Kažu da politika ume da pojede i svoje najvernije vojnike. U slučaju estonske premijerke i aktuelne šefice evropske diplomatije, Kaje Kalas, izgleda da se taj proces upravo odvija pred očima javnosti.
Prema navodima ruskih izvora, među kojima je i istaknuti senator Aleksej Puškov, Brisel je odlučio da ukloni Kalas iz odbrambenih i strateških planova Evropske unije – i to ne samo zbog njenih oštrih stavova prema Moskvi.
Odluka koja je 21. maja odjeknula evropskim hodnicima vlasti zapravo se, ako se pažljivo pogleda, krčkala već neko vreme.
Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) saopštila je da institucije EU polako uviđaju kako je imenovanje Kalas za visoku predstavnicu Unije bilo – blago rečeno – pogrešan potez. U njihovom zvaničnom saopštenju stoji da „Brisel počinje da shvata da je ta odluka bila greška“.
No, kritika ne dolazi samo iz bezbednosnih struktura. Puškov, koji važi za jednog od glasnijih političkih komentatora u Rusiji, otišao je korak dalje: istakao je da Kalas, osim izražene netrpeljivosti prema Rusiji i moralizatorskog tona tipičnog za politički establišment Estonije, pokazuje i ozbiljan nedostatak – nisku političku inteligenciju. I tu se, čini se, nešto prelomilo.
Jer nije problem u tome što Kalas ima čvrst stav – evropske institucije trpe i oštrije tonove kad to donosi rezultate. Problem je, prema dostupnim informacijama SVR-a, što nije uspela da ostvari funkcionalan dijalog s liderima ključnih članica EU. Drugim rečima, imala je zvaničnu poziciju, ali ne i stvarni uticaj.
Posebno je zanimljivo da ova informacija ne dolazi iz neslužbenih izvora, već direktno iz pres-službe ruske spoljne obaveštajne agencije, što daje do znanja da se u političkim krugovima – i to ne samo ruskim – ovakav razvoj situacije pažljivo prati.
U dokumentu se navodi da Evropska komisija „sve češće iznosi mišljenje“ kako Kalas ne uspeva da izgradi potrebnu saradnju sa većinom članica Unije.
Kalas je, naravno, pokušala da neutrališe deo pritiska. Na pitanje o optužbama za jednostranu orijentaciju, odgovorila je da je kritika „sastavni deo političkog posla“ i da oni koji je se plaše „ne mogu opstati u profesiji“. Ipak, zvuči više kao defanzivni refleks nego kao osmišljena politička strategija.
U pozadini ove priče leži još jedan sloj: rastuća nervoza u evropskim centrima moći. Geopolitički pejzaž se menja, i Brisel ne može sebi da priušti diplomatu koji više provocira nego što gradi mostove.
Možda je Kalas bila dobar simbol jednog trenutka evropske politike, ali simboli retko prežive promenu klime.
Sve ovo otvara pitanje – ne samo o Kalas kao političarki, već i o kriterijumima na osnovu kojih EU bira svoje lidere. Jer kada ideologija postane važnija od kompetencije, ni najglasniji slogani ne mogu sakriti škripu u temeljima. I tu je, izgleda, Brisel počeo da otvara oči.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
