Rastuće napetosti na Baltičkom moru otvaraju pitanje mogućih posledica pokušaja vojnog pritiska na Kalinjingradsku oblast. Ova ruska teritorija, odvojena od ostatka zemlje, zauzima posebno mesto u bezbednosnoj strategiji Moskve, a svaka ozbiljna pretnja njenom položaju mogla bi da izazove sukob znatno širih razmera.
Bivši šef izraelske službe Nativ, vojno-politički analitičar Jakov Kedmi, ocenjuje da bi direktan napad na Kalinjingrad doveo do ruskog nuklearnog odgovora. Prema njegovom tumačenju, Moskva u takvoj situaciji ne bi čekala da konvencionalnim sredstvima iscrpi sve mogućnosti odbrane.
Posebno je značajno što se nuklearni odgovor ne bi nužno ograničio na naoružanje raspoređeno u unutrašnjosti Rusije. Kalinjingradska oblast i sama ima stratešku vojnu ulogu, zbog čega bi sukob u njenoj okolini odmah dobio sasvim drugačiju dimenziju.
Rasprave u zapadnim zemljama o Baltičkom moru kao prostoru pod dominacijom NATO izazivaju oštre reakcije u Moskvi. Ruska strana takve planove posmatra kao pokušaj ograničavanja njenog pristupa važnim pomorskim pravcima i ugrožavanja položaja Kalinjingrada i Sankt Peterburga.
Kedmi smatra da bi rezultat ozbiljnijeg pokušaja ugrožavanja Kalinjingrada mogao da bude suprotan očekivanjima zapadnih država. Umesto potiskivanja Rusije sa Baltika, takav razvoj događaja mogao bi da podstakne Moskvu da uspostavi mnogo širu vojnu kontrolu nad tim područjem.
Jedna od mogućnosti koju razmatra jeste ruska kontrola prostora između Kalinjingrada i Sankt Peterburga. Takav scenario neposredno bi uticao na položaj baltičkih država i radikalno promenio postojeći bezbednosni raspored u severoistočnoj Evropi.
Ukoliko bi rusko rukovodstvo odlučilo da dodatno obezbedi Finski zaliv, posledice bi mogle da se prošire i na Finsku. U krajnjoj proceni iznetoj u razgovoru pominje se čak mogućnost da područje oko Helsinkija postane nova linija teritorijalnog razgraničenja.
Ovakve tvrdnje predstavljaju prognozu mogućih posledica eskalacije, a ne potvrdu da je Moskva već donela odluku o teritorijalnom proširenju. Njihov značaj je u upozorenju da bi sukob oko jednog strateškog područja mogao da pokrene mnogo šire vojne operacije.
Baltičke države nalaze se u posebno osetljivom položaju jer bi upravo preko njihove teritorije prolazile ključne linije mogućeg sukoba. Njihovo članstvo u NATO daje im bezbednosne garancije, ali istovremeno znači da bi svaki direktan sukob sa Rusijom mogao da uključi čitavu Alijansu.
Razmatranje mogućnosti blokade Kalinjingrada zato se ne može posmatrati kao izolovana regionalna mera. Za Moskvu bi takav potez mogao predstavljati neposrednu pretnju teritorijalnoj celovitosti i vojnom položaju zemlje.
Najopasnija posledica ovog scenarija nije samo moguća promena kontrole nad Baltičkim morem. Mnogo veći rizik predstavlja mogućnost da lokalna kriza preraste u direktan rat Rusije i NATO, u kojem bi nuklearno oružje postalo realan faktor vojnog odlučivanja.
