Berze oborile cenu energenta nakon „Gaspromovog” jednokratnog povećanja isporuka Nemačkoj, lideri EU bez jedinstvenog stava kad je reč o energetskoj krizi
Zvanični Berlin ipak će još razmisliti o sudbini „Severnog toka 2”, nagovestio je juče nemački kancelar Olaf Šolc nakon sednice Evropskog saveta, na kojoj lideri EU nisu uspeli da sastave zajedničko saopštenje povodom borbe s tekućom energetskom krizom.
„Gasovod ’Severni tok 2’ ne bi trebalo da služi za cenkanje radi snižavanja napetosti između Rusije i Ukrajine”, ocenio je Šolc.
Najnoviji ugao gledanja naslednika Angele Merkel na „Severni tok” usledio je nakon burne višečasovne kavge lidera EU povodom gasa, nuklearne energije i oporezivanja emisije ugljen-dioksida, ali i posle bombastične objave šefa nemačke državne agencije za mreže u četvrtak. Naime, Johen Homan je tog dana, na konferenciji za štampu, procenio da nema ništa od sertifikacije tog rusko-zapadnoevropskog gasovoda u prvoj polovini 2022. godine.
Posle toga, cena 1.000 kubnih metara gasa vinula se na rekordnih 1.700 američkih dolara ( u sredu je iznosila 1.575 dolara), zbog strepnje na berzama da Evropi pred novi talas studeni sledi ozbiljna nestašica tog energenta.
Zalihe gasa u Nemačkoj i širom EU manje nego ikad, iznenadni prekid rada dve nuklearne elektrane u Francuskoj (još dve su odranije van stroja) u četvrtak, isporuke „Gasproma” strogo pod uslovima tekućih dugoročnih ugovora, bili su ključni uzroci skoka cene gasa ove sedmice.
Nakon što je nemačka šefica diplomatije Analena Berbok najpre najavila rampu „Severnom toku 2” i ulogu faktora „Ukrajina” u tome, i pošto je šef „Bundesnecagenture” objavio satnicu te blokade, oglasio se kancelar Olaf Šolc.
„Što se tiče ’Severnog toka 2’, to je projekat koji je privukao privatne investicije i cevovod je već postavljen. Nemačka agencija (za sertifikaciju, tj. „Bundesnecagentur”) donosi odluku o tome, ostavljajući politiku po strani.
Procedura podrazumeva brojne konsultacije. Proces je u toku”, istakao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za štampu s francuskim liderom Emanuelom Makronom nakon burnog zasedanja Evropskog saveta.
U međuvremenu, švajcarska firma „Severni tok 2” nastavlja komunikaciju s nemačkim regulatornim telom, saopštio je juče Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
I dok traju te konsultacije, firma registrovana u švajcarskom Cugu započela je juče s punjenjem drugog cevovoda „Severnog toka 2” (završenog 10. septembra), navodi se u saopštenju koje prenosi Tas.
„Kao i u slučaju prvog cevovoda (ukupno ih ima dva), punjenje će biti obavljeno postepeno, da se postignu potrebne količine i pritisak u cevima”, stoji još u poruci iz Cuga.
Izvesno je da energetske berze ovih dana munjevito reaguju na svaku promenu „Gaspromovog” ritma snabdevanja tržišta EU. Tako je cena gasa juče pala za gotovo 15 odsto, nakon vesti da je „Gasprom” u četvrtak, pred sam kraj radnog vremena berzi energenata, zakupio 30 odsto jednodnevnih kapaciteta cevovoda „Jamal”, kojim preko Poljske doprema gas do Nemačke, preneo je „Blumberg”.
Koji god da je bio razlog za ovo bukiranje kapaciteta u „minut do 12”, on vrlo jasno ukazuje na akutne energetske probleme s kojima se ove zime suočava Evropa, primedba je s Volstrita.
U međuvremenu, kako će Šolcova opaska da je „Severni tok” privatni finansijski poduhvat (u kojem su izdašno učestvovale dve nemačke energetske megafirme „Vinteršel” i „Uniper”), nadalje delovati evropskim liderima oštro sukobljenim povodom sudbine tog gasovoda, još nije najjasnije.
U četvrtak, kasno uveče, lideri EU razišli su iz Brisela bez zajedničkog saopštenja povodom energetske krize i dalje razrade „zelenih planova” za budućnost. Na toj sednici Letonija i Litvanija složile su se s predstavnicima Kijeva da EU treba da izađe s jasnim paketom sankcija protiv Rusije za slučaj napada na Ukrajinu, kojim treba da bude obuhvaćen i „Severni tok 2”.
Sudeći po Šolcovoj oceni posle sednice Evropskog saveta, taj predlog nije naišao na razumevanje većine. Dalji energetski kurs Evropske unije neizvestan je.
Naime, u trenutku kad se dva ključna centra političke moći u EU – Berlin i Pariz – suočavaju s akutnim energetskim problemima (rezerve prirodnog gasa u Nemačkoj su na istorijskom minimumu i iznose oko 59 odsto kapaciteta, dok je struja u Francuskoj skuplja nego ikad), Brisel ovih dana nije u stanju da postavi ni zajednički evropski energetski imenitelj za budućnost.
Pitanje da li su prirodni gas i nuklearna energija prihvatljivi prelazni energetski izvori do „zelene budućnosti” svrstalo je i ovom prilikom Nemačku i Francusku na čelo dva suprotstavljena tabora.
Uz Pariz, koji 70 odsto električne struje crpe iz atomskih elektrana i zagovara dalje obilno korišćenje nuklearne energije, stalo je 12 članica EU. Istovremeno, za najjaču ekonomiju EU, Nemačku, nuklearna energija nema budućnost u EU.
(politika.rs)
