Od kad se pojavio u Ukrajini čuveni kanadski snajperista Voli podigao je priličnu medijsku prašinu u javnosti.
Dva puta je proglašavan mrtvim, prvi put odmah po dolasku, a drugi put u aprilu, a onda se o njemu više nije ništa čulo, sve donedavno kada je za kanadski mediji La Presse odlučio da progovori o ratu u Ukrajini i tamošnjim dešavanjima.
Voli se vratio u rodni Montreal u provinciji Kvebek, kao piše novinar Trisan Peloukin, nepovređen iako je tamo „nekoliko puta zamalo izgubio život“. Međutim, više je prema navodima novinara razočaran dešavanjima tamo“.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
„Imam sreće što sam još uvek živ, zaista je bilo blizu“, rekao je na početku svoje ispovesti snajperista Voli, bivši vojnik Kraljevskog 22. puka u intervjuu za La Pres u svom domu u širem području Montreala.
Njegova poslednja misija u regionu Donbasa, u ukrajinskoj jedinici koja je imala regrutovane vojnike, donekle je ubrzala njegov povratak.
Novinar opisuje Volidove reči da u rano jutro, kada je upravo zauzeo položaj u blizini rova izloženog vatri ruskih tenkova, dva regruta su izašla iz rova da popuše cigaretu. „Rekao sam im da se tako ne izlažu, ali nisu me slušali“, kaže Vali.
Pored njih je tada eksplodirala „veoma precizna” granata iz ruskog tenka. Scena koju je Voli opisao je ledi krv, piše novinar.
„Jako je eksplodiralo. Video sam kako geleri prolaze kao laseri. Moje telo se napelo. Nisam čuo ništa, odmah me zabolela glava. Bilo je stvarno nasilno. »
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Vali je odmah shvatio da nema šta da se uradi za njegova dva brata Ukrajinaca, po oružju koji su pogođeni.
„Miriše na smrt, teško je to opisati; to je jeziv miris ugljenisanog mesa, sumpora i hemikalija. To je tako neljudski, taj miris. »
Njegova partnerka, koja želi da ostane anonimna, kaže da ju je nazvao usred noći oko sat vremena kasnije.
„Pokušavao je da mi objasni da su bila dva smrtna slučaja. On je rekao: ‘Mislim da sam uradio dovoljno, a? Da li sam uradio dovoljno?“ Izgleda da je hteo da mu kažem da se vrati, kaže ona. Bio je užasno miran. »
Na kraju, porodični život je pobedio njegovu želju da pomogne Ukrajincima, kaže Vali.
„Srce mi se vraća na front. Još uvek imam plamen. Volim teatar operacija. Ali sam gurnuo svoju sreću. Nemam povrede. Mislim u sebi: dokle mogu da bacim kocku? Ne želim da izgubim ono što imam ovde“, kaže mladi otac, koji je sinu propustio prvi rođendan dok je bio na frontu.
Voli o stranim dobrovoljcima
Nakon što je proveo dva meseca u Ukrajini, Voli daje „prilično razočaravajuću” ocenu raspoređivanja zapadnih dobrovoljaca, koje je počelo početkom marta, nakon poziva ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Broj dobrovoljaca koji su se pojavili – više od 20.000, prema različitim procenama – bio je toliki da je ukrajinska vlada morala hitno da osnuje Međunarodnu legiju za teritorijalnu odbranu Ukrajine 6. marta.
Ali za većinu dobrovoljaca koji su se pojavili na granici, pridruživanje vojnoj jedinici predstavljalo je problem.
Zelenski je apelovao na sve, ali na terenu su oficiri bili potpuno bespomoćni. Nisu znali šta da rade sa nama.
„Mnogi borci dobrovoljci očekuju da će to biti ključ u ruke, ali rat je suprotno, to je strašno razočarenje“, rezimira Voli.
Sa još jednim pešadincom iz Kvebeka po nadimku Senka, snajperista iz Kvebeka se konačno pridružio ukrajinskoj jedinici koja se borila u regionu Kijeva.
Prema Voliju, pridruživanje ukrajinskoj vojnoj jedinici predstavljalo je problem za većinu zapadnih dobrovoljaca.
