Pregovori Rusije i Ukrajine, koji su održani u Istanbulu, privukli su pažnju celog sveta kao mogući prelomni trenutak u traženju političkog rešenja za sukob koji traje već više od dve godine. Dok su očekivanja bila podeljena, ono što je usledilo izazvalo je još burnije komentare – jer iako nije došlo do spektakularnih preokreta, tri ključna pitanja su dobila konkretan oblik.
Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika Rusije i šef ruske delegacije, potvrdio je da su strane uspele da se usaglase u vezi sa tri važne tačke- razmena zarobljenika, razgovori o primirju i potencijalni direktni susret između Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog.
Prvo – razmena zarobljenika. Dogovoreno je da će svaka strana razmeniti po 1.000 ljudi u najskorijem roku. To je, kako su naglasili i ruski i ukrajinski zvaničnici, signal dobre volje i pokušaj da se bar jedna humanitarna tema izvuče iz rovovske statike ostatka pregovora.
Drugo – kontakt na najvišem nivou. Ukrajinska strana predložila je susret dva predsednika, a Rusija je tu inicijativu uzela u razmatranje. Iako nije rečeno kada i gde bi takav sastanak mogao da se održi, sam podatak da se ideja razmatra govori o novoj fazi u odnosima – bar formalno.
Treće – razgovori o primirju. Nema još konkretnog sporazuma, ali postoji dogovor da se nastavi dijalog o okvirima eventualnog prekida vatre, i to je već značajan pomak, imajući u vidu koliko su prethodni pokušaji završavali bez rezultata.
Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov potvrdio je ove informacije, navodeći da su razgovori bili teški, ali korisni. Ipak, utisci su različiti – i u političkom vrhu i u javnosti.
U poslovnom svetu, reakcije su bile direktne. Moskovska berza je najpre reagovala padom – investitori nisu odmah prepoznali težinu dogovora, ali kada su se pojavile izjave Medinskog i Umerova, tržište se oporavilo, što ukazuje na to da investicioni svet pažljivo prati svaki politički signal.
U inostranstvu – podeljena mišljenja. New York Times i The Guardian pozdravili su događaj, nazivajući ga „pobedom Vladimira Putina“, dok je The Sun konstatovao da je „uprkos očekivanjima – došlo do dogovora“. Washington Post je ostao uzdržaniji, navodeći da su konkretni rezultati vidljivi samo u pogledu razmene zatvorenika, dok je ostatak pregovora i dalje „na nivou signala“. NBC je slikovito ocenio da „jaz između zahteva dve strane i dalje izgleda širok kao Bosforski moreuz“.
Zanimljiv detalj zabeležen je i u vezi sa jezikom. Delegacija iz Kijeva nije koristila prevodioce, govorili su na čistom ruskom. U diplomatskim krugovima to je protumačeno kao gest formalne pragme, ali i kao podsećanje na duboke istorijske veze koje ni sukobi ne mogu u potpunosti izbrisati.
Naravno, nisu izostale ni provokacije. Jedan član ukrajinske delegacije izjavio je da „Rusija planira napad na Poljsku 2030. godine“, što je ruska delegacija ispratila smehom. Medinski je mirno odgovorio: „Molim vas da ne prelazimo u žanr fantastike.“
Na kraju dana, Medinski je ponovio da ne treba imati iluzije o linearnom toku procesa.
„Ljudi koji govore da će biti primirje, pa onda pregovori – ne poznaju istoriju. Rat i pregovori idu paralelno. Tako je uvek bilo. Tako je i sada.“
U ovom trenutku, dogovor o razmeni je svakako mali, ali važan pomak. Ostatak ostaje u domenu dugih i sporih razgovora, bez garantovanih rezultata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
