Prema informacijama iz regionalnih medija i međunarodnih agencija, Izrael je izveo masovne napade na deset ključnih vojnih objekata i skladišta oružja na teritorijama pod kontrolom opozicionih grupa.
Napadi su bili usmereni na strateške tačke, uključujući vojni aerodrom Mezeh u Damasku, regiju Kenietra, vojnu bazu Kalkaleh, i više lokacija u ruralnim područjima zapadno od Alepa. Izraelski ratni avioni gađali su i Tel al Talib u Darai, što je dodatno oslabilo već urušene pozicije sirijske vojske.
Izraelski napadi, prema tvrdnjama opozicionih izvora, imaju za cilj da destabilizuju ostatke režimskih snaga i spreče njihovu reorganizaciju, ali i da zaštite granice Izraela od potencijalne pretnje koju bi mogli predstavljati novi akteri na terenu.
Prema agenciji Anadolija, izraelska vojska se priprema za mogući ulazak opozicionih grupa u tampon-zonu uz granicu, što bi moglo izazvati dalju militarizaciju regiona.
Iranska agencija IRNA navodi da su izraelske trupe ušle na jug Sirije i da se „Izrael infiltrirao“ kršeći „suverenitet i teritorijalni integritetet“.
Izraelske trupe na Golanskoj visoravni
Izraelska državna televizija KAN potvrdila je da je izraelska vojska zauzela planinu Hermon na sirijskoj strani Golanske visoravni.
Ovo područje, poznato po svojoj strateškoj važnosti, sada se nalazi pod izraelskom kontrolom. Operacija je, prema zvaničnicima, bila odgovor na pokretanje ofanzive opozicionih snaga koje su preuzele pozicije sirijske vojske u blizini izraelske granice.
Ova akcija dodatno ilustruje promene na terenu, gde Izrael sve češće koristi vojnu silu kako bi osigurao svoju bezbednost, ali i kako bi uticao na politički i vojni poredak u Siriji.
Kolaps režima Bašara el Asada
Sirija, koja se već 13 godina suočava s krvavim građanskim ratom, sada ulazi u novu fazu nestabilnosti. Nakon perioda relativnog zatišja, sukobi između Asadovih snaga i opozicionih grupa ponovo su izbili krajem novembra 2023. godine.
Intenzivna ofanziva opozicionih snaga omogućila im je da preuzmu ključne gradove na severu i zapadu zemlje, a kulminacija je bila zauzimanje glavnog grada Damaska.
Ove promene na terenu dovele su do sloma Asadovog režima. Predsednik Asad, zajedno sa svojom porodicom, pobegao je u Moskvu, gde mu je Rusija pružila azil. Ovo povlačenje označava kraj ere vlasti stranke BAAS i početak nove neizvesnosti za Siriju.
Šira geopolitička slika
Ova eskalacija sukoba nije izolovan incident, već deo šireg geopolitičkog okvira u kojem regionalne i međunarodne sile oblikuju sudbinu Sirije.
Dok Iran i Rusija, ključni saveznici Asadovog režima, pokušavaju da očuvaju svoje interese u regionu, Izrael intenzivira svoje aktivnosti kako bi osigurao granice i smanjio uticaj iranskih i proiranskih grupa.
Istovremeno, kolaps sirijske vojske otvara prostor za novu dinamiku na terenu. Opozicione grupe, sada ojačane vojnim i političkim impulsima, mogle bi se naći u sukobu
sa stranim silama koje pokušavaju da uspostave kontrolu nad delovima Sirije.
Izrael, sa svojom vojnom prisutnošću na Golanskoj visoravni, očigledno ima dugoročnu strategiju koja uključuje zauzimanje ključnih tačaka i kontrolu nad razvojem situacije u tampon-zoni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
