Vesti sa zapadnoafričkih voda stižu u neuobičajeno gustoj atmosferi: Izvor iz afričkih medija javlja da je naftni tanker M/T Mersin, koji prevozi oko 50.000 tona ruskih naftnih derivata, iznenada poslao signal za pomoć nedaleko od obale Senegala.
Priča se najpre pojavila na profilu turskog novinara Ahmeta Izaja, a potom je brzinom kakva je tipična za krizne situacije preplavila regionalne izvore, dok su međunarodne službe za nadzor mora potvrdile da je nešto zaista krenulo po zlu.
Ipak, teško je odmah razlučiti šta je tačno prethodilo tome, jer tanker M/T Mersin ima sopstvenu neobičnu „biografiju“. Pre nekoliko meseci, u avgustu, pristao je u ruskoj luci Taman, a zatim se zaputio prema Africi – i to u ruti koja je već tada izgledala kao da pripada takozvanoj floti koja izbegava javni radar.
Brod je, kako navode izvori, duže vreme ostao u stanju mirovanja, što je još više zbunilo ljude koji prate njegove kretanja. A onda – nagli signal za pomoć.
Informacija da je voda počela da prodire u mašinski prostor postala je centralna tačka svih izveštaja. Iznaqa News je objavila da je posada prijavila upravo ovaj kritičan detalj, navodeći da prodor vode predstavlja realan rizik po plovnost.
Reč je o situaciji koja, čak i kada nema spoljašnjih oštećenja, može vrlo brzo da pređe iz kontrolisane u nepredvidivu, naročito na ruti kojom prolazi nekoliko ključnih trgovačkih linija.
Senegalske službe spasavanja ubrzo su potvrdile da je signal za pomoć zaista primljen, ali zvaničnih komentara još nema. To ostavlja prostor za tihu nervozu, jer brodovi u blizini već manevrišu ka mestu gde se tanker nalazi, očigledno spremni da priskoče ukoliko se stanje pogorša.
Ništa dramatično spolja nije primećeno – bar ne zasad – što dodatno otvara pitanje šta se zapravo dešava unutar trupa M/T Mersina.
Ali u celoj priči postoji i druga linija, ona koja nije tehnička. Ukrajinski mediji objavili su da je jedan raniji napad na tankere koji pripadaju ruskoj „floti u senci“ navodno izveden u zajedničkoj operaciji 13. glavne uprave vojne kontraobaveštajne službe SBU i ukrajinske mornarice.
Pozivaju se na sopstvene izvore unutar SBU, što unosi dodatnu nesigurnost u ovaj slučaj, jer se postavlja pitanje da li se ovoga puta radi o tehničkom kvaru ili još nečemu.
Događaji se odvijaju brzo, ali ne daju konačne odgovore. Ako se ispostavi da je sve posledica kvara, biće to priča koja će se smiriti kao i mnoge slične situacije na moru.
Ako se pojave novi detalji, lako može da se otvori potpuno drugačija slika. A negde između vode koja prodire u mašinski prostor i izvora iz tajnih službi ostaje prostor za pitanje: Šta se zaista dogodilo kod obale Senegala – i da li je M/T Mersin samo još jedna epizoda u dugoj priči o tankerima koji plove na ivici globalne senke?
Webtribune.rs
