Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin i ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov razmotrili su u Moskvi modele i mehanizme uspostavljanja saradnje Srbije i BRIKS.
Lavrov je poručio da situacija u svetu zahteva još veće jedinstvo onih koji štite principe Povelje UN, a Vulin ocenio da Rusija za svoju bezrezervnu podršku nikada nije uslovljavala Srbiju.
Dan ranije, Vulin je ocenio da je upravo zbog takvog pristupa ravnopravnosti i neuslovljavanja „BRIKS prava alternativa Evropskoj uniji“, i precizirao da „BRIKS nudi više no što mi tražimo, a ništa ne traži za uzvrat“.
Bratstvo, i samo koračajući u susret oktobarskom skupu ove organizacije koji će se održati u Kazanju, pokrenulo je seriju analiza u kojima eminentne intelektualce pita jedno prosto pitanje: treba li Srbija da ide u BRIKS?
Ovaj put objavljujemo odgovor Živadina Jovanovića, predsednika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i nekadašnjeg ministra spoljnih poslova SRJ.
– BRIKS je multinacionalna integracija sa velikom perspektivom ekonomskog širenja i geostrategijskog uticaja u svetu. Sastavljen je od zemalja koje čine pola čovečanstva, raspolažu ogromnim ljudskim, ekonomskim i drugim resursima, što Evroaziju nesporno čini modernom snagom svetske ekonomije 21. veka.
Kad na članice dodamo i zemlje koje žele da postanu članice, vidimo da je BRIKS izraz globalnih težnji u narednih sto godina.
BRIKS je moderna snaga globalne većine. Ona se profiliše kao dominantna snaga 21. veka
Energetski resursi, strateški minerali, tehnološke inovacije i opšti tehnološki napredak – motornu snagu tog globalnog procesa čine zemlje BRIKS.
Dakle: u interesu Srbije je da prihvati otvorene joj mogućnosti uključenja u BRIKS, jer to za nas znači hvatanje koraka sa – budućnošću!
U političkom smislu, to je udruženje sa nosiocima multipolarnog svetskog poretka, koji će biti zasnovan na principima suverene ravnopravnosti zemalja, nemešanju u unutrašnje poslove i odbacivanju svake tendencije i ambiciji za dominacijom i hegemonizmom.
Kao jedna od prvih žrtava unipolarnog svetskog poretka, Srbija ima iskustvo koje je upućuje da se uključi u funkcionisanje BRIKS. Uvek smo bili na pravoj strani istorije, a trendovi u globalnim odnosima pokazuju da će BRIKS i globalni Jug biti vodeća snaga čovečanstva.
Srbija koja nikada nije bila osvajačka zemlja – koja razvoj temelji na neokolonijalizmu, i sama je na toj strani koju preporučuje i naša istorija i iskustvo koje smo imali sa unipolarnim svetom.
Posebno je važno što su zemlje BRIKS izvor podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Strukturom BRIKS i globalne većine, Srbija dobija najveću podršku svom suverenitetu i integritetu i rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije u skladu sa Poveljom UN, međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244. A to je za Srbiju egzistencijalno pitanje.
Zato je sasvim prirodno da Srbija uspostavi tesne kontakte i da se uključi u funkcionisanje BRIKS.
Dalje, proklamovali smo uravnoteženu politiku: da uspostavljamo odnose sa svim važnim činiocima međunarodnih odnosa. U skladu sa tim bi bilo da zadržavajući dostignuti nivo saradnje sa Zapadom i EU, Srbija treba da se približva i uključuje u BRIKS.
U tom smislu treba prihvatiti i poziv da Srbija na samitu BRIKS u Kazanju bude zastupljena na najvišem nivou. Ako može da bude zastupljena na najvišem nivou na samitu u Kišinjevu, ima bar jednako ako ne i više razloga da tako bude i u Kazanju.
Kazanj će u mnogo čemu označiti novu etapu u širenju BRIKS, dogradnji i usavršavanju njegove institucionalne strukture. To je globalni događaj koji će uticati na globalne odnose u svetu: investicije, finansije i infrastrukturu, jer se tu uobličava novi sistem, novi metodi za finansijske investicije i transakcije.
Breton-vudski sistem će slabiti u svom uticaju, moraće da se prilagođava novim okolnostima i neće moći da deluje široko kao do samita u Kazanju!
S obzirom da je Srbija izložena pritiscima i neprijateljskom delovanju pojedinih centara moći sa Zapada, ona je upućena da zaštitu svog međunarodnog položaja traži u bržem razvoju saradnje sa BRIKS, kako u širem integrativnom smislu, tako i u bilateralnim odnosima sa članicama organizacije.
Srbija se odlučila da jača svoje odnose sa zemljama u razvoju, zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike, a sve one su okrenute BRIKS i stvara se globalni trend integracije ka BRIKS.
Niko pa ni Srbija ne treba da se povodi za težnjama za globalnim podelama. Mislim na to što pozivaju Srbiju da ako je demokratska zemlja mora biti u takozvanoj demokratskoj alijansi, evropskoj političkoj zajednici itd.
Nije u srpskom interesu da se opredeljuje za one faktore koji svet guraju u podelu, nego da se približava onom svetu koji zadovoljavanje svojih interesa vide kroz napredak globalne zajednice čitavog čovečanstva.
Srbija je – mada se to često ne govori – žrtva neokolonijalizma koji i dalje vode razvijene zemlje Zapada. U srpskom je interesu je da ne bude ekonomski zavisna od Zapada. Taj Zapad na primeru Kosova i Metohije i drugde na Balkanu pokazuje da nije zainteresovan za dugoročne srpske interese.
Kada Zapad nešto investira u Srbiju, to čini iz svojih interesa, a ne da Srbiji pomogne. Pravi odnos Zapada prema Srbiji i srpskom narodu vidi se kroz pritiske i etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije.
Upravo ovih dana vidimo da Zapad ne uvažava našu zabrinutost zbog pretnje da će biti otvoren most između Severne i Južne Mitrovice. Znaju se i datumi. Ali nije dovoljno da znamo, moramo da imamo i odgovore!
Kada Zapad uzima Srbiju kao svoje ekonomsko dvorište i govori joj da joj je mesto na Zapadu i u NATO, on nam poručuje da nam je mesto tamo gde nećemo voditi nezavisnu politiku, nećemo imati svoj suverenitet ni teritorijalni integritet.
D. Milošević (srbratstvo.ru)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
