U Crnoj Gori više nije potrebna saglasnost porodice za doniranje organa osoba nakon moždane smrti, koje su tokom života dale saglasnost i potpisale donorsku karticu.
To je između ostalog omogućeno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o uzimanju i presađivanju ljudskih organa u svrhu lečenja (Zakon usvojen 2016.), koji je Skupština Crne Gore usvojila u petak, 22. novembra. Vest o tome preneli su svi crnogorski mediji.
Predložena rešenja, kako smatraju predlagači, daju mogućnost povećanja broja osoba koje će zaživotno, potpisivanjem donorske kartice dati pristanak da u slučaju moždane smrti njegovi organi budu korišćeni u svrhu lečenja, kao i povećanja broja transplantiranih organa licima kojima je to jedini način lečenja.
„Promjena svijesti građana u sinergiji sa kvalitetnim zakonskim rješenjima može dovesti do istinskih pomaka u transplantacionoj medicini. Neka nam kao polazna osnova za poređenje služi podatak da je u Kliničkom centru Crne Gore utvrđena moždana smrt kod 47 osoba u poslednjih nekoliko godina, a da su samo dvije porodice dale saglasnost za doniranje organa“, izjavila je u junu ove godine dr Vesna Miranović, nacionalni koordinator za transplantacije i zamenica ministra zdravlja nakon sednice Vlade na kojoj je usvojen njen predlog.
Kasnije je ovaj predlog prošao i skupštinsku raspravu, a na njoj je i ministar zdravlja Crne Gore Kenan Hrapović rekao da će presađivanje organa umrlih davalaca produžiti i poboljšati kvalitet života osobama kojima je to jedini način lečenja. On je tada istakao da je Predlogom zakona omogućeno punoletnim osobama, poslovno sposobnim i sposobnim za rasuđivanje da daju pisanu dobrovoljnu saglasnost izabranom lekaru, za uzimanje organa za slučaj smrti.
„Mogu da daju i pisanu izjavu kojom se protive ovom postupku, a data je mogućnost uzimanja organa od umrlog koje nije dalo pisanu saglasnost, niti izjavu o protivljenju ovom postupku, na osnovu saglasnosti koju daje član uže porodice”, naveo je Hrapović.
On je kazao da se, u cilju sprečavanja svih oblika zloupotreba, zakonom propisuje vođenje registara svih saglasnosti za uzimanje organa, kao i izjava o njihovom opozivu ili izmeni i registara davalaca organa.
Registre će, kako je naveo, voditi Ministarstvo zdravlja, na osnovu saglasnosti i podataka dobijenih od izabranih doktora i bolničkih koordinatora.
Predložena rešenja, prema rečima ministra, daju mogućnost povećanja broja umrlih davalaca organa, kao povećanja broja presađenih organa osobama kojima je to jedini način lečenja.
Tokom te sednice crnogorskog parlamenta, 21. oktobra, kada se i raspravljalo o ovom predlogu koji je sada usvojen, saopšteno je i da u Crnoj Gori na transplantaciju organa čeka 13-oro dece i 35-oro odraslih.
Liste čekanja za transplantaciju na sajtu Ministarstva zdravlja CG, u Srbiji nema
Na sajtu Ministarstva zdravlja Crne Gore postoji objavljene lista čekanja za transplantaciju organa, u koju svaki građanin ima uvid, s tim što su podaci o pacijentima šifrovani.
Međutim, uvidom u liste uočavamo da je, prema poslednje ažiriranom datumu, 12. novembra jedan odrastao pacijent na čekanju za transplantaciju srca. Na listi za transplantaciju jetre je sedam odraslih lica i troje dece, dok za bubrege čeka 30 odraslih i pet mališana (podaci od 11. 11. 2019.). Nema podataka o broju onih koji čekaju nova pluća (ni za decu ni za odrasle), kao ni broja dece koja čekaju transplantaciju srca.
„Liste čekanja objavljene na sajtu Ministarstva zdravlja se odnose na aktuelni redosljed pacijenata po prioritetu. Ovo pravilo ne važi za pacijente koji čekaju transplantaciju bubrega, koji se pozivaju u slučaju postojanja kadaveričnog bubrega prema krvnoj grupi i imunološkoj kompatibilnosti. Objavljena Lista čekanja ažurira se odmah po prispijeću informacije iz Transplantacionog centra (Klinički centar Crne Gore) o promjenama u redosljedu prioriteta na Listi”, navodi se u obrazloženju na sajtu Ministarstva zdravlja Crne Gore.
