U više komentara su čitaoci pitali zašto nema vesti o požaru u poznatoj crkvi Notr Dam u Parizu. Šta se može reći a da već nije rečeno? Veliki požar u ponedeljak je zahvatio čuvenu katedralu Notr Dam staru 850 godina, jednog od simbola Pariza, na otstrvcetu na reci Seni.
Nakon što je vatra zahvatila veći deo krova katedrale gotičkog stila, on se urušio, kao i toranj visok 96 metara. U petočasovnom obuzdavanju požara učestvovalo je 500 vatrogasaca. U ponedeljak, pre ponoći, glavni deo građevine je spašen, a vatrogasci su potvrdili da je konstrukcija opstala, zajedno sa dva zvonika.
[adsenseyu1]
“Možemo reći, da je konstrukcija Notr Dam u potpunosti spašena”, rekao je komandant vatrogasaca, general Žan Klod Galet, a pariško tužilaštvo je pokrenulo istragu o požaru, koji se vodi kao nesrećni slučaj tokom rekonstrukcije katedrale, jer nema naznaka da je požar podmetnut.
Nakon toga su društvene mreže i portali eksplodirali. Jedni su tvrdili kako je požar ujedinio Francusku, drugi kako je francuska i svetska, kulturna istorija gotovo nestala u plamenu, treći su s pravom ljuti što se ista pažnja nije pridavala Palmiri, crkvama u Siriji ili svetskoj kulturnoj baštini u Iraku, Avganistanu ili drugim ratnim pozornicama na kojima divljaju islamske horde, koje se bore za interese Izraela i Sjedinjenih Država.
Bilo je i onih koji su u požaru tražili naznake “false flag” operacije ili pak onih koji su likovali i videli u požaru ruku Svevišnjeg, bilo “čijeg”, koji se vladi u Parizu osvetio za ovaj ili onaj politički potez ili sprovedenu agresiju i nepravdu u udaljenim krajevima sveta. Zaista su se mogli čuti pokušaji tumačenja pukih činjenica, ali i gomila preterivanja i gluposti koje su na ivici zdravog razuma. Možemo se držati zvanične verzije i ne moramo, ali je malo verovatno da će zvanična potvrda biti drugačija od ove objavljene po gašenju požara.
Iskreno, jedan od najboljih članaka, po ličnom uverenju, napisao je ruski novinar Grigorij Ignjatov.
“Neka mi dežurni humanisti oproste, ali nema terorističkog napada i nikakve ljudske žrtve koja bi podstakla takve tužne emocije kao što se dogodilo s katedralom Notr Dam u Parizu. Veruje se da su ljudi važniji od kamenja, ali kad je reč o kamenju svetaca, onda sve postaje upravo suprotno. Francuska je pretrpela monstruozan, nepovratni gubitak. Ne samo Francuska, već čitavo čovečanstvo, ili barem čitava Evropa. To je sigurno. Nismo li i mi Evropa? To je i naš gubitak i naša bol”, piše Grigorij Ignjatov.
“Sam pogled na goruću katedralu,… predivnu, neverovatnu, koju je hvalio Viktor Igo, prepunu najvrednijih srednjovekovnih arhitektonskih i likovnih dela, razdirao je srce. Možda je to bila jedina hrišćanska crkva za koju je znala svaka osoba na Zemlji. Da se srušio Ajfelov toranj, a da ne spominjemo neke novoizgrađene nebodere, bolelo bi deset puta manje. Nije bila crkva ta koja je gorela, već je požar gutao istoriju. Zajedno s dimom u nebu je nestao duh Evrope. Duh strpljive i mudre evropske tradicije. Ne zaboravimo da je Notr Dam građen dva veka. Pametna vera i vešta lepota, čini se, odlaze zauvek. Kažu da će za obnovu trebati od nekoliko godina do nekoliko decenija, ali nije dovoljno samo obnoviti zgradu. Ko će nam vratiti remek dela unutrašnjeg uređenja? Sve to neće biti isto, uopšte ne”, nastavlja ruski novinar.
“Kako se zgarište još nije ni ohladilo, trebalo bi da budemo vrlo oprezni s rečima, ne stavljati so na ranu, ali moramo se zapitati kako se to dogodilo? Bilo bi vrlo naivno, pa čak i glupo, samo okrenuti glavu i reći: “Dobro, požar je ipak stvar slučajnosti, više sile, nepredviđene okolnosti”. Katedrala je tamo stajala 800 godina i iznenada se “zapalila”. Niko nije kriv, žrtve nemaju primedbe. Pa šta onda? Kako bismo videli svu bespomoćnost ovog stava, dovoljno je samo upamtiti da crkve u Francuskoj poslednjih godina nisu gorele jednom. Na primer, pre samo mesec dana u Parizu je gorela stara crkva Sen Sulpis, a vatra je planula gde…? Na ulaznim vratima. Neko je bio dovoljno “pametan”. Poznato je da su vrata najopasniji deo zgrade. Na vratima je dovoljno postaviti gas, benzin i izazvati duže varničenje kratkim spojem.
