Istorija Nemačke savezne obaveštajne službe, njenog osnivača Rajnharda Gelena i njihove veze sa Vašingtonom
Sjedinjene Države i dalje u suštini okupiraju Nemačku, Japan, Republiku Koreju i druge zemlje. Pritom ih cinično nazivaju ravnopravnim saveznicima… Kakva je to saradnja?
Ovo pitanje postavio je ruski predsednik Vladimir Putin tokom govora u Kremlju 30. septembra 2022. godine, kada su potpisani sporazumi o ulasku novih regiona u sastav Ruske Federacije.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ruski predsednik nije ulazio u detalje, ali je teško prevideti da najjača zemlja zapadne Evrope, Nemačka, sve više deluje protiv svojih nacionalnih interesa.
Berlin usklađuje svoj spoljnopolitički kurs sa Vašingtonom ne samo na redovnim samitima NATO-a i G7, već i preko privatnih kanala. Jedan od njih je nemačka spoljna obaveštajna služba, zvanično nazvana Nemačka savezna obaveštajna služba (BND), navodi RT.
Oficir, špijun, nacista
Istorija nemačke obaveštajne službe je neraskidivo povezana sa njenim osnivačem Rajnhardom Gelenom. Rođen je 3. aprila 1902. godine u Erfurtu, u Pruskoj, u porodici penzionisanog oficira Valtera Gelena. Porodica je poticala iz flamanske aristokratije, gde su muškarci tradicionalno služili vojsku.
Mladi Gelen je imao sve šanse da raskine sa porodičnom tradicijom – posle Prvog svetskog rata, prema uslovima Versajskog ugovora, Nemačkoj je zabranjeno da ima vojnoobrazovne ustanove.
Sve se promenilo kada je Adolf Hitler došao na vlast. Pod njegovom vlašću, Nemačka je nastavila put militarizacije. Jedan od prvih koraka bila je obnova vojnih obrazovnih institucija, uključujući i Generalštabnu školu. Budući šef BND-a bio je jedan od njihovih prvih diplomaca.
Godine 1936. Gelen je postavljen za oficira operativnog odeljenja grupe „Jug“ nemačke vojske, pod vođstvom jednog od vrhunskih generala Drugog svetskog rata, Eriha fon Manštajna. To mu je poslužilo kao odskočna daska za dalju vojnu karijeru. Tokom Drugog svetskog rata, Rajnhard je dospeo do čina general-potpukovnika i postao načelnik vojne obaveštajne službe Vrhovne komande nemačke vojske (FHO).
U ratnim godinama ova struktura je prikupljala velike količine podataka o tehničkoj, vojnoj, strateškoj i političkoj obaveštajnoj službi Sovjetskog Saveza.
U stvari, Gelen je svoju briljantnu vojnu karijeru u potpunosti dugovao Hitlerovim nacistima.
Međutim, 1944. je već bio svestan sve manje perspektive nacističkog režima. Kao vatreni antikomunista, odlučio je da se pridruži jednom od zapadnih saveznika spremnih da dobro plate za njegove usluge. Šef obaveštajne službe je naredio da se brojni obaveštajni dokumenti kopiraju i sakriju u vodootpornu burad koja su potom zakopana na raznim lokacijama u austrijskim Alpima.
Nije mu trebalo dugo da pronađe kupca. U julu 1943. vojno odeljenje Ministarstva odbrane SAD formiralo je Odeljenje za specijalne projekte. Ova organizacija je počela da razvija tajni program za preobuku nemačkih ratnih zarobljenika.
Mesec dana pre predaje Nemačke, 5. aprila 1945. godine, general-potpukovnik se zajedno sa svojim pomagačima Gerhardom Veselom i Hermanom Bounom predao Amerikancima, ponevši sa sobom obaveštajne podatke vezane za Sovjetski Savez prikupljene tokom rata i najbolje proameričko osobljo.
Nešto pre toga, načelnik Generalštaba američke vojske Džordž Ketlet Maršal mlađi pristao je da prouči arhive vojnih formacija Vermahta na Istočnom frontu. Takođe u aprilu 1945. godine zaključen je sporazum između obaveštajnih službi Velike Britanije i Sjedinjenih Država o proučavanju iskustva vođenja vojnih operacija protiv SSSR-a. Gelen je, sa svojim podacima i iskustvom, imao odličan tajming.
Po dolasku u Sjedinjene Države, dobio je pseudonim Hans Holbajn i službenu potvrdu koja je prikrivala činjenicu da američka vojska sarađuje sa pripadnicima SS-a.
