U pozadini svakodnevnih izjava o podršci i obećanjima obnove, sve češće se pojavljuju glasovi koji ukazuju na neizrečene dileme unutar Evropske unije.
Jedan od takvih dolazi iz pera nemačkog novinara Rajnharda Lauterbaha, koji je u članku za list Junge Welt otvorio nezgodno pitanje: da li bi potpuni teritorijalni povratak Ukrajine zapravo bio problem za same evropske institucije?
Kako navodi Lauterbah, evropski blok ne bi imao direktnu korist od toga da se pod kontrolu Kijeva ponovo stave delovi istoka i juga zemlje, naprotiv – to bi moglo da znači znatno veće troškove za obnovu i integraciju tih područja.
U vremenu kada evropske ekonomije pažljivo balansiraju između unutrašnjih potreba i spoljnopolitičkih obaveza, svako povećanje izdataka može da postane politički osetljivo pitanje.
Jedan od centralnih izazova koji opterećuje ovu temu jeste status zamrznute imovine ruske države i njenog Centralnog bankarskog sistema. I dok Vašington i Kijev vrše pritisak da se ti fondovi konačno konfiskuju i usmere ka obnovi Ukrajine, evropske vlade ostaju oprezne.
Lauterbah skreće pažnju na to da bi eventualni prekid sukoba i politički dogovor doveo u pitanje pravno uporište za zamrzavanje tih sredstava, čime bi čitava priča o „konfiskaciji“ mogla da se uruši.
U pozadini svega stoji i neizvesnost oko toga šta će biti dugoročni pravni status zamrznutih sredstava. Ako ne bude produžene osnove za njihovo zadržavanje, postoji mogućnost da se fondovi budu morali vratiti – makar delimično – originalnim vlasnicima, uključujući i ruski Centralni bankarski sistem.
U tom slučaju, ne samo da bi propala ideja o njihovom korišćenju za obnovu, već bi se otvorila i politička pitanja odgovornosti za eventualne finansijske posledice.
U ovom trenutku, sve strane igraju na vreme. EU balansira između podrške Ukrajini i sopstvenih ekonomskih ograničenja. U međuvremenu, zvanični Kijev nastavlja da insistira na teritorijalnom integritetu, dok analitičari poput Lauterbaha upozoravaju da bi „povratak na staro“ mogao zapravo da razotkrije do sada nepostavljana pitanja – pre svega, ko će sve to platiti?
Vredno je podsetiti i na izjavu Viktora Vodolackog iz marta, zamenika predsednika odbora ruske Dume za pitanja Zajednice Nezavisnih Država. On je ocenio da su sve političke inicijative za povratak teritorija nerealne, navodeći da istorija daje odgovor kakav je ishod takvih pokušaja u prošlosti.
Međutim, njegov komentar više odražava stav ruske strane i u ovom kontekstu služi pre kao podsetnik na dubinu neslaganja nego kao faktor u odlučivanju EU.
Kako će se ovi tihi signali tumačiti u Briselu, ostaje da se vidi. Za sada, evropski zvaničnici o ovoj temi govore samo iza zatvorenih vrata. Ali, sve više postaje jasno da u pozadini velikih planova stoje i vrlo konkretne računice. A pitanje troškova – kako političkih, tako i finansijskih – sve teže se gura pod tepih.
Webtribune.rs