Ali opet, pronalaženje oružja za borbu je bila kafkijanska vežba. „Morao si da poznaješ nekoga ko je poznavao nekoga ko ti je rekao da će ti u nekoj staroj berbernici dati AK-47. Morali ste da petljate sa vojničkom opremom tako što ćete sakupljati komade i municiju levo-desno, u mnogim slučajevima sa oružjem u manje-više dobrom stanju“, kaže on.
Čak i za obroke, često ih obezbeđuju civili. Isto je i sa benzinom da se kreće u vozilu. Stalno moraš da se organizuješ, da poznaješ nekoga ko nekoga poznaje.
Posle nekoliko nedelja na ukrajinskoj teritoriji, neki od najiskusnijih zapadnih vojnika su na kraju regrutovani od strane ukrajinske vojne obaveštajne uprave i sada bi učestvovali u specijalnim operacijama iza neprijateljskih linija. Drugi, manje iskusni, „skaču sa jednog mesta na drugo dok čekaju da ih regrutuje jedinica koja će ih odvesti na front, kaže Voli.
Većina je, međutim, odlučila da se vrati kući, kaže nekolicina intervjuisanih za ovaj članak. Mnogi stižu u Ukrajinu ispupčenih grudi, ali odlaze sa repovima među nogama“, kaže Vali.
Ispalio dva metka
Na kraju je i sam rekao da je ispalio samo dva metka u prozore „da bi uplašio ljude“ i da nikada nije došao u domet neprijateljske vatre.
„To je rat mašina“, gde „izuzetno hrabri“ ukrajinski vojnici trpe veoma teške gubitke od granatiranja, ali „propuštaju mnogo prilika“ da oslabe neprijatelja jer im nedostaje znanje tehničke vojske, rezimira on. „Da su Ukrajinci imali procedure koje smo imali u Avganistanu da komuniciraju sa artiljerijom, mogli bismo da izazovemo pokolj“, smatra on.
Ali Voli ne krije želju da se tamo vrati uprkos svemu.
„Nikad se ne zna kada će strani borci napraviti inicijativu na terenu. To je kao aparat za gašenje požara: beskorisno je dok se vatra ne uhvati. „, dodaje on.
Normanska brigada u Ukrajini, podele i svađe
On i nekolicina drugih bivših kanadskih vojnika su u početku radije želeli da se pridruže Normanskoj brigadi, privatnoj dobrovoljačkoj jedinici baziranoj nekoliko meseci u Ukrajini, koju je predvodio bivši vojnik iz Kvebeka čiji je ime Hrulf.
Ubrzo je došlo do razdora među trupama i veliki broj boraca napustio je Normansku brigadu.
Troje ljudi koji su tražili anonimnost opisali su La Pressu obećanja o oružju i zaštitnoj opremi koju je dao načelnik Normanske brigade, a koja se nikada nisu ostvarila. Neki od dobrovoljaca našli su se na oko 40 kilometara od ruskog fronta bez ikakve zaštitne opreme.
„Da je došlo do ruskog prodora, svi bi bili u opasnosti. Bio je to neodgovoran odnos Brigade“, kaže jedan od njenih bivših vojnika, koji je tražio da se njegovo ime skriva iz bezbednosnih razloga.
Pljačka, garancije i strah
Komandant Normanske brigade, potvrđuje da ga je od početka sukoba napustilo šezdesetak boraca. Nekoliko njih je htelo da potpiše ugovor koji bi im dao status po Ženevskim konvencijama, kao i garancije da će u slučaju povrede biti lečeni od strane ukrajinske države. Hrulf tvrdi da su neki čak „planirali“ da mu oduzmu pošiljku oružja od 500.000 dolara koje su isporučili Amerikanci, kako bi stvorili sopstvenu borbenu jedinicu.
Na proveri kod Ukrajinca
„Ima momaka koji su žurili da odu na front a da nisu prošli ni najmanju bezbednosnu proveru. Ukrajinci su nas testirali i tek sada počinjemo da dobijamo više misija. Postoji element poverenja koji treba da se izgradi, i to je sasvim normalno“, kaže Hrulf.
(kurir)
