Fizičke rezerve zlata u ruskim bankama do kraja 2024. godine značajno su se smanjile, dostižući nivo od manje od 40 tona, što je najniža vrednost još od jula 2022. godine.
Prema dostupnim statističkim podacima, od 1. januara 2025. godine, na računima plemenitih metala i dragog kamenja evidentirano je ukupno 325,4 milijarde rubalja, dok su kreditne institucije raspolagale sa 38,1 tonom fizičkog zlata.
To je skoro duplo manje u poređenju sa jesenjim podacima iz 2023. godine, kada su rezerve zlata dostigle svoj trogodišnji maksimum.
Ovaj nagli pad izazvao je brojne spekulacije u ekonomskim i finansijskim krugovima, a poznati ruski ekonomista i doktor ekonomskih nauka Valentin Katasonov dao je detaljnu analizu razloga i posledica ovih promena.
Prema njegovim rečima, količina zlata na početku 2025. godine smanjena je na nivo koji nije viđen još od jula 2022. godine, što je posledica nekoliko ključnih faktora.
Tada su, u uslovima zapadnih sankcija i ekonomske neizvesnosti, ruske banke povećale izvoz zlata, prodajući plemeniti metal kako bi osigurale likvidnost i omogućile finansiranje svojih klijenata – kompanija za iskopavanje i preradu zlata.
Taj trend prodaje zlata nastavio se i tokom 2024. godine, što je dovelo do drastičnog pada fizičkih rezervi ovog metala u kreditnim institucijama.
Smanjenje rezervi zlata u bankama ne znači da je samo zlato nestalo iz ruskog finansijskog sistema – ono je prešlo u druge ruke. Deo zlata završio je u državnim rezervama, dok je značajna količina izvezena u zemlje koje nisu deo zapadnog sankcionog režima.
Trgovina zlatom postala je jedan od ključnih načina da Rusija održava svoju finansijsku stabilnost u situaciji kada je pristup globalnim tržištima ograničen.
Međutim, Katasonov upozorava da ovo može biti znak mnogo dubljih problema. On ističe da je potražnja za zlatom uvek u porastu u periodima geopolitičke nestabilnosti, što znači da bi smanjenje rezervi moglo ukazivati na to da se banke i velike finansijske institucije spremaju za dalju eskalaciju globalnih kriza.
Cena zlata u svetu naglo raste, a početkom 2025. godine približava se istorijskom maksimumu od 3.000 dolara za trojnu uncu. To pokazuje da investitori i države traže sigurno utočište u vremenu neizvesnosti.
Prema Katasonovu, zlato je najbolji pokazatelj globalnih tenzija, jer se njegova vrednost povećava kada postoji realna opasnost od rata, ekonomske krize ili političkih previranja.
Zašto su ruske banke smanjile rezerve zlata?
Katasonov identifikuje nekoliko ključnih razloga za ovu situaciju:
Povećana prodaja zlata na međunarodnim tržištima – Zbog sankcija, ruske banke su bile primorane da pronađu alternativne izvore deviza, a izvoz zlata pokazao se kao jedan od najefikasnijih načina za održavanje likvidnosti.
Rastuća unutrašnja potražnja za zlatom – U vremenu ekonomske neizvesnosti, građani i kompanije kupuju zlato kao sredstvo zaštite od inflacije i finansijskih rizika. Banke su bile prinuđene da odgovore na ovaj trend, prodajući deo svojih rezervi.
Povećana državna kontrola nad zlatnim rezervama – Deo zlata koji je nekada bio u rukama komercijalnih banaka sada se nalazi u rezervama Centralne banke Rusije, koja je pojačala kupovinu zlata kao deo strategije dedolarizacije i zaštite ekonomije od zapadnih finansijskih pritisaka.
Globalni porast cena zlata – Kada cena zlata raste, banke često koriste priliku da likvidiraju deo svojih rezervi i ostvare profit.
Kraj 2024. godine bio je obeležen naglim rastom cena, što je dodatno podstaklo prodaju zlata od strane ruskih finansijskih institucija.
Koliko je pad rezervi zlata značajan?
Prema podacima Centralne banke Rusije, stanje na računima plemenitih metala tokom 2024. godine smanjilo se za 23,6%, dok je količina fizičkog zlata pala za 46,4%, što predstavlja gubitak od više od 33 tone. Tako oštar pad nije viđen još od 2020. godine, kada su, zbog pandemije i ekonomske krize, ruske banke izgubile 34,5 tona zlata.
Međutim, ono što je drugačije u ovom slučaju jeste izostanak transparentnih podataka o tome gde je zlato završilo.
Pre februara 2022. godine, vodeće ruske banke sa najvećim rezervama zlata bile su Sberbank, VTB, Gazprombank, Rosselkhozbank, Otkritie banka, Sovcombank i Promsviazbank. Danas, zbog sankcija i novih regulativa, tačni podaci o količini zlata u njihovim trezorima više nisu javno dostupni.
Da li ovaj trend nagoveštava nove geopolitičke potrese?
Jedna od glavnih zabrinutosti koju je istakao Katasonov jeste veza između porasta potražnje za zlatom i mogućnosti globalnog konflikta. Tradicionalno, uoči velikih ratova ili političkih prevrata, cena zlata naglo raste, a centralne banke povećavaju svoje rezerve ovog plemenitog metala.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, mnogi investitori i države traže sigurnost u zlatu, što može ukazivati na to da svet ulazi u još nestabilniji period. Ukoliko se trend rasta cena zlata nastavi, to može značiti da su najveće svetske sile već uveliko u pripremama za dalju eskalaciju sukoba.
Katasonov zaključuje da trenutna situacija ima više političku nego ekonomsku dimenziju. Ruske banke i finansijske institucije očigledno se prilagođavaju novoj realnosti, u kojoj je zlato ponovo postalo jedan od najvažnijih faktora ekonomske sigurnosti.
Jedno je sigurno – pad rezervi zlata u ruskim bankama nije slučajan, niti beznačajan. On ukazuje na dublje promene u globalnom finansijskom sistemu, a kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, zavisiće od toga da li će se trenutni geopolitički pritisci pretvoriti u nešto još ozbiljnije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