Za razliku od crnogorskog Ministarstva zdravlja, na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije ne postoje objavljene liste čekanja za transplantaciju organa, kao ni na stranicama Uprave za biomedicinu, koja je nadležna za sprovođenje Zakona o presađivanju ljudskih organa, usvojenog 2018. godine. Liste čekanja za transplantaciju organa takođe nećete naći ni na sajtu Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“.
Donorske kartice u Srbiji izbačene su pomenutim zakonom, pa ih danas nigde ne možete potpisati.
Podsetimo, predsednik Transplantacione mreže Srbije predsednik UO Univerzitetske Dečije klinike profesor dr Dušan Šćepanović, koji je i sam transplantacijom dobio novo srce, u razgovoru za Danas.rs rekao je da bi donorske kartice za moždanu smrt trebalo vratiti, ali sa obligacijom. Osim njih treba da postoje, smatra on i donorske karte za smrt srca, kao i ne donorske, za one koji se izjasne da ne žele da budu donori.
Jedan od njegovih predloga je i da se porodici ukine pravo veta, da ne može da odlučuje oko doniranja organa preminulog, ako se on pod punom svešću već izjasnio da bude ili ne bude donor. Treba da postoji registar donora i kandidata.
„Porodica bi morala da se pita jedino kada nema podataka o izjašnjenu“, rekao je tada Šćepanović, koji se više puta i obraćao nadležnima povodom toga.
Sandra Živković, kojoj su pre šet godina presađena pluća, bila nam je sagovornica u jednoj od priča o transplantaciji, takođe smatra da novi zakon „ne rešava mnogo, jer se na kraju opet pita porodica“.
– Sa starim zakonom vi ste se izjašnjavali da želite da donirate organe. Novi zakon podrazumeva da su rođenjem svi potencijalni donori, osim ukoliko se izjasnite da ne želite da budete donor. Dakle, sada potpisujete za „ne“. Međutim, i u starom, a sada i u novom zakonu na kraju se pita porodica, što znači da porodica može da ospori želju pokojnika i da kaže „ne“ iako je on rekao „da“. To sa jedne strane jeste glupo, ali sa druge strane sprečava zloupotrebu. Jer niko neće nikome vaditi organe na silu. Zato je važno razgovarati o tome u porodici, kako ne bi došlo do tog „ne“, rekla je ona tada za Danas.rs.
Šta kaže Zakon o presađivanju ljudskih organa u Srbiji
Članom 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa ljudski organi sa umrlog lica mogu se uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti o tome nije usmeno ili pismeno za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog. Ako umrlo lice nema srodnike, organi sa umrlog lica mogu se uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva. Član koordinacionog tima dužan je da članove porodice umrlog lica, nakon utvrđene smrti, na odgovarajući način upozna sa daljim postupanjem, kao i uslovima za darivanje ljudskih.
Sa umrlog maloletnog lica, koje je za života bilo pod roditeljskim staranjem, dozvoljeno je uzimanje ljudskih organa samo na osnovu pismenog pristanka oba roditelja, odnosno jednog roditelja ukoliko je drugi roditelj umro ili je nepoznat. Sa umrlog maloletnog lica bez roditeljskog staranja, dozvoljeno je uzimanje organa samo na osnovu saglasnosti etičkog odbora zdravstvene ustanove koji se obrazuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Sa umrlog punoletnog lica kome je za života na osnovu odluke nadležnog organa delimično ili u potpunosti oduzeta poslovna sposobnost, dozvoljeno je uzimanje organa samo na osnovu saglasnosti etičkog odbora zdravstvene. Sa umrlog lica koji nije državljanin Srbije, dozvoljeno je uzimati ljudske organe samo na osnovu pismenog pristanka supružnika, odnosno vanbračnog partnera, roditelja, punoletnog brata, odnosno sestre ili punoletnog deteta umrlog lica.
*Tekst je deo projekta “Karika života koja nedostaje”, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.
(Danas.rs)
