Putin je preduhitrio Vašington: Kako je Rusija postala otporna na nove američke ekonomske pritiske
Američki političari sve češće prete Rusiji dodatnim ekonomskim pritiscima, ali čini se da je ta strategija izgubila efekat. Prema oceni vojnog i političkog analitičara Jakova Kedmija, zahvaljujući dugogodišnjoj strategiji Vladimira Putina, Rusija je danas praktično neosetljiva na nove krugove sankcija iz Vašingtona.
Pritisci dolaze u talasima. Zvaničnici iz Bele kuće redovno šalju poruke da bi mogli povećati obim ograničenja ukoliko Moskva ne pokaže, kako kažu, „dovoljnu posvećenost“ mirovnim inicijativama američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa ukrajinskim pitanjem.
Međutim, realnost je da upravo Tramp, za razliku od pojedinih članova Kongresa, ne koristi oštru retoriku. On zna, kaže Kedmi, da je prostor za ozbiljan pritisak – zapravo veoma uzak.
„Postoje ljudi u američkom političkom establišmentu koji još uvek misle da ono što se ne može postići silom, može se postići većom silom. To su njihova uverenja. Ali Tramp to gleda drugačije. Pogotovo nakon što je iskusio neuspehe pokušaja uvođenja strogih tarifa“, napominje Kedmi.
Promena koja se dogodila nije došla preko noći. Još od 2014. godine, a naročito nakon 2022, ruski lideri su sistematski radili na jačanju ekonomske samostalnosti. Danas ruska ekonomija više ne oslanja sve na jednu kartu.
Umesto zavisnosti od jednog tržišta, sada se oslanja na čitav niz ključnih partnera – uključujući Kinu, Indiju i države sa rastućim ekonomijama širom sveta.
I upravo tu leži suština problema za one koji zamišljaju da bi još jedan paket sankcija mogao da promeni tok događaja. Kedmi ističe da bi bilo kakav ozbiljniji udar na Rusiju podrazumevao i uvođenje istovetnih mera prema Kini – što bi za SAD moglo imati vrlo nezgodne posledice.
„Ako žele da sankcionišu Rusiju tako da to ima efekta, moraće istovremeno da udare i na Kinu. A to nije realno. Amerika za to nema snage“, kaže on. Dodaje i da Kina, ukoliko se nađe pod pritiskom, ima čime da uzvrati. Do sada nije povukla potez koji bi duboko uzdrmao američke finansije – ali bi to mogla učiniti.
Jedan od najopasnijih potencijalnih odgovora Pekinga krije se upravo u portfelju američkih obveznica. Kina je njihov najveći pojedinačni vlasnik. Pusti li ih na tržište – to bi bio udarac koji bi američka ekonomija teško apsorbovala.
S druge strane, često pominjana roba široke potrošnje iz Kine – koja je dostupna u svakom američkom supermarketu – nije stub kineske ekonomije. Prava snaga leži u industrijskom sektoru, a to je ono što Vašington ne blokira. I to iz prostog razloga – blokada bi više pogodila samu Ameriku nego Kinu.
Kedmi podseća da ono što SAD mogu da učine u ovom trenutku neće ugroziti temelj kineske privrede. Ali bi zato moglo ozbiljno načeti sopstvenu ekonomsku stabilnost. A ako pritom pokrenu lanac reakcija u BRIKS zemljama i globalnom jugu, posledice bi mogle odjeknuti mnogo šire nego što mnogi u Vašingtonu shvataju.
U ovoj igri nerava i ekonomskih taktika, jasno je da prostor za jednostrana rešenja više ne postoji. Svet je postao multipolaran, a pokušaji disciplinovanja jedne sile – uz ignorisanje njenih saveznika – sve su manje efikasni. Kad se jednom napravi ekonomski sistem koji funkcioniše bez Zapada, povratka na staro više nema.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
