Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da će Ministarstvo finansija uskoro morati da preduzme vanredne mere kako bi sprečilo da država dostigne zakonsku granicu duga.
U pismu upućenom liderima Kongresa, Jelen je naglasila da se očekuje da će SAD dostići zakonski limit duga između 14. i 23. januara, što bi moglo da izazove ozbiljne posledice ako se ne pronađe političko rešenje.
Ministarstvo finansija SAD planira da koristi posebne računovodstvene manevre, poznate kao „vanredne mere“, kako bi omogućilo nastavak funkcionisanja vlade. Ove mere omogućavaju odlaganje prelaženja zakonske granice zaduživanja, ali nisu trajno rešenje.
Kada se iscrpe, vlada se suočava s rizikom neplaćanja dugova osim ako Kongres i predsednik, ne postignu dogovor o povećanju ili suspenziji limita zaduživanja.
Ova situacija naglašava dugogodišnji problem političke podele u vezi sa pitanjem nacionalnog duga. Trenutno, zakonski limit duga je suspendovan do 1. januara 2025.
godine, prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti donetom prošlog leta, ali trenutna dinamika pokazuje da bi limit mogao biti dostignut mnogo ranije nego što se očekivalo.
Ova kriza dolazi u trenutku kada su SAD već prošle kroz ozbiljne političke borbe oko finansiranja vlade.
Predsednik Džo Bajden nedavno je potpisao zakon kojim je sprečeno zatvaranje vlade, ali taj zakon nije uključivao zahtev Donalda Trampa, koji će preuzeti funkciju predsednika, da se poveća ili suspenduje limit nacionalnog duga.
Kongres je nakon oštrih unutrašnjih debata tokom leta 2023. usvojio Zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim je nacionalno ovlašćenje za zaduživanje od 31,4 biliona dolara suspendovano do 2025. godine.
Međutim, američki savezni dug nastavlja da raste, trenutno iznoseći približno 36 biliona dolara. Ovaj dug je akumuliran tokom administracija obe glavne političke stranke, što naglašava sistemsku prirodu problema. Rast inflacije nakon pandemije COVID-19 dodatno je pogoršao situaciju, značajno povećavajući troškove servisiranja duga.
Jedan od najalarmantnijih aspekata trenutne situacije jeste činjenica da će troškovi servisiranja američkog duga u narednoj godini premašiti potrošnju na nacionalnu bezbednost.
Ovaj podatak ilustruje ogroman finansijski teret s kojim se suočava federalna vlada. S obzirom na porast kamatnih stopa i inflaciju, troškovi zaduživanja sve više ograničavaju sposobnost vlade da finansira druge ključne sektore, uključujući infrastrukturu, obrazovanje i socijalne programe.
Kriza nacionalnog duga u SAD ima potencijal da izazove šire posledice na globalnom nivou. Kao najveća ekonomija sveta, SAD igraju ključnu ulogu u međunarodnim finansijskim tržištima.
Svako kašnjenje u plaćanju ili neizvršavanje obaveza moglo bi destabilizovati globalnu ekonomiju, izazivajući neizvesnost među investitorima i slabljenje dolara kao rezervne valute.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