[adsenseyu4]
Ruski “umetnik”, terorista Piter Pavlenski, koje je poznat po performansu u kojem je, potpuno go, pokazivao testise na pločniku Crvenog trga u Moskvi, kome je kao umetniku Francuska dala azil, ali je tamo zapalio velika ulazna vrata Centralne francuske banke posle čega su i Francuzi priznali da je reč o kriminalcu ili egocentriku, bez ikakvih umetničkih veština.
Ali, krov druge gotičke katedrale je goreo u Nantesu, u bazilici sv. Donata. Takođe se sam od sebe zapalio. I opet tokom popravki 2015. godine.
Zašto su sve crkve, uz to one najvrednije, koje su u fazi rekonstrukcija, pale same od sebe? Ako radite lopatom ili čekićem, verovatno niste izazvali požar, ali se ne može isključiti hipoteza o namerno podmetnutoj vatri.
Ko obavlja niskokvalifikovane građevinske radove u Evropi? To valjda svi znaju. Ili istočni Evropljani, ili potomci bivših imigranata, ili gostujući radnici, opet iz ove dve grupe, istočni Evropljani i Arapi, Turci, Alžirci i drugi. Među njima su mnogi koje loša država doslovno tera u radikalni islam.
Jednom rečju, ljudi za koje tradicija i istorija Evrope nisu samo strani, već direktno neprijateljski raspoloženi iz ideoloških razloga. “Džamija Notr Dam, ” Elene Čudinove se ostvarila na poseban način. Zašto se svi boje reći da je katedrala Notr Dam, iako nije doživela sudbinu Svete Sofije u Carigradu, s velikom verovatnoćom bila žrtva “sukoba civilizacija”, toliko omiljenog Samjuelu Hantingtonu da je njegova knjiga postala “road map” američkih administracija?
“Pa, dobro, neka to i nije bilo namerno podmetanje požara ali kako ne uvideti analogiju između onoga što se dogodilo i poslednjeg video snimka Ramštajna?”, pita se Ignjatov.
U videu, koji je izazvao žestoke rasprave i proglašen je antisemitskim i rasističkim, sve što članovi grupe Ramštajn nikada nisu bili, Nemica je crnkinja i na konju ulazi u crkvu, što je čin bogohuljenja,ne samo za hrišćane, već i muslimane i pripadnike jevrejske veroispovesti.
Ona je simbol “Nove Nemačke“, s novom populacijom, novim herojima i novim izgledima za budućnost. Budući da se hrišćani Evrope sada suočavaju s problemima koji su zajednički svim zemljama “Starog sveta”, za ovu mladu crnkinju bi se moglo tvrditi da predstavlja “Novu Francusku”. Razlika je što Ramštajn nije “politički korektan” kao Francuzi i oni su to rekli prvi.
Dovoljno je pogledati statistike stanovništva. Promena paradigme ukida prošlost. Ta prošlost je spaljena. Skočila je s palube s “parnog broda modernizacije”. Ovo je logičan zaključak. Novoj Francuskoj stare crkve nisu potrebne. Mogu preživeti kao hramovi i muzeji, beživotni i napušteni, što je još uvek jadan prizor, kao i svako sveto mesto koje je postalo prazno. Možda bi bilo bolje dopustiti da Notr Dam uđe u istoriju kao crkva koja nije delila tu gorku sudbinu, čak i po cenu njene smrti? Uostalom, proces je već dugo u punom jeku. Prema američkom institutu Gatestone u Londonu je od 2001. godine zatvoreno oko 500 crkava različitih denominacija, pretvorene su u privatne kuće i javne zgrade. Samo u Londonu 500 crkava!? Opšti trend zapadne Evrope. I zamislite, sve to bez istočne “crvene nemani” i strašnih “bezbožnih boljševika”.
Ali još uvek ima ljudi kojima je Notr Dam u Parizu bio drag, ali ne kao slika s razglednice, već kao živo svetište. Hiljade Parižana, stojeći na ulicama oko katedrale, molilo se za svoj hram. Možda će se nešto promeniti u neumoljivom trendu koji Evropu odvaja od njenih korena, sada kada su Evropljani iz prve ruke videli šta gube.
(logicno.com)