Kao rezultat Gelenovog sporazuma sa američkom vladom, počev od sredine septembra 1945. godine, ratni zarobljenici u logoru Fort Hant, Virdžinija, SAD, započeli su istraživački rad pod njegovim rukovodstvom. Projekat je nosio kodni naziv „B“ (Bolero).
Ovu službu su posle Drugog svetskog rata bivši nacisti i SS oficiri formirali da služi kao privatna obaveštajna organizacija. Kontrola nad službom bila je u potpunosti u rukama Sjedinjenih Država, a velike obaveštajne operacije su sprovođene u interesu SAD. Brojna istraživanja raznih medija pokazala su da ni danas situacija nije mnogo drugačija.
Nacistički klub
Prema informacijama dobijenim iz arhiva CIA, u šemi je od oktobra 1945. do aprila 1946. učestvovalo oko 200 oficira. Rezultat njihovog rada bio je dokument na 3.657 stranica, pripremljen za vlade Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i Kanade.
U julu 1946. Gelenova grupa „Bolero“ je spojena sa drugom obaveštajnom jedinicom sastavljenom od bivših nacista. U pitanji je bio „Kistoun“, služba za praćenje radio prenosa na evropskoj teritoriji pod kontrolom SSSR-a. Predvodio ih je Herman Baun, a nalazili su se u Oberurselu u Nemačkoj. Zajednička operacija ove dve grupe nosila je kodni naziv „Rasti“, a njihov glavni zadatak je bio prikupljanje obaveštajnih podataka o stanju oružanih snaga SSSR-a na evropskim teritorijama pod njihovom kontrolom.
Nekoliko meseci kasnije, Gelen i američka vlada dogovorili su se da stvore pravu špijunsku agenciju pod nazivom „Gelen organizacija“. On je bio na čelu organizacije sve dok nije bila ukinuta.
Neki od prvih ljudi koje je Gelen regrutovao bili su oficiri SS-a i Gestapoa koji su dobijali lažna imena i falsifikovana dokumenta.
U arhivima CIA sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti postoji dosije o jednom od članova, Hajnu Polu Johanisu, koji je služio u SS jedinicama i pridružio se organizaciji pod imenom Karl Šuec.
Među prvima su se pridružili SS oficiri Frans Goring i Hans Somer, kao i Herbert Štajn.
Gelen je takođe pozvao general-potpukovnika Fridriha Vilhelma fon Melentina, bivšeg komandanta 4. tenkovske armije; general-majora Nihtkea, koji je komandovao divizijama u Poljskoj i Rusiji; general-majora Rudolfa Klajnkampa, koji je bio na čelu kadrovske službe Vrhovne komande Vermahta; potpukovnika Hajnca Gudernana; pukovnika fon Krečmera, bivšeg vojnog atašea u Tokiju; i druge vojnike Vermahta.
Vodeće pozicije na čelu grupa zauzimali su bivši SS oficiri koje je Gelen lično poznavao. Pukovnik Hajnc Her je postao glavni analitičar; pukovnik Ulrih Noak je bio na čelu istraživačke grupe o ekonomiji SSSR-a; kapetan Blosfeld je vodio ispitivanja.
Agenti koji su pružali informacije organizaciji su se u potpunosti sastojali od prohitlerovskih građana koji su učestvovali u aktivnim neprijateljstvima tokom Drugog svetskog rata na strani nacističke Nemačke.
Nove aktivnosti bivših nacista
Zvanični podaci o registraciji organizacije Gelen nedostaju iz očiglednih razloga. Zna se samo da je delovao pod različitim nazivima: od 1949. do 1950. pod kodnim imenom „Potomstvo“, od 1950. do 1951. kao „Odeum“, a od 1951. do 1956. kao „Zatvrač“.
Osnovna delatnost organizacije bila je pribavljanje obaveštajnih podataka u zemljama istočne Evrope i SSSR-a.
Probna operacija nove organizacije počela je 1. aprila 1946. i dobila je pozitivnu ocenu od Ameriknaca.
Međutim, prva velika operacija Gelenove organizacije pokrenuta je 1947. pod kodnim nazivom „Aktion Hermes“. Cilj je bio da se sistematski ispita stotine hiljada bivših nemačkih ratnih zarobljenika, koji su počeli da se vraćaju iz sovjetskih logora gde su bili primorani da učestvuju u obnovi zemlje.
Agenti organizacije su bili na stalnim pozicijama u kampovima za repatrijaciju zapadnih zona, a potom i u Nemačkoj. Skoro svakog repatrijatora – i vojnika i civila – kontaktirali su agenti koji su ga pitali gde su držani i u kojim su fabrikama radili. Agente su prvenstveno zanimali špijuni sa druge strane.
