Bliski istok se ponovo nalazi na ivici novog velikog sukoba, a tenzije između Izraela i Irana, preko posrednog fronta u Libanu, poprimaju oblik ozbiljne predratne situacije. U fokusu ovog geopolitičkog žarišta našao se Hezbolah – šiitska paravojna organizacija sa sedištem u Libanu, koja godinama predstavlja ključnog saveznika Irana i trn u oku izraelskog bezbednosnog establišmenta.
Prema izveštaju sajta Natziv.net, pozivajući se na visokog američkog zvaničnika, izraelski premijer Benjamin Netanjahu izneo je hitan zahtev Sjedinjenim Državama – da izvrše pritisak na Iran kako bi momentalno došlo do demontaže vojne infrastrukture Hezbolaha u Libanu.
U suprotnom, Tel Aviv je spreman da pokrene sveobuhvatnu vojnu operaciju, uključujući – kako se navodi – i „invaziju na Bejrut“. To bi predstavljalo najopasniju eskalaciju od Drugog libanskog rata 2006. godine, a možda i nešto širih i dubljih razmera.
Ono što dodatno podiže ozbiljnost cele situacije jeste činjenica, da je ovaj zahtev postao sastavni deo pregovora o nuklearnom programu između Vašingtona i Teherana, koji se trenutno održavaju u Muskatu, glavnom gradu Omana. Time se pitanje Hezbolaha više ne tretira isključivo kao regionalni bezbednosni izazov, već kao ključna tačka globalnih pregovora o bezbednosti i nuklearnom balansu.
Američki izvor potvrđuje da bi, u slučaju da Iran odbije da utiče na Hezbolah, Sjedinjene Države pružile punu logističku i političku podršku izraelskoj vojnoj akciji. Drugim rečima – svet bi svedočio novoj američko-izraelskoj vojnoj kampanji u srcu Libana.
Izrael ne skriva svoju frustraciju neuspehom da u prethodnim sukobima, naročito tokom rata 2024. godine, eliminiše Hezbolah kao realnu pretnju. Prema navodima izraelskog lista The Times of Israel, izraelski bezbednosni analitičari veruju da je Hezbolah još uvek u posedu preko 100.000 raketa, uključujući i precizno navođene projektile, te da ima čvrstu infrastrukturu raspoređenu u južnom Libanu, dolini Beka i južnim delovima Bejruta.
Prema analizi sajta Natziv.net, Tel Aviv razmatra dve opcije:
Diplomatsko rešenje u okviru pregovora s Iranom – koje bi podrazumevalo potpuno razoružavanje Hezbolaha i demontažu njihove vojne strukture.
Potpuni vojni napad na zone u kojima je Hezbolah najaktivniji – pre svega južni Bejrut, Beka dolinu i kvart Ad-Dahija, poznat po gustoj mreži bunkera, komandnih centara i skladišta oružja.
U pripremama za potencijalnu operaciju, američka baza Akrotiri na Kipru postaje logističko čvorište za snabdevanje i eventualnu evakuaciju. Prema podacima Al Džazire, ova baza se nalazi u blizini Limasola i već je aktivirana za transport municije, oružja i medicinske opreme. Takođe, predviđa se da bi u slučaju udara na aerodrom Rafik Hariri u Bejrutu, Akrotiri postao glavna tačka za evakuaciju stranih državljana, posebno Amerikanaca.
Dodatni indikator ozbiljnosti je i obnavljanje morske rute između libanske luke Džunije i kiparske luke Larnake, što ukazuje na pripreme za brzo izvlačenje ljudi iz konfliktnog područja, potvrđuju analitičari.
Upozoravaju i na komplikovan položaj jer Kipar ne dozvoljava lako ulazak Libancima bez viza, dok istovremeno ne postoji aktivni turistički ili poslovni promet između dve strane – što ovu rutu čini isključivo bezbednosno-humanitarnim koridorom.
Ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha u septembru 2024. godine, koje su brojni mediji pripisali izraelskoj operaciji, izazvalo je šok u redovima organizacije, ali nije uspelo da je razbije.
BBC je tada izvestio da je gubitak Nasralaha oslabilo hijerarhiju Hezbolaha, ali su mnogi njegovi najbliži saradnici nastavili da vode operacije, uz navodnu pomoć iz Teherana i Damaska.
Prema informacijama Reutersa, Iran se do sada uzdržavao od direktne intervencije, ali je vrhovni vođa Ali Hamnei pozvao sve muslimanske zemlje da „podrže Liban protiv otvorene agresije“. U istom tekstu se navodi da Teheran razmatra mogućnost dodatnog jačanja Hezbolaha preko kanala u Siriji, što uključuje i nove isporuke preciznog oružja.
U tom kontekstu, Washington Post je objavio da su Sjedinjene Države rasporedile dodatne sisteme protivvazdušne odbrane THAAD i trupe u regionu – što jasno ukazuje na spremnost da pruže vojnu logističku podršku ako Tel Aviv pokrene kampanju.
Unutar Libana, situacija je na ivici socijalnog i ekonomskog kolapsa. Prema Al Džaziri, libanska vojska nije u stanju da se suprotstavi Hezbolahu, ni vojno ni politički. Premijer Nadžib Mikati otvoreno je priznao da bi novi rat zemlju potpuno slomio – već sada se Liban suočava s rekordnom inflacijom, energetskom krizom, praznim bolnicama i hiljadama ljudi koji žive na ivici gladi.
Na platformi X, pod haštagom #LebanonWar, korisnici izražavaju širok spektar emocija: od panike zbog moguće totalne eskalacije, do podrške čvrstom stavu Izraela prema, kako navode, „iranskom pipku u Mediteranu“. Ova podeljenost samo potvrđuje kompleksnost cele situacije – ni Liban ni svet nisu sigurni kako bi ovakav sukob mogao da se završi.
Dok diplomatski kanali između SAD i Irana još uvek funkcionišu, pozicija Izraela je jasna- više nema tolerancije prema Hezbolahu kao „državi u državi“. U tom tonu, Netanjahu koristi sve raspoložive saveznike da ostvari ono što dosadašnji ratovi nisu uspeli – potpuno onesposobljavanje Hezbolaha.
Međutim, problem je mnogo dublji- Hezbolah nije samo vojna organizacija, već i politička sila, simbol otpora za mnoge šiite u regionu, i najvažniji element iranskog uticaja na Bliskom istoku.
Ako pritisak ne urodi plodom, sledi nova epizoda u velikom ratu senki između Izraela i Irana, koja bi ovog puta mogla da se odigra pred očima celog sveta – u Bejrutu, u Beka dolini, ili na nebu iznad Kipra, a tada, pitanje više neće biti da li, već samo- kada će početi?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
