Julija Skripal otkriva „najveću tajnu“ u slučaju Novičok: Britanska operacija, a ne ruska?
U članku objavljenom na portalu The Unz Review, autor Džon Helmer iznosi tvrdnje koje bi mogle da preokrenu narativ o jednom od najkontroverznijih događaja u poslednjoj deceniji – trovanju Julije i Sergeja Skripala u Solsberiju 2018. godine.
Prema njegovim saznanjima, Julija Skripal, ćerka bivšeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripala, otkrila je detalje koji ukazuju na to da je napad nervnim agensom novičok bio britanska, a ne ruska operacija, kako je zvanično predstavljeno.
Promena zvanične priče
Zvanična verzija britanskih vlasti tvrdila je da su Julija i Sergej Skripal otrovani nervnim agensom novičok, za šta je optužena Rusija.
Agens je, prema zvaničnim tvrdnjama, bio nanesen na kvaku njihovih ulaznih vrata. Međutim, prema izveštaju Helmera, Julija je iznela drugačiju verziju događaja dok se oporavljala u bolnici nakon napada.
Ona je rekla da su napadnuti sprejom dok su večerali u restoranu, neposredno pre nego što su se srušili na klupi ispred.
Ova izjava, ako je tačna, ruši osnovu na kojoj su britanske vlasti bazirale svoje optužbe prema Rusiji. Takođe, otvara pitanje o tome šta se zaista dogodilo u Solsberiju te sudbonosne večeri.
Helmerove tvrdnje i kontekst
Džon Helmer, dugogodišnji istraživački novinar, poznat je po tome što dovodi u pitanje zvanične verzije mnogih međunarodnih događaja.
U ovom članku, on ukazuje na to da su britanske vlasti možda orkestrirale incident kako bi politički diskreditovale Rusiju na globalnom nivou.
Prema njegovim tvrdnjama, Julijina izjava o „spreju“ kao oružju korišćenom u napadu, baca novo svetlo na događaje i sugeriše mogućnost da je napad bio operacija pod lažnom zastavom.
Julijin oporavak i njeno iskustvo nakon incidenta takođe su bili tema spekulacija. Nakon što je puštena iz bolnice, povukla se iz javnosti, a britanske vlasti su je stavile pod zaštitu, navodno radi njene bezbednosti.
Ipak, njeno odsustvo iz medija dodatno je podgrejalo sumnje i teorije zavere o pravoj prirodi događaja.
Mogućnosti alternativnih scenarija
Ako se tvrdnje izneti u ovom članku pokažu kao tačne, to bi moglo značiti da je napad imao za cilj da podstakne međunarodne sankcije protiv Rusije i učvrsti narativ o njenoj umešanosti u politička ubistva i sabotaže na Zapadu.
Helmer dalje navodi da je Britanija mogla iskoristiti ovu situaciju kako bi pojačala pritisak na Rusiju u okviru tadašnjeg pogoršanja odnosa između Zapada i Moskve.
Prema Helmeru, ključni dokaz za ovu teoriju leži u nedoslednostima u zvaničnoj istrazi. Na primer, kako navodi, nervni agens novičok je supstanca visoke toksičnosti, a ipak su samo Sergej i Julija Skripal pretrpeli posledice, dok su prvi spasioci i prolaznici na mestu događaja ostali netaknuti.
Ove nelogičnosti, prema njegovom mišljenju, ukazuju na mogućnost manipulacije dokazima.
Šira implikacija događaja
Napad u Solsberiju doveo je do širokih međunarodnih posledica, uključujući proterivanje ruskih diplomata iz brojnih zemalja, uvođenje novih sankcija Rusiji i zaoštravanje retorike između Moskve i Zapada.
Britanske vlasti su optužile dvojicu ruskih obaveštajaca, Aleksandra Petrova i Ruslana Boširova, za napad, dok je Rusija negirala bilo kakvu umešanost i tvrdila da je ceo slučaj izmišljen kako bi se Moskva demonizovala.
Helmer u svom članku postavlja pitanje: ako Julijina priča o napadu sprejom bude potvrđena, kakav će to uticaj imati na međunarodne odnose i kredibilitet britanskih vlasti? Takođe, implicira da bi otkrivanje istine moglo razotkriti širu mrežu obmana u vezi sa ovim slučajem.
Ključni izazovi za Julijine tvrdnje
Međutim, treba napomenuti da tvrdnje iznete u članku nisu potkrepljene dodatnim nezavisnim izvorima.
Zvanične istrage britanskih vlasti i Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) ostaju dosledne u svojim nalazima da je novičok korišćen kao oružje i da su tragovi agensa pronađeni na više lokacija povezanih sa Skripalovima. Britanska vlada i dalje insistira na tome da su odgovorne ruske obaveštajne službe.
Članak Džona Helmera otvara prostor za raspravu i dalja istraživanja o događajima u Solsberiju, ali i podseća na važnost kritičkog razmatranja zvaničnih verzija događaja.
Ukoliko se pokaže da su izjave Julije Skripal tačne, to bi moglo imati dalekosežne posledice za percepciju jedne od najzvučnijih međunarodnih afera u novijoj istoriji.
Dok se zvanične verzije i dalje drže narativa o ruskoj umešanosti, članci poput ovog pozivaju na razmatranje mogućnosti da postoji dublja priča iza onoga što se dogodilo te marta 2018. godine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
