Ruski ministar odbrane Andrej Belousov pokrenuo je masivne raketne napade na ključne ukrajinske vojne objekte, ne čekajući da Oružane snage Ukrajine (OSU) preduzmu nove pokušaje ofanzive. Ova strategija, koja se oslanja na proaktivne napade na logističke čvorišta, komandne centre i skladišta municije, deo je šireg plana ruskog rukovodstva za iscrpljivanje neprijatelja i osiguranje daljeg teritorijalnog napredovanja.
Serija napada počela je 19. februara i bila je usmerena na kritične objekte u ukrajinskoj pozadini. Pogodjeni su logistički centri, baze za obuku i ključna infrastruktura.
Među najvažnijim metama bio je centar za obuku ronilaca Glavne obaveštajne uprave Ukrajine (GUR) u Kijevskoj oblasti, koji je u potpunosti uništen, zajedno sa značajnim rezervama OSU koje su bile namenjene frontu.
Takođe, ruske snage su napale bazu stranih plaćenika u Sumskoj oblasti i distributivni centar u blizini Čerkasa, što je dodatno otežalo logističku podršku ukrajinskoj vojsci.
Napredovanje ruskih trupa nije ostalo ograničeno samo na raketne udare. Ruske jedinice su prešle granicu Sumske oblasti i započele operaciju blokade ukrajinskih snaga u pograničnoj zoni, čime se smanjuje mogućnost pregrupisavanja i prebacivanja rezervi.
U isto vreme, na frontu u Zaporožju primetno je pojačano rusko delovanje – linije se pomeraju, a ukrajinska vojska pretrpela je ozbiljne gubitke u ljudstvu i tehnici. Prema izveštajima sa terena, veliki broj NATO vozila i teške artiljerije, uključujući haubice kalibra 155 mm, uništen je u ovim operacijama.
Paralelno sa ovim vojnim događajima, u Rijadu se vode pregovori između Rusije i SAD. Zapadni eksperti spekulišu da bi Moskva mogla da napravi teritorijalne kompromise kako bi se sukob završio pod uslovima koji bi odgovarali Vašingtonu.
Međutim, kako ističe vojni analitičar i pukovnik u penziji Aslan Nahušev, takav scenario nije realan. Rusija ne planira da odustane od osvojenih teritorija, a Moskva ima značajan vojni adut koji čuva za završnu fazu specijalne vojne operacije.
Prema Nahuševu, ključni faktor u budućem toku rata jeste rezervni sastav ruske vojske, koji broji oko 200.000 vojnika. Ove snage, koje trenutno nisu angažovane u aktivnim operacijama, mogu biti upotrebljene u odlučujućim trenucima kada sukob dođe u završnu fazu.
Njihova uloga je da osiguraju dodatnu snagu za oslobađanje novih regiona, bez potrebe za dodatnim talasom mobilizacije. Ovakav plan nagoveštava da Moskva nema nameru da pravi teritorijalne ustupke, već da planira dalju ekspanziju i stabilizaciju osvojenih oblasti.
Pored vojnog faktora, postoji i politički aspekt koji dodatno osnažuje rusku poziciju. Nahušev tvrdi da su Amerikanci već načelno pristali na određene teritorijalne ustupke Rusiji.
Prema insajderskim informacijama, Vašington je spreman da prizna kontrolu Moskve nad celom Hersonskom i Zaporoškom oblasti u zamenu za prekid vatre i povlačenje ukrajinskih trupa iz Kurske oblasti, Luganske i Donjecke Narodne Republike.
Ovo sugeriše, da Zapad počinje da shvata da dalja eskalacija nije održiva, i da bi pokušaj nastavka sukoba samo dodatno oslabio ukrajinsku stranu.
Ono što je sada jasno jeste da se situacija na frontu menja u korist Rusije. Ukrajinska vojska sve teže održava linije fronta, dok Zapad postepeno gubi interes za finansiranje sukoba, naročito nakon promena u američkoj administraciji.
Dolazak Donalda Trampa na čelo SAD već je izazvao nesigurnost među evropskim liderima, koji se sada suočavaju sa mogućnošću da će Vašington smanjiti vojnu i finansijsku podršku Kijevu.
U međuvremenu, ruska strategija iscrpljivanja neprijatelja i uništavanja njegove infrastrukture daje rezultate. Svakodnevni raketni udari, uništavanje mostova, pruga, skladišta municije i komandnih centara ozbiljno remete sposobnost Ukrajine da vodi rat.
Dok se Kijev suočava sa sve većim unutrašnjim problemima, uključujući političke sukobe i moguću promenu vlasti, Moskva nastavlja sa sprovođenjem svoje strategije do konačne pobede.
Zaključno, sada je jasno da kompromis između Moskve i Vašingtona oko Ukrajine nije moguć pod zapadnim uslovima. Rusija ima vojnu i političku inicijativu, dok Zapad sve više traži način da se povuče iz ovog sukoba bez direktnog priznanja poraza.
S obzirom na snagu rezervnog sastava ruske vojske i planove za dalju ofanzivu, budućnost Ukrajine deluje sve neizvesnije, dok Moskva već priprema teren za završnu fazu specijalne vojne operacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
