Vašington i Berlin postigli su dogovor o izgradnji ruskog gasovoda „Severni tok 2“, čime je okončan višegodišnji spor između dva saveznika oko ovog pitanja, ali poluge pritiska na Rusiju i dalje ostaju, upozoravaju ruski eksperti.
Američki predsednik Džo Bajden je faktički priznao da je izgradnju tog gasovoda, koji ide od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke, nemoguće zaustaviti pošto je on 99 odsto završen.
Pobeda evropskih potrošača
Međutim, ruski politikolog Aleksandar Špunt smatra da to ne treba shvatiti kao kapitulaciju Vašingtona i istovremeno dodaje da su pobednici tog višegodišnjeg spora zapravo evropski potrošači, koji će dobijati jeftiniji, gas i rusko-evropski odnosi.
„Značaj ovog sporazuma je u stvari veoma velik, jer je ovo praktično prva epizoda u dugoročnoj istoriji odnosa Rusija sa Amerikom, kada je na predsedničkom nivou zvanično priznato da sankcije nisu delovale, da nisu postigle svoj cilj. Ipak, nisam od onih stručnjaka koji ovo vide kao kapitulaciju i koji smatraju da su konačno istina i razum trijumfovali. Smatram da je sve zapravo mnogo skromnije.
SAD ne žele da izgube Nemačku, ključnog saveznika u Evropi i stoga je, u mnogim aspektima, ovo pobeda Nemačke u ovoj konfrontaciji. Međutim, ovo je vrlo značajna činjenica i za Rusiju, jer je po prvi put na zvaničnom nivou, na nivou predsednika SAD, dokazano i potvrđeno da sankcije ne deluju. To je ključni značaj ovoga za Rusiju, za rusku agendu u američkim odnosima“, kaže Špunt za Sputnjik.
Najglasniji protivnici „Severnog toka 2“ jesu SAD, koje žele da potisnu Rusiju sa evropskog tržišta i proguraju svoj tečni prirodni gas u Evropu i Ukrajina, koja bi zbog toga mogla da izgubi važne prihode od tranzita gasa.
Te zemlje, kao i Poljska i još neke, tvrde da je Evropa energetski isuviše zavisna od Rusije i da taj gasovod tobože ugrožava evropsku energetsku bezbednost i stabilnost, zbog čega su Amerikanci godinama pokušavali da sankcijama i raznim pritiscima blokiraju „Severni tok 2“, projekat vredan 11 milijardi dolara.
S druge strane, Moskva je potvrdila status pouzdanog partnera u oblasti dostave energetskih resursa, a Rusija i Nemačka su više puta isticale da je to ekonomski projekat koji će Evropi, a pre svega Nemačkoj, obezbediti jeftiniji gas.
„Pobednici zapravo nisu ni Evropa, ni Rusija, nego rusko-evropski odnosi koji su uspeli da se odupru čisto političkom pritisku. Apsolutno je jasno da je tu bilo pokušaja narušavanja odnosa između Evrope i Rusije. Pobednici su rusko-evropski odnosi koji su sačuvani, a to stvara vrlo dobru platformu za napredak u uspostavljanju daljih odnosa“, ocenjuje Špunt.
Pritisci na Rusiju će se nastaviti
Ekspert ističe da odluka o završetku „Severnog toka 2“ ne znači da je na ovo pitanje stavljena tačka. Paket američko-nemačkih sporazuma donosi moguće nove pritiske na Rusiju.
Nemačka se obavezala da će preduzeti „efikasne mere“, koje obuhvataju i sankcije protiv Rusije ako „Moskva bude koristila energente kao geopolitičko oružje ili počini dalje agresivne radnje protiv Ukrajine“.
Kad je reč o ustupcima Ukrajini, Nemačka je pristala da podrži energetsku bezbednost Ukrajine sa ciljem zaštite od potencijalnog prekida isporuka gasa iz Rusije.
SAD i Nemačka jedinstvene su u stavu koji je u interesu Ukrajine i Evrope da se tranzit gasa kroz Ukrajinu nastavi i posle 2024. godine. U skladu sa tim, Nemačka se obavezuje da će koristiti sve raspoložive mehanizme kako bi obezbedila desetogodišnje produženje sporazuma o tranzitu gasa između Ukrajine i Rusije. U ove svrhe će imenovati specijalnog izaslanika, a pregovori o produženju sporazuma o tranzitu preko Ukrajine treba da počnu najkasnije 1. septembra.
Nemačka se takođe obavezuje da formira „zeleni fond“ sa ciljem podrške energetskom sektoru Ukrajine i za početak će u njega uplatiti 175 miliona dolara.
„Mislim da možemo da očekujemo novi talas pritiska na Rusiju 2024. godine, kada istekne postojeći ugovor o isporukama gasa preko Ukrajine. Tačnije, to se može očekivati i ranije, pred njegov istek. Dakle, sankcije postoje i moguće su nove. Kao što je poznato, Nemačka je obećala da će uvesti sankcije Rusiji ako Moskva, sa stanovišta Vašingtona, bude koristila tranzit gasa kao sredstvo pritiska na Ukrajinu“, kaže Špunt.
Ekspert napominje da je primetan broj sankcija koje su Moskvi nametnuli Evropa i SAD „simboličkog karaktera“.
„Na primer, objavljeno je da određene strukture ne mogu imati aktive u SAD, a oni ih nikada tamo nisu ni imali, niti su to imale u planu. Postoje i druge takve akcije koje nikako ne utiču na ekonomsku situaciju u Rusiji ili na situaciju određenih subjekata“, kaže Špunt.
Evropski potrošač dobija jeftiniji gas
Govoreći o daljem razvoju situacije, politikolog je ubeđen da će pritisci na Rusiju biti nastavljeni, ali ostaje pitanje da li će one biti „ozbiljnije ili simbolične“.
„Pokazaće vreme. Ali to danas ne zavisi od sporazuma o „Severnom toku“, gasovodu koji će biti završen i kroz čije cevovode će uskoro poteći gas“, ističe on.
Kada bude završen, „Severni tok 2“ će se prostirati na 1.230 kilometara od Rusije do Nemačke, što ga čini jednim od najdužih gasovoda na svetu.
„Nemačka je u tom smislu pre neka vrsta avatara ujedinjene Evrope, jer ovo svakako nije nemačka tema. Ruski gas koji će teći „Severnim tokom“ nije ruski gas za Nemačku, već je ruski gas za Evropu.
U tom smislu, evropski potrošač gasa je pobedio, jer će imati gas koji je jeftiniji od američkog tečnog gasa. Dakle, običan evropski čovek je pobedio, jer će on imati koristi od toga. Drugo, od toga je profitirala cela Evropa kao infrastruktura, jer je se diversifikuje kanal isporuke“, kaže Špunt.
Kako dodaje, da nema „Severnog toka 2“ tada bi energetska bezbednost Evrope bila manja zbog činjenice da bi bilo i manje mogućnosti za dobijanje gasa iz različitih izvora. U tom smislu, Evropa je pobedila, a Nemačka je jednostavno predstavljala te evropske interesa.
„Ovo, u suštini, uopšte nije nemački projekat, to je panevropski projekat“, zaključio je Špunt.
(sputnik)
