Fric Šmenkel nije bio jedini nemački vojnik koji je napustio redove Vermahta i prešao na sovjetsku stranu ali je samo on odlikovan najvišim priznanjem SSSR-a.
Prebeg nemačkih vojnika na sovjetsku stranu tokom Velikog otadžbinskog rata ne može se nazvati uobičajenom pojavom; ipak, bilo je na stotinu takvih primera. Većini, Sovjeti nisu dozvolili da učestvuju u borbama i držali su ih daleko od linija fronta.
[adsenseyu1]
Najpoznatiji Nemac koji je prebegao i ipak dobio mogućnost borbe protiv nacista bio je Fric Šmenkel, bivši radnik iz Ščećina i mobilisani vojnik Vermahta. Nekoliko godina borio se rame uz rame sa partizanima protiv nemačke vojske; organizovao je i učestvovao u desetinama uspešnih operacija i diverzantskih akcija. Nažalost, njegove zasluge su postale cenjene tek 20 godina nakon njegove smrti.
Ubeđeni antinacista
Fric Šmenkel je oduvek prezirao i mrzeo nacizam, posebno otkad su mu nacisti ubili oca tokom komunistićkih demonstracija 1923. Deleći stavove svog oca, pridružio se Ligi mladih komunista Nemačke. Nikada nije učestvovao u glavnoj tajnoj borbi ali je ipak bio pod stalnim nadzorom Gestapoa.
Fric je 1938. godine mobilisan, mada ne zadugo. Zbog aktivnih antiratnih poziva i izbegavanja vojne službe, završio je u zatvoru. Oktobra 1941. Fric je pušten i poslat na Istočni front radi „prevaspitavanja“. Tamo je odlučio da dezertira. U poslednjem pismu svojoj supruzi Erni, 25. novembra, on je napisao: „Sada znam šta treba da radim.“
„Lenjin, Staljin, Telman“
Krajem novembra 1941. Fric je dezertirao iz svoje 186. pešadijske divizije koja je bila raspoređena u Smolenskoj oblasti. Pokušavajući da dođe do jedinica Crvene armije, Fric se krio u lokalnim selima.
[adsenseyu1]
Šmenkel nije govorio ruski ali je koristio kombinaciju tri reči „Lenjin, Staljin, Telman“, koja mu je pomogla da od lokalnog stanovništa dobije hranu i prenoćište. Zauzvrat, pomagao im je u obavljanju kućnih poslova.
Ali jednog dana sreća ga je napustila – zarobili su ga Nemci. Osuđen na pogubljenje kao dezerter, Šmenkela je spasila partizanska jedinica „Smrt fašizmu“, koja je ušla u selo i zarobila Frica.
Ivan Ivanovič
Iako su partizani saznali za Šmenkelov slučaj nisu mu mnogo verovali. Nisu mu davali oružje, samo dvogled. Bili su spremni da ga ubiju ako načini pogrešan korak.
Ipak, jednog dana Fric je dobio priliku da se dokaže. Kada je selo, u kome je bila stacionirana partizanska jedinica, postalo okruženo nemačkim trupama, Fric je pronašao pušku i pokazao svoje savršeno streljačko umeće, čineći mnogo za spas jedinice. Stekao je puno poverenje i poštovanje impresioniranih partizana, koji su mu čak dali nadimak – Ivan Ivanovič.
Podučavao je partizane kako da rukuju nemačkim mitraljezom MG-42, učestvovao je u borbama, zarobljavao neprijateljske rezerve hrane, a u zasedama se lažno predstavljao kao nemački poručnik.
[adsenseyu4]
Informacije o nemačkom vojniku koji se bori protiv nemačke vojske stigle su čak i do Berlina. Kao nagradu za zarobljavanje Šmenkela, sovjetskim građanima je obećano osam hektara zemlje, kuća i krava, a nemačkim vojnicima 2.000 maraka i dva meseca odmora.
Ivan Ivanovič je nekim čudom izbegao smrt kada su 23. januara 1943. nemačke trupe pokrenule veliku operaciju „Zvezda padalica“ čiji je cilj bio uništavanje partizanske jedinice „Smrt fašizmu“. Preko 1.500 od oko 4.000 partizana ubijeno je ili zarobljeno.
Diverzantske akcije
Sovjetska komanda je odlučila da bi bilo bolje koristiti jedinstvene veštine Šmenkela u većim diverzantskim operacijama, a ne u partizanskim aktivnostima. U junu 1943. pozvan je u izviđački odred Zapadnog fronta. Nakon obuke, Fric je postavljen za zamenika komandanta diverzantske jedinice „Polje“, koja je delovala u zapadnoj Belorusiji.
Krajem decembra 1943. godine, Ivan Ivanovič je krenuo u svoju poslednju misiju iza neprijateljskih linija. Nekoliko nedelja kasnije zarobljen je zajedno sa dvojicom svojih drugova i pogubljen u okupiranom Minsku 22. februara 1944. Nakon toga njegovo ime pada u zaborav.
[adsenseyu4]
Kasno odavanje priznanja
Ime Fric Šmenkel pojavilo se tek 1961. godine, kada su sovjetski organi bezbednosti istražili slučaj nemačke jedinice koju su Šmenkelovi vojnici uništili. Iznenađeni saznanjem da je Nemac bio zadužen za partizansku jedinicu, istražni tim počeo je da sakuplja detaljne informacije o njegovom životu.
Nakon tri godine istraživanja, kada su se složile sve kockice, Fric Šmenkel je posthumno odlikovan najvišim sovjetskim priznanjima: Lenjinovim ordenom i zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza.
Šmenkelova popularnost znatno je porasla: postao je heroj članaka, knjiga i filmova. Njegova supruga Erna bila je pozvana da poseti SSSR. Po njemu su nazvane ulice u Berlinu i 1. borbena eskadrila vazduhoplovstva Istočne Nemačke. Međutim, nakon pada sovjetskog bloka, ime Frica Šmenkela drugi put odlazi u zaborav.
(rbth.com)
Webtribune.rs
