Izraelska obaveštajna strategija, naročito u kontekstu suočavanja sa Hezbolahom, postala je ključni aspekt njihove bezbednosne politike nakon rata iz 2006. godine.
Tadašnji sukob nije dao jasnog pobednika, ali je postao prekretnica za obe strane – Hezbolah je nastavio da jača, dok je Izrael shvatio da mora značajno da unapredi svoje obaveštajne kapacitete kako bi bio u stanju da se nosi sa ovom rastućom pretnjom.
Odmah nakon rata, Izrael je uložio ogromne resurse u širenje svojih obaveštajnih agencija, sa ciljem da prati komunikaciju unutar Hezbolaha i identifikuje ključne figure ove militantne organizacije.
Najveći napori bili su usmereni na praćenje vođe grupe, Hasana Nasralaha, koji je postao jedan od glavnih ciljeva izraelske obaveštajne zajednice.
U mesecima i godinama nakon rata, izraelska Jedinica 8200, specijalizovana za sajber operacije i elektronsku špijunažu, uspela je da prođe kroz složene sisteme komunikacije Hezbolaha.
Korišćenjem naprednih tehnoloških alata, presretali su poruke i komunikaciju Hezbolahovih vođa, ne samo u Libanu, već i u Iranu, gde je Hezbolah održavao bliske veze sa iranskom vladom i Revolucionarnom gardom.
Posebna pažnja bila je usmerena na presretanje i dešifrovanje komunikacija korišćenih tokom sastanaka visokih komandanta Hezbolaha.
Izraelske obaveštajne operacije kulminirale su u nekoliko uspešnih napada na ključne figure Hezbolaha, uključujući operativca Imada Mugnijea 2008. godine.
Mugnije, jedan od osnivača Hezbolaha i lider njihove vojne grane, bio je u Siriji kada je Izrael, u saradnji sa CIA-om, uspeo da ga locira i ubije.
Ovaj događaj bio je veliki udarac za Hezbolah i signal da izraelske obaveštajne agencije poseduju sofisticirane kapacitete za operacije širom Bliskog istoka.
Izraelski obaveštajci koristili su niz taktičkih i tehničkih inovacija. Jedna od najnaprednijih strategija bila je upotreba lažnih kompanija za proizvodnju pejdžera i toki-vokija, koji su kasnije distribuirani članovima Hezbolaha.
Uređaji su bili napunjeni eksplozivom, a detonacija je izazvana kada bi korisnici pokušali da ih upotrebe za komunikaciju. Ova metoda ubistva bila je izuzetno efikasna, prouzrokujući ne samo smrt Hezbolahovih komandanata, već i destabilizaciju unutar same organizacije.
Hezbolah, uprkos svojim naporima da poboljša sigurnost i saradnji sa iranskim partnerima, nije uspeo da se zaštiti od izraelske tehnološke nadmoći. Nasralah je priznao da je organizacija pretrpela značajne gubitke, a 2008. godine izraelske operacije dovele su do smrti nekoliko visokih oficira Hezbolaha tokom sastanaka u Bejrutu.
Čak i kada su se operacije završavale gubicima među civilima, izraelski obaveštajci su nastavili da se fokusiraju na svoje mete, odlučni da uklone što više ključnih članova Hezbolaha.
Jedan od najkontroverznijih trenutaka desio se nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, kada su izraelske obaveštajne službe procenile da postoji visoki rizik da Hezbolah izvede preventivni udar na Izrael. U tom trenutku, Izrael je pripremao napad na Nasralaha, za koga su imali informacije da se nalazi u Bejrutu.
Međutim, kad su o svojim namerama obavestili američku administraciju, predsednik Džo Bajden je intervenisao i zatražio od izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da obustavi planirani napad.
Razlog za ovu intervenciju bio je strah da bi ubistvo Nasralaha moglo izazvati regionalni rat, u koji bi bile uvučene druge države i militantne grupe bliske Hezbolahu, kao što su Iran i Sirija.
Iako je Bajdenova administracija uspela da privremeno obustavi izraelske planove, situacija se drastično promenila kada je Izrael, bez prethodnog obaveštavanja SAD, sproveo napad na četiri stambene zgrade u Bejrutu, u kojima su, prema njihovim tvrdnjama, ubili Nasralaha.
Ovaj događaj dodatno je zakomplikovao odnose između dve zemlje, s obzirom na to da američka administracija nije bila unapred obaveštena o planovima.
Ovaj izraelski napad ponovo je otvorio pitanje o sposobnosti izraelskih obaveštajnih službi da prodru duboko u redove Hezbolaha i unište njegovu komandnu strukturu.
Iako je Hezbolah već dugo blisko povezan sa Iranom, izraelska odlučnost da sprovede operacije visokog rizika, uz korišćenje najnaprednijih sajber alata i tehnologija, pokazala je koliko je Izrael daleko spreman da ide kako bi eliminisao svoje neprijatelje.
Značajan deo uspeha leži u pojačanoj saradnji između izraelskih i američkih obaveštajnih agencija, pre svega sa NSA.
Ova saradnja omogućila je razmenu ključnih informacija o zajedničkim neprijateljima, kao što su Iran i Hezbolah, što je dodatno unapredilo efikasnost izraelskih operacija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
