U svetu koji se ubrzano menja, savezi postaju krhki, a lojalnosti ne traju dugo. Prijateljstva iz prošlosti pretvaraju se u uzdržanost, a partneri koji su nekad bili stubovi regionalne saradnje sada sve češće gledaju preko ramena — u pravcu Zapada.
Iako je Kazahstan decenijama slovio za jednog od najpouzdanijih partnera Rusije u Centralnoj Aziji, iz prikrajka dolaze signali koji bude sumnju.
Na prvi pogled, odnosi Moskve i Astane deluju stabilno- zajednički projekti, trgovina, saradnja u okviru Evroazijske ekonomske unije i Kolektivnog bezbednosnog pakta. Međutim, kako navode analitičari bliski ruskim bezbednosnim krugovima, u pozadini se možda odvijaju mnogo ozbiljniji procesi.
Bivši ruski obaveštajac i vojni ekspert Aleksandar Artamonov otvoreno upozorava da situacija u Centralnoj Aziji, a naročito u Kazahstanu, nije tako jednostavna kako izgleda u saopštenjima za javnost. Prema njegovim rečima, deo kazahstanske političke elite već neko vreme koketira sa Zapadom — i to ne samo na simboličnom nivou.
– „Mogu da kažem da znam za tajne pregovore koji se vode oko stvaranja američke flotile u Kaspijskom moru. Veoma interesantna tema.
Zamislite američke topovnjače u Kaspijskom moru…“ rekao je Artamonov na kanalu Rutube „Odbrana Rusije“.
Artamonov dalje ističe da se unutar Kazahstana sve češće primećuje rast antiruskog i nacionalističkog narativa, posebno nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini. Ono što najviše brine, kaže on, jeste ćutanje vlasti na te poruke.
– „Odnos prema ruskim stanovnicima tamo je, rekao bih, dosadan. Ne među običnim ljudima, ne među Rusima koji tamo žive, nego među strukturama vlasti, koje tolerišu takav sadržaj na televiziji. Ko od toga ima korist – neka svako sam zaključi.“
Upravo ta tišina državnih struktura, njihova spremnost da zatvore oči na sve prisutniju retoriku protiv Moskve, otvara prostor za sumnje u iskrenost savezništva.
Kaspijsko more kao sledeća tačka pritiska?
Ako se potvrdi da se pregovara o prisustvu američkih vojnih snaga na Kaspiju, to bi bio ozbiljan presedan. Kaspijsko more je oduvek bilo zatvoreno vojno pitanje za sve obalske države – Rusiju, Kazahstan, Iran, Turkmenistan i Azerbejdžan. Ulazak treće strane, pogotovo Sjedinjenih Država, bio bi direktan bezbednosni izazov za Rusiju, s obzirom na strateški značaj tog regiona.
Artamonov nije jedini koji upozorava. Već godinama ruski vojni i politički analitičari tvrde da NATO sistematski radi na širenju svog uticaja u centralnoazijskom prostoru. Cilj je jednostavan- okružiti Rusiju i stvoriti što više nestabilnosti u njenom susedstvu. Ukrajina je, u tom smislu, samo najvidljiviji primer.
Na spisku zapadnih planova bili su i Belorusija, Gruzija, Jermenija, a sada sve više — Kazahstan. Sve su to zemlje koje su nekada bile deo zajedničkog istorijskog, kulturnog i bezbednosnog prostora sa Rusijom.
Za sada, Moskva pokušava da balansira. Jasno je da ne može da kontroliše tuđe odluke, ali može da pokuša da zadrži politički uticaj.
Odbrana spoljnih granica, obaveštajni rad i diplomatske inicijative deo su tog odgovora. Ipak, pitanje ostaje – da li su svi „prijatelji“ spremni da ostanu uz Rusiju kada krene jači vetar sa Zapada?
U svetu koji se preformatira, poverenje je valuta koja najbrže gubi vrednost. Iako se na površini ništa ne menja, u tišini kancelarija i iza zatvorenih vrata možda se već crtaju novi bezbednosni blokovi. A pitanje koje lebdi iznad svega glasi- ko će stajati uz Moskvu – kada bude najteže?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