Glavne teme bile su sovjetska industrija, naoružanje, telekomunikacije i odnos stanovništva prema vlasti.
Kada su Gelenovi agenti otkrili značajno povećanje proizvodnje tenkova i vojnih aviona u Sovjetskom Savezu nakon 1945. godine, vest je uznemirila američku vojsku, koja je dobila sve izveštaje.
U maju 1949. britanski obaveštajci su vodili i „Operaciju džungla“, čija je svrha bila priprema i slanje diverzantskih odreda koji su delovali pod maskom nacionalno-oslobodilačkih pokreta u baltičke republike i socijalističku Poljsku.
Krajem 1940ih, MI6 je uspostavio specijalni centar u Čelsiju, u Londonu, za obuku agenata za slanje u baltičke države. Operacijom su rukovodili Henri Kar, direktor Severnoevropskog odeljenja MI6, i šef Baltičkog ogranka Aleksander Mekibin.
Gelenova organizacija je imala zadatak da izabere agente za operaciju među bivšim nacistima.
Agenti su transportovani u baltičke države morskim putem pod okriljem fiktivne kompanije za pomorski transport „Britiš Baltik Fišeri“, koja je radila na ratnom brodu.
Zvanično, kompanija je bila angažovana na zaštiti zapadnonemačkih ribara od „sovjetske samovolje“ na moru. Da sakrije umešanost britanske vlade u slučaju da brodzapleni sovjetska mornarica, Gelenova organizacija mu je obezbedila nemačku posadu.
Međutim, Ministarstvo državne bezbednosti SSSR-a (MGB) je preko svojih agenata u Britaniji obavešteno o operaciji i skoro sva 42 agenta „džungle“ su uhapšena.
Proslava o čijem trošku?
Gelen je u svojim memoarima napisao: „Sve do 1956. godine nismo imali priliku da pokrijemo zaposlene državnim osiguranjem, jer formalno poslodavac nije postojao.“
U početnoj fazi Gelenove organizacije, Vašington ih je koristio kao ćeliju svoje vojske. Američka vojska je preuzela zadatak da opremi grupu nacističkih obaveštajnih oficira tehničkim alatima u rasponu od pisaćih mašina do neophodne radio opreme.
Novostvorena institucija finansirana je isključivo iz budžeta SAD, a troškovi, prema izveštajima iz različitih izvora, kretali su se od 1,5 do 3,4 miliona dolara godišnje za 50 zaposlenih.
Pored toga, američka vojska je snabdevala organizaciju gotovinom, kao i robom široke potrošnje iz svojih skladišta, koja je na crnom tržištu razmenjivana za novac, kao roba za razmenu, ili korišćena za plaćanje.
U septembru 1946. kompanija je dobila 160.000 cigareta, 43.300 litara benzina i približno 50.000 dolara od američke vojske. U periodu od jula do oktobra 1948. godine dobili su 82.153 čokoladice, 67.150 paklica cigareta, 4.500 žileta i 1.815 pari vunenih čarapa.
Američka novinarka Meri Elen Ris je u svojoj knjizi o Gelenu navela da je Gelenovoj organizaciji koja se brzo širila stalno bio potreban novac.
„Ono što bi američka vojska obezbedila nije bilo dovoljno, a ‘crno tržište’ je postalo njihov glavni izvor prihoda. Sistem je bio podjednako efikasan i besraman. Vojska je organizaciji davala novac za zalihe, koje su specijalni timovi organizacije prodavali na ‘crnom tržištu’. Nakon dogovora, Odeljenje za kriminalne poslove američke vojske oduzelo bi robu sa obrazloženjem da je ilegalno ušla na ‘crno tržište’ i ponovo je odnelo u svoja skladišta da bi ona potom opet završila na ‘crnom tržištu’. Posle valutne reforme juna 1948. godine, kada je uvedena nova nemačka marka, ovaj profitabilni ciklus postao je pitanje opstanka. Prema Gelenu, njihova kupovna moć je tada smanjena za 70 odsto.“
Godine 1949. Gelenova organizacija je postala podređena CIA-i i ostala pod njenom kontrolom sve dok Nemačka nije uspostavila sopstvenu vladu, za koju je organizacija nastavila da radi.
Među dokumentima pronađenim u arhivama CIA-e bio je i platni spisak organizacije. Tada se plata svakog zaposlenog kretala od 500 do 900 američkih dolara.
