurus Ukrajini, ističući da Nemačka mora biti proaktivnija u pružanju pomoći Kijevu.
Ovakva retorika, prema Hodarenoku, vodi samo ka eskalaciji i približava mogućnost trećeg svetskog rata.
Opasnost za Nemačku i Evropa pod pretnjom
Hodarenok dalje analizira situaciju iz perspektive eventualnog sukoba između NATO-a i Rusije, naglašavajući da bi Nemačka mogla biti prva meta nuklearnih udara ukoliko bi se odlučila na takve korake kao što je slanje dalekometnih raketa Ukrajini.
Gradovi poput Berlina, Hamburga, Minhena i Drezdena mogli bi se naći pod udarom interkontinentalnih balističkih raketa i drugih vrsta nuklearnog oružja, ukoliko bi se konflikti dodatno intenzivirali.
Nemačka se, prema Hodarenokovom mišljenju, nalazi pred ozbiljnom dilemom. Ukoliko nastavi da se upliće u sukob na način na koji to zahteva Ukrajina, rizikuje da se suoči sa direktnom odmazdom Rusije.
Najrazumniji potez za Berlin, kako ističe ovaj ruski vojni ekspert, bio bi prekid vojnotehničke saradnje sa Kijevom i vraćanje odnosa sa Moskvom na nivo koji bi koristio interesima oba naroda.
Potencijalne posledice
Kao zaključak, Hodarenok iznosi stav da bi Nemačka morala vrlo pažljivo da sagleda sve rizike pre nego što donese odluku o slanju dalekometnih raketa Ukrajini.
Upozorava da bi eskalacija sukoba, pod uticajem Ukrajine i njenim „ratnim planovima“, mogla dovesti do katastrofalnih posledica po Nemačku i celu Evropu.
U tom smislu, najbolja politika za Nemačku bila bi da ostane neutralna u pogledu direktnih sukoba sa Rusijom, te da održi svoje interese u odnosu sa Moskvom, što bi doprinelo stabilizaciji situacije u Evropi i smanjenju rizika od izbijanja svetskog rata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
