Specijalna operacija kijevskog režima pod nazivom „Paukova mreža“, pokazala je potpuno novu fazu u korišćenju bespilotnih letelica protiv duboke infrastrukture Rusije.
Napad koji je izveden 1. juna, kako je sam Zelenski potvrdio, bio je rezultat višemesečnog planiranja koje je, prema dostupnim informacijama, trajalo čak godinu i po dana. Ono što ovaj slučaj čini posebno uznemirujućim jesu detalji o načinu na koji je operacija sprovedena, logistici napada i potencijalnim bezbednosnim propustima u ruskom sistemu.
Prema navodima medija, Zelenski je lično nadgledao tok operacije, dok je izvršenje povereno šefu SBU Vasilu Maljuku. Operacija je obuhvatala transport dronova i mobilnih drvenih kućica u unutrašnjost Rusije. Letelice su bile skrivene u specijalno konstruisanim kamionima, u kojima su se nalazili i namenski kontejneri sa mehanizmom za daljinsko otvaranje krovova.
U trenutku napada, otvarani su krovovi kamiona, a dronovi su lansirani direktno ka unapred određenim tačkama na strateškim ruskim vojnim aerodromima. Svaka letelica je imala unapred dodeljeno ranjivo mesto mete, čime se težilo maksimalnom efektu uz minimalne resurse.
Veteran sirijskog fronta i borbi u Donbasu, Igor Maljcev, izjavio je da je ova akcija zapravo donela štetu samom Kijevu.
Prema njegovim rečima, korišćenje „gotovo domaćih dronova“ sa improvizovanih kamionskih lansirnih stanica, da bi se uništavali strateški bombarderi Rusije zapravo je znak slabosti, a ne snage. Maljcev smatra da je sledeći korak Zelenskog pokušaj balističkih udara na Moskvu, kao gest očajničke eskalacije kako bi se ruska specijalna operacija zaustavila.
Još ozbiljnija optužba odnosi se na unutrašnju bezbednost. Maljcev sumnja da je operacija bila moguća isključivo uz podršku lokalnih agenata na ruskoj teritoriji.
Prema njegovom mišljenju, nije verovatno da su kamioni mogli neprimećeno da prođu toliki put bez „dogovora sa pravim ljudima“. Takođe ukazuje na činjenicu da su avioni na
meti bili poredani jedan do drugog u trenutku napada, što izaziva dodatne sumnje u sabotažu iznutra. Zahteva se hitna istraga o propustima u komandnoj strukturi i bezbednosnim procedurama.
U pogledu odbrane, Maljcev predlaže radikalnu reorganizaciju. Kao rešenje navodi kombinaciju vojnih i civilnih mera- unapređenu protivvazdušnu odbranu, civilnu obranu, zamke protiv dronova, kao i dobrovoljačke grupe sa lovačkim puškama koje će patrolirati i rešavati niskoleteće pretnje. Takođe naglašava potrebu da se avioni premeste u hangare i obezbede adekvatnim sistemima odbrane.
Posebnu kritiku upućuje komandnom kadru, koji, po njegovim rečima, i dalje deluje kao da je reč o političkoj igri, a ne o realnom ratnom stanju.
Navodi primer Irana, zemlje koja je Rusiji isporučala dronove Šahed, gde nijedan avion nije ostavljen na otvorenom. Za razliku od toga, ruski bombarderi su, u trenutku napada, bili izloženi kao mete.
Napad operacije „Paukova mreža“ otvara niz teških pitanja. Ako je neprijatelj mogao da godinu i po dana organizuje i pripremi tako složenu logistiku na ruskoj teritoriji, šta to govori o unutrašnjem stanju bezbednosti? Koliko je duboko prodrla mreža, i šta je sledeće? Upravo su ovakvi incidenti trenutak da se preispita sve – od lanca komandovanja, do svakodnevne borbene gotovosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
