Iz Kine stiglo opasno upozorenje: Odustanite, to je „crvena linija“ koju niko ne sme da pređe

Kinesko-američke veze pale su na najniže grane od normalizacije odnosa 1979. godine.

To se desilo zbog problema koji proizilaze iz trgovinskih i tehnoloških ratova koje je pokrenula Trampova administracija 2018. godine, dopunjenih uzastopnim kršenjem „politike jedne Kine“ od strane Bele kuće i Bajdena.

Tajvan je bezbednosna „crvena linija“ za Kinu koju Vašington nikada ne sme da pređe, ukazao je ministar spoljnih poslova Vang Ji.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

„Kao odgovor na nedavne pogrešne reči i dela Sjedinjenih Država o pitanju Tajvana i pokušaj Vašingtona da povuče crtu u kinesko-američkim odnosima, predsednik Si Đinping je sveobuhvatno i sistematski izložio poreklo pitanja Tajvana i principijelnu poziciju Kine, jasno ističući da je pitanje Tajvana u centru ključnih interesa Kine i srži kinesko-američkih odnosa“, naveo je Vang u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova od nedelju, sumirajući putovanja predsednika Sija na samit G20 i APEC ove nedelje.

On je istakao da je „nezavisnost Tajvana“ nekompatibilna sa mirom i stabilnošću širom Tajvanskog moreuza, i da „kineski narod nikada neće pristati ni na koga ko želi da odvoji Tajvan od Kine“, Vang je upozorio da je to pitanje „politički temelj i glavna crvena linija koju niko ne može da pređe“.

U razgovorima sa predsednikom Džoom Bajdenom, Si je pozvao Vašington da napusti svoj pristup „igri nulte sume“ prema Kini, da uspostavi ton dijaloga umesto konfrontacije i pridržava se međusobnog poštovanja i mira, rekao je Vang.

Za Sija je takođe rečeno da je odbio kritike SAD u vezi sa pitanjima uključujući demokratiju i ljudska prava, i da je obavestio svoje američke sagovornike da „Sjedinjene Države imaju demokratiju u američkom stilu, a Kina ima demokratiju u kineskom stilu“, i da obe zemlje moraju da poštuju jedna drugu.

Kina opominje: Odustanite od upotrebe sile

Kinesko-američke veze, koje su već uzdrmane trgovinskim i tehnološkim ratovima Donalda Trampa, pale su na nove niske nivoe pod predsednikom Bajdenom usred njegovih ponovljenih obećanja da će braniti Tajvan od kineske agresije, i zahvaljujući povećanju američke prodaje oružja ostrvu.

U svom obraćanju na 20. Kongresu Komunističke partije Kine prošlog meseca, predsednik Si je ponovio da je NRK posvećena mirnom ponovnom ujedinjenju sa Tajpejem

Si je takođe upozorio da je „Tajvan kineski Tajvan“ i da Peking „nikada neće napraviti kompromis da odustane od upotrebe sile“ kako bi rešio to pitanje i kako bi sprečio „mešanje spoljnih snaga i nekolicine separatista koji traže nezavisnost Tajvana“.

Zvaničnici u Beloj kući i Pentagonu su mesecima optuživali Peking da se priprema za invaziju na ostrvo u bliskoj budućnosti, a Vašington je obećao da će vojno podržati Tajpej obezbeđivanjem obuke i opreme.

Vašington je pojačao tenzije sa Kinom zbog Tajvana ovog leta dok je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila ostrvo. Njeno putovanje otvorilo je kapije za niz poseta ostrvu od strane drugih poslanika, senatora, guvernera i drugih zvaničnika, među kojima je poslednji bio komesar Federalne komisije za komunikacije.

Kina je te posete ocenila kao kršenje uslova sporazuma koji učvršćuju kinesko-američke odnose, a koji zabranjuju diplomatske kontakte SAD sa Tajpejem, i započela je višenedeljne vojne vežbe oko ostrva.

Peking je takođe sankcionisao Pelosi, njene kolege i američke proizvođače oružja, koji su isporučivali oružje na Tajvan.

Bela kuća se formalno ogradila od Pelosijeve posete, rekavši novinarima još u avgustu da „vojska misli da to trenutno nije dobra ideja“. Međutim, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan branio je putovanje, rekavši da „nije bez presedana“ i da „ne preti Kini“.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

(b92)