Od ranih 1950ih, nemačka privreda je finansirala instituciju preko agencije kodnog naziva Institut za industrijska istraživanja.
Godine 1951. organizacija je dobila 600.000 nemačkih maraka od partnerskih kompanija „Standart elektrik AG“, „Rodenstok“ i „Meseršmit“.
Od 1954. godine Bon je obezbeđivao mesečna sredstva u iznosu od 30.000 nemačkih maraka. Novac je stizao i iz kancelarije saveznog kancelara.
Rođenje nemačke obaveštajne službe
U junu 1950. Gelen je izneo svoje stavove u korist stvaranja zapadnonemačke spoljne obaveštajne službe Hansu Globkeu, državnom sekretaru u kancelariji saveznog kancelara, a u septembru iste godine razgovarao je sa saveznim kancelarom Konradom Adenauerom.
Njegovi stavovi su na kraju naišli na podršku zbog promene situacije u međunarodnoj politici.
U junu 1950. počeo je Korejski rat, koji je jasno stavio do znanja da se hladni rat svakog trenutka može pretvoriti u pravu borbu.
U podeljenoj Nemačkoj, dva suprotstavljena društvena sistema – komunizam i kapitalizam – stajala su bukvalno jedan naspram drugog. Novi rat u Aziji je naglasio vitalnu potrebu za prikupljanjem informacija o neprijatelju i odredio kurs obaveštajnih prioriteta.
Situacija je bila na strani vojne špijunaže – prvenstveno protiv trupa u istočnoj Nemačkoj (obaveštajne službe kratkog dometa), kao i u Poljskoj, Čehoslovačkoj i drugih zemalja istočnog bloka, uključujući Jugoslaviju i Albaniju (duboka obaveštajna služba) i u samom Sovjetskom Savezu (obaveštajne službe dugog dometa).
Intenzivni napori da se Gelenova organizacija uključi u strukturu Savezne vlade i na taj način osigura njeno budžetsko finansiranje, krunisani su uspehom pet godina kasnije, kada je 11. jula 1955. Kabinet ministara konačno odlučio da preuzme kontrolu nad organizacijom i potčini je Kancelariji saveznog kancelara.
Manje od godinu dana kasnije, 1. aprila 1956, Gelenova organizacija je konačno transformisana u BND, ali njena struktura se ni na koji način nije promenila. Sam Gelen je ostao stalni šef obaveštajne službe još 12 godina.
Nema zvaničnih podataka ili naučno potvrđenih nezavisnih podataka o tome kako se broj zaposlenih u BND promenio od 1956. Prema opšteprihvaćenom mišljenju u DDR, broj zaposlenih se udvostručio sa 1.245 ljudi 1956. na 2.500 1963. godine, a zatim se ponovo udvostručio na pet hiljada 1968. godine, a 1977. BND je zapošljavao 6.500 službenika, službenika, radnika i oficira poslatih iz Bundesvera.
Stare navike novi status
Iako je BND formalno postao suverena obaveštajna služba formalno suverene države, nastavio je da izvršava zadatke u interesu vlade SAD, što je potvrdila istraga „Vašington posta“ i nemačkog kanala ZDF.
Istraga se poziva na dokumente CIA-e i BND-a i navodi da je pola veka od 1950ih pa nadalje, CIA u saradnji sa BND-om čitala tajnu prepisku vlada 120 zemalja, primajući od toga višemilionske finansijske profite. Ovo je sprovođeno preko švajcarske firme „Kripto AG“, koja proizvodi opremu za šifrovanje.
Mnogo toga sugeriše da nemačka obaveštajna agencija do danas nastavlja da sprovodi svoje aktivnosti u interesu Sjedinjenih Država.
Na primer, 2015. godine nemački list „Bild am Sontag“, pozivajući se na elektronsko saopštenje BND-a, izvestio je da je po nalogu Američke agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), nemačka obaveštajna organizacija prikupila informacije o Austriji, koristeći ključne reči poput bundesamt (savezna agencija), gov (vlada), diplo (diplomatske institucije, Ministarstvo inostranih poslova).
Publikacija je ranije objavila da je BND pomogao Agenciji za nacionalnu bezbednost da špijunira članove francuske vlade i Evropske komisije.
Obaveštajna služba svake zemlje je znak njenog suvereniteta i oruđe za rešavanje državnih zadataka podređenih nacionalnim interesima.
Polazeći od navedenog, kao i iz istorije tako strateški važne agencije kao što je BND, može se zaključiti da Nemačka u ovom trenutku nije potpuno suverena.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
