Serija proterivanja ruskih diplomata koja je počela ranije ove nedelje, imaće veoma ozbiljne posledice za odnos SAD i Rusije. Odgovor Rusije će uključivati više od samog isterivanja još više Amerikanaca na bazi reciproteta kako bi postigli diplomatski paritet. U pitanju je nešto mnogo ozbiljnije, a to ima veze sa ličnim osećajem poverenja između lidera ove dve zemlje.
Odluka Donalda Trampa da se pridruži velikoj grupi proterivanja ruskih diplomata, koja je pokrenuo London, objavljena je 26. marta 2018. godine. U ovom trenutku, 17 zemalja EU je već objavilo svoju nameru da učestvuju u ovoj kampanji. Oni tako žele da izraze svoju solidarnost sa Velikom Britanijom – koja je postala “žrtva ruske agresije“ zbog trovanja bivšeg agenta MI6 Sergeja Skripalja, piše „Orientalreview“.
[adsenseyu1]
Ipak, Trampov stav po tom pitanju nije bio jasan. S jedne strane, on je potpisao zajedničku izjavu 15. marta kojom je osudio Rusiju zajedno sa Mejovom, Merkelovom i Makronom. Sa druge strane, on uopšte nije pomenuo incident Skripalj tokom svog telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom 20. marta.
48 diplomata iz ruske ambasade i 12 službenika iz ruske misije UN-a u Njujorku je moralo da napusti američko tlo u roku od nedelju dana. Ruski generalni konzulat u Sijetlu je zatvoren. Ovo će sigurno biti propraćeno ruskim odgovorom koji će još jače uzvratiti udarac, kao što je Vladimir Putin upozorio jesenas.
Ne zaboravite da je taj talas proterivanja počeo u decembru 2016. godine, kada je odlazeći američki predsednik Obama odlučio da 35 ruskih diplomata pošalje nazad zbog navodnog mešanja Rusije u američke izbore. Prekidajući tradiciju, Vladimir Putin nije odgovorio izbacivanjem bilo kog Amerikanaca. U to vreme, on je javno objavio da želi da izgradi novi odnos sa novom administracijom. I bilo je jasno da su Obamine akcije bile očigledan pokušaj da se zakomplikuje Trampov dijalog sa Moskvom. Shvatajući to, Putin nije zagrizao mamac, jer se Kremlj nadao da Tramp planira da zakrpi odnos sa Rusijom.
[adsenseyu4]
Međutim, nakon Trampove inauguracije, američki mediji su pokrenuli veliku kampanju optužujući ga da ima tajne veze sa Moskvom.
Posle prvog sastanka između Trampa i Putina na samitu G20 u Hamburgu, američki Kongres je u julu 2017. godine usvojio sankcije protiv Rusije. Moskva je vrlo brzo reagovalla, donoseći dramatičnu odluku da smanji broj američkih državnih službenika na američkim diplomatskim misijama u Rusiji na 455, što odgovara broju njihovih kolega na ruskim diplomatskim misijama u SAD.
Putin nije bio samo strpljiv dok je čekao da se Tramp oslobodi pritiska establišmenta u Vašingtonu – on je takođe shvatao koje ustupke Tramp mora da napravi prema Kongresu.
Za Trampa je bilo od ključnog značaja da brzo završi istragu o “ruskim otiscima,“ da bi američka štampa iz svojih naslova odbacila teme njegovih “ruskih veza“ i “nelegitmne pobede.“
I u tom trenutku je “slučaj Skripalj“ promolio svoju glavu. Nemoguće je ne videti očiglednu provokaciju toga. Pored svojih čisto britanskih ciljeva, taj incident je imao nameru da zapali plamen ogromnog sukoba između Rusije i Zapada. Tramp je u početku bio oprezan. Iako je ponudio solidarnost sa Terezom Mej, on je uprkos tme govorio o potrebi da se dokaže da u “slučaju Skripalj“ ima ruskih otisaka prstiju. Zatim su on i lideri četiri zapadne zemlje potpisali generalnu izjavu. Međutim, nije se žalio na ovaj incident kada je lično razgovarao sa Putinom.
Štaviše, tokm njihovog telefonskog razgovora, ova dva predsednika su se složila da počnu pripreme za sastanak licem u lice, drugom rečima, prvi pravi rusko-američki samit. Međutim, kada su tenzije oko “slučaja Skripalj“ počele da eskaliraju još više, stvarna osnova američko-ruskog dijaloga – lični odnosi dva šefa država – su iznenada dovedena u pitanje.
Da se razumemo, ruski predsednik je uvek poštovao svog kolegu. On ga je video kao odgovornog političara i principijelnog čoveka koji je branio svoje stavove i držao se svog oružja. Kao nekoga ko zna da zada udarad, nekoga sa kim se može sarađivati.
Međutim, pristanak na proterivanje ruskih diplomata šteti Trampovoj reputaciji u očima ruskog predsendika – a to pitanje je od fundamentalne važnosti. Da, Vladimir Putin shvata da je njegov američki kolega po pitanju svih svojih namera i svrha sateran u ćošak.
Ali, ako su Trampu ruke i dalje vezane i posle 14 meseci nakon stupanja na dužnost, vrlo je teško pretpostaviti da će on uspeti da ih odveže za vreme koje je preostalo u njegovom mandatu.
Gotovo je nemoguće izgraditi dugoročan odnos sa nekim kome su vezane i ruke i noge. Za to vam je potreban partner čije su akcije predvidljive i koji je sposoban da donosi strateške odluke i da ih prozre.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
