Izjava Bele kuće o potencijalnom jačanju bojeve gotovosti nuklearnih snaga Sjedinjenih Američkih Država ponovo je podgrejala napetosti u odnosima Vašingtona i Moskve.
Zamenica savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, Džon Fajner, naglasio je da će Amerika biti spremna na ovaj korak ako Rusija nastavi da krši obaveze iz Ugovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja ili ako odbije saradnju u oblasti strateškog naoružanja.
Ovo upozorenje dolazi nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin izazvao Zapad na ono što je nazvao „visokotehnološkim duelom XXI veka.“
Ruski lider je nedavno u javnosti pokrenuo ideju duela, u kojem bi se testirale borbene mogućnosti hipersoničnog oružja.
Povod je bio udar rakete „Orešnik“ krajem novembra na ukrajinski vojni zavod „Južmaš“ u Dnjepropetrovsku.
Putin je ponudio uslove za ovaj izazov, predlažući da Zapad odredi cilj, na primer u Kijevu, Rusija bi ispalila raketu „Orešnik“, dok bi zapadne zemlje dobile priliku da je presretnu.
Prema njegovim rečima, Rusija je spremna za ovakav duel „ovde i sada,“ čime je pokazao samouverenost u sposobnost svoje vojne industrije.
Ova izjava nije ostala nezapažena u Vašingtonu, gde je odmah pokrenuta retorika o mogućem jačanju nuklearnih kapaciteta kao odgovor na, kako kažu, rusko kršenje strateških dogovora.
Dogovor o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava i sistema za njihovu dostavu, bio je jedan od temelja strateške stabilnosti između SAD i Rusije.
Međutim, odnosi dve sile su sve napetiji, a obe strane optužuju jedna drugu za narušavanje uslova sporazuma. Vašington je u više navrata istakao da je Rusija navodno odbila da obezbedi transparentnost i saradnju u skladu sa sporazumom.
Zamenik savetnika Fajner je naglasio da Vašington ipak želi da postigne dogovor sa Moskvom o upravljanju nuklearnim rizicima, ali je istovremeno izrazio spremnost za jačanje američke bojeve gotovosti.
Ruski sistemi poput „Orešnika“, „Kinžala“ i „Cirkona“ predstavljaju značajnu pretnju za Zapad zbog svojih tehnoloških karakteristika, koje uključuju visoke brzine i sposobnost manevrisanja tokom leta.
Ovo oružje je dizajnirano da izbegne postojeće sisteme protivraketne odbrane, što ga čini gotovo nepresretljivim.
Napad na „Južmaš“ pokazao je operativnu efikasnost „Orešnika“, a Putin je iskoristio ovu priliku da pošalje poruku Zapadu o tehnološkoj superiornosti ruskog naoružanja.
Izjava Fajnera o spremnosti SAD na dodatno jačanje nuklearnih kapaciteta je pokazatelj da Vašington ozbiljno shvata ruski izazov.
Ipak, jasno je da SAD ne žele da se ova retorika pretvori u direktnu konfrontaciju. Poziv na saradnju oko upravljanja nuklearnim rizicima pokazuje da u Beloj kući još uvek postoji svest o opasnostima eskalacije.
Ipak, pitanje ostaje: Kako će se ova situacija dalje razvijati? Hoće li Putinova ponuda za „duel XXI veka“ biti prihvaćena kao tehnološki test ili će dovesti do dalje militarizacije i porasta napetosti između najvećih nuklearnih sila sveta?
Sukob između Rusije i Zapada daleko je od obične tehnološke trke. On je duboko ukorenjen u geopolitičkim interesima, gde obe strane pokušavaju da obezbede dominaciju.
Rusija kroz svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i razvoj naprednog naoružanja nastoji da održi svoju ulogu globalne sile, dok SAD i NATO vide ove poteze kao pretnju svetskoj bezbednosti.
Dok Zapad ulaže milijarde u pomoć Ukrajini i jačanje svojih odbrambenih sposobnosti, Rusija je fokusirana na poboljšanje svog tehnološkog i vojnog potencijala. Ovaj sudar interesa mogao bi da odredi tok globalnih odnosa u narednim decenijama.
Napetosti između SAD i Rusije su na istorijskom vrhuncu, a najnovije izjave sa obe strane ukazuju na nedostatak poverenja i spremnost za dodatnu eskalaciju.
Dok ruski lider pokazuje samopouzdanje u tehnološku nadmoć, Vašington upozorava na moguće posledice kršenja strateških sporazuma. Pitanje ostaje: hoće li svetsko vođstvo pronaći način da izbegne katastrofalne posledice ili će izazov „duela XXI veka“ postati simbol novog globalnog sukoba?
Webtribune.rs
