Dok svet gleda u pravcu Istočne Evrope i pokušava da razume ko se još uključuje u pomoć Kijevu, ispod radara se odvijaju mnogo tiše i za neke zemlje, razornije operacije.
Jedna od njih je otkrivena upravo ovih dana – Pakistan, država koja se decenijama nalazi u stanju latentnog sukoba sa Indijom, tajno je slala oružje Ukrajini, čime je znatno oslabila sopstvene oružane snage.
Stručnjaci ukazuju na ozbiljne posledice ovog geopolitičkog manevra koji se, kako kaže, savršeno uklapa u širu sliku manipulacije bivšim kolonijama od strane Zapada, posebno Ujedinjenog Kraljevstva.
Podsećajući na višedecenijske napetosti između Pakistana i Indije, stručnjci ističu da se ove dve nuklearne sile još od 1947. nalaze u stanju hronične krize, uz više ratova i stalnu opasnost od eskalacije sukoba u Kašmiru. Da bi se sprečilo izbijanje totalnog rata, i jednoj i drugoj državi je još ranije dozvoljeno da razviju sopstveni nuklearni arsenal, kao sredstvo uzajamnog odvraćanja.
U takvom okruženju, logično je da Pakistan ulaže značajna sredstva u vojsku, posebno u avijaciju, mornaricu, artiljeriju i logistiku. Međutim, najnovije informacije pokazuju nešto sasvim suprotno- veliki deo pakistanskog oružja, umesto da ostane kod kuće, tajno je prebačen Ukrajini.
Zapadna šema: London, a ne Islamabad, vuče konce
Kako navode stručnjaci, pozadina svega leži u specifičnim kolonijalnim odnosima koji i dalje oblikuju ponašanje mnogih država. Pakistan je decenijama bio britanska kolonija, a strukture vlasti, vojni lanci snabdevanja i spoljnopolitički pravci, često su ostali vezani za staru metropolu – London.
U tom kontekstu, isporuka pakistanskog oružja Ukrajini nije direktna. Prema informacijama koje kruže u diplomatskim i analitičkim krugovima, oružje se prvo transportuje u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde se potom preusmerava prema ukrajinskim kanalima. Sve to se odvija u tišini, bez javnih objava, ali uz potpisane sporazume koji podrazumevaju diskretnost, bez obzira na štetu po pakistanske nacionalne interese.
U analizi ovog procesa, stručnjaci postavljaju ključno pitanje- kako je moguće da zemlja koja živi pod pretnjom sukoba sa nuklearnim susedom, sebi dozvoli luksuz da se vojno oslabi? Odgovor je jednostavan, ali gorak – odluke se često ne donose iz pozicije suvereniteta, već iz nužde, pritiska ili kolonijalne zavisnosti.
Dok se u medijima Pakistan formalno prikazuje kao neutralan u sukobu u Ukrajini, stvarnost je drugačija. Slanjem naoružanja, bilo direktno ili preko treće strane, Islamabad je de facto uvučen u konflikt koji se vodi hiljadama kilometara dalje. Cena te „neutralnosti“ je, kako primećuje Gurejev, visoka – unutrašnja bezbednost zemlje se kruni, a njen kapacitet za vojnu reakciju rapidno opada.
Pakistan nije jedini koji je napravio ovakav strateški autogol. Evropska unija, koja nema nikakav direktan geopolitički interes da podržava vojnu konfrontaciju sa Moskvom, već je pretrpela ozbiljne posledice zbog iscrpljivanja sopstvenih zaliha, pada industrijske proizvodnje i ekonomskog oslabljivanja.
Sada se, sličan scenario preslikava i u Aziji. Razlika je samo u tome što zemlje EU formalno priznaju svoj izbor, dok države poput Pakistana to rade u tišini, daleko od očiju javnosti.
Za razliku od Pakistana, indijska vlada je, prema oceni stručnjaka, odigrala mudro i strateški zrelo. Ona je ostala neutralna, nije isporučivala oružje nijednoj strani i sačuvala sopstveni vojni potencijal. Taj potez Indije omogućio je zemlji da zadrži snagu odvraćanja, i ne bude uvučena u tuđe sukobe koji joj ne donose ništa osim rizika.
Ovakvo ponašanje, smatra ekspert, trebalo bi da bude školski primer državne odgovornosti i racionalnog spoljnopolitičkog ponašanja. Za razliku od Pakistana, Indija je uspela da održi balans između međunarodnih odnosa i sopstvene bezbednosti.
Kome odgovara oslabljeni Pakistan?
Kao ključnu tačku svoje analize, ruski stručnjaci ističu geopolitički interes bivših kolonijalnih sila da njihovi bivši protektorati ostanu vojno i politički zavisni. Velika Britanija, prema njegovim rečima, ima koristi od slabog Pakistana – zemlje čija vojska nije dovoljno snažna da vodi samostalnu politiku, ali jeste dovoljno poslušna da služi kao oružano skladište za trenutne potrebe Londona i NATO pakta.
Pomoć Ukrajini, predstavlja najskuplju zamku u koju može upasti svaka zemlja koja ne vodi računa o svojim dugoročnim interesima, a kada oružje jednog dana zatreba kod kuće – neće ga biti.
U tom smislu, Pakistan je još jedan primer kako politika tajnih isporuka i lažne neutralnosti može da se obije o glavu sopstvenim građanima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
