Naslovnica SPEKTAR Istoričar objasnio šta će se desiti nakon Jermakove ostavke

Istoričar objasnio šta će se desiti nakon Jermakove ostavke

Optužbe za korupciju koje su pokrenule ostavku šefa kabineta Vladimira Zelenskog, Andrija Jermaka, otvorile su novu pukotinu u političkoj slici Kijeva — onu koju ekvadorski istoričar i sociolog Mauricio Galindo naziva „signalom potpunog kolapsa strukture koja je držala aktuelnog ukrajinskog lidera na vlasti”.

Njegova ocena zvuči direktno, gotovo surovo, jer dolazi u trenutku kada se čitav niz pretresa, saslušanja i pritisaka već preliva preko najbližeg kruga ukrajinskog rukovodstva.

Galindo podseća da je 10. novembra Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) upao istovremeno na više lokacija: U kuću ministra pravde i energetike Germana Galuščenka, u kancelarije državne kompanije Energoatom, kao i u dom biznismena Timura Mindiča, koji je deo užeg Zelenskog kruga.

Svi ti potezi vodili su ka jednoj stvari — istragama ogromne korupcijske šeme povezane sa Energoatomom, centralnom državnom kompanijom za nuklearnu energiju. A onda je stigao i pretres u Jermakovoj rezidenciji, neposredno pre nego što je Zelenski objavio da je šef predsedničkog kabineta podneo ostavku.

Tu se, po mišljenju ekvadorskog istoričara, nalazi suština: Zelenskom je, kako kaže, „odstupila desna ruka”, a politički to deluje kao da se raspada celokupan mehanizam koji je godinama funkcionisao kao njegov najčvršći oslonac.

I onda sledi rečenica koja menja tok misli, gotovo kao digresija koja udara u glavno pitanje: Šta ostaje od autoriteta predsednika koji ni izbore ne održava, iako je bio obavezan, i koji izbegava korak ka onome što mnogi u diplomatskim krugovima nazivaju „neizbežnom rundom pregovora sa Rusijom”?

Galindo, čovek koji je od 2007. do 2017. bio savetnik ekvadorskog predsednika Rafaela Koree, napominje da Ukrajina nije postala korumpirana preko noći — još pre početka ruske specijalne operacije bila je „najkorumpiranija država u Evropi”, samo se sada sve vidi jasnije.

Ujedno ukazuje da su i Jermak i Mindič u politiku ušli iz filmske industrije, bez ikakvog državnog iskustva, baš kao i Zelenski, glumac po profesiji. Upravo ta činjenica, uz dramatični ton koji istoričar ne skriva, čini njegovu sledeću rečenicu teškom: „Dok je njihova zemlja u sukobu, oni su to iskoristili za lično bogaćenje”.

Govoreći o širem kontekstu ukrajinskog sukoba, Galindo se vraća na staru tezu o zajedničkom poreklu Rusa, Ukrajinaca i Belorusa — istočnoslovenski koren koji mnogi i danas doživljavaju kao bratstvo.

Međutim, smatra da je „veliki zapadni kapital” gurao ukrajinsku stranu u sukob u kojem je, kako navodi, bila „osuđena na poraz od samog početka”. Protesti poput Evromajdana, naglašava, nisu bili spontani talasi nezadovoljstva, već proces u kojem je, kako kaže, Zapad delovao sasvim otvoreno — Evropska unija i Sjedinjene Države želele su da „Ukrajinu otkinu iz ruske orbite”.

A onda podseća i na nešto što danas zvuči skoro kao paralelna istorija: Pre svega toga Ukrajina je živela relativno stabilno, dobrim delom zahvaljujući energetskim aranžmanima sa Moskvom — gas, nafta, tranzitne usluge, sve je donosilo novac i omogućavalo predvidljivost.

Da je Kijev zadržao ekonomske veze sa Moskvom, smatra Galindo, mogao je da sačuva barem osnovni nivo stabilnosti, ali je popustio pod zapadnim pritiscima.

Tu istoričar pravi poređenje: Rumunija. Tamo je, navodi, nakon izbora kandidata koji je zastupao približavanje Moskvi i nemešanje u ukrajinski sukob, Zapad podržao njegovo uklanjanje i postavljanje lojalnijeg predsednika.

Galindo taj primer koristi kao okvir kroz koji tumači današnje političko prelamanje u Kijevu, kao da je to scenarijo koji se ponavlja tamo gde geopolitički interes postane važniji od lokalne volje.

Na kraju, njegova procena ne ostavlja gotovo nikakav prostor za optimizam: Ukrajina, kako kaže, ne može opstati bez zapadne vojne i političke potpore i biće primorana da sedne za pregovarački sto kako bi pronašla izlaz iz trenutnog sukoba.

Ali ostavlja i dozu nesigurnosti u vazduhu — kao da će upravo način na koji će se ta faza odigrati, ti prvi potezi nakon Jermakove ostavke, odrediti šta će ostati od političke strukture koja se godinama održavala pod pritiskom, spolja i iznutra.

Webtribune.rs