Niko od nas ne želi da bude nekakav heroj, mi samo želimo da radimo naš posao i dužnost, a to je da pišemo priče, kaže italijanski novinar Paolo Borometi koji zbog pisanja o mafiji već četiri godine živi u izolaciji i pod zaštitom.
Ne može sam da izađe u šetnju, ode na kafu, u bioskop ili u prodavnicu. Svoj prvi jutarnji espreso i cigaretu deli sa ekipom policajaca sa kojom gotovo pa da živi. Ovaj 35-godišnji istraživački novinar nije jedini italijanski novinar koji tako živi, u društvu je gotovo 200 kolega kojima su pretili članovi mafije i koji su pod zaštitom.
[adsenseyu1]
Možda javnosti najpoznatiji Roberto Saviano iz Napulja, autor knjige „Gomorah“ koji od 2006. živi pod staklenim zvonom, a jedan je period, radi sigurnosti, doslovno nestao. Zbog Saviana brojni dobitnici Nobelove nagrade, a kasnije i drugi intelektualci potpisivali su peticiju da se nešto uradi po pitanju mafije. Od takvih su nedavno stradali i Slovak Jan Kucijak, kao i novinarka sa Malte Dafne Karuana Galicija, oboje su istraživali rad i nedela organizovanog kriminala, a za njihove smrti još niko nije kažnjen.
– Nemoj prestati da pišeš, Paolo. Našim zemljama treba slobodno istraživačko novinarstvo, imaš moje poštovanje – pisalo je u jednom mejlu koji je Borometi dobio dva dana nakon što je napadnut ispred porodične kuće 2014. godine.
Poruku mu je poslala Dafne Karuana Galicija. Ona je na Malti ubijena auto-bombom, dok je Kucijak zajedno sa devojkom likvidiran iz vatrenog oružja u svom domu. Karuana Galicija je stolećima pisala o proneveri i ofšor računima političara, a protiv nje su se vodila 47 sudska procesa, dok se Kucijak bavio rutom droge od Latinske Amerike preko Italije do Slovačke. Zbog njegovog ubistva slovački premijer Robert Fico je dao ostavku, koji je usput rečeno jedan od protagonista poslednje priče Kuciaka zbog koje je mladić verovatno i likvidiran.
-Već su dakle bila dva ubistva novinara u EU, a bavili su se pričama o mafiji kojoj se domaće vlasti nisu htele zamarati. Italija je zemlja koja je najjače osetila prisutnost mafije, i mnogi novinari u Italiji žive pod zaštitom – kaže Polin Ades-Mevel iz „Reporeteri bez granica“.
Novinar Lirio Abate, stručnjak za mafiju magazina „L’Espresso“ pod zaštitom živi već 11 godina, otkako je policija zaustavila napad bombom ispred njegove kuće u Palermu, a Federika Angeli iz „La Republike“, sa porodicom je pod najstrožom zaštitom već pet godina. Borometi je nakon samo godine dana pisanja privukao pažnju mafije. On je, inače, advokat koji je počeo da piše za svoj nezavisni portal „La Spia“. Tokom pet godina nakupile su se stotine pretnji. On je na portalu bez uvijanja pisao o mafijašima, a objavljivao je i njihove slike, kao i puna imena.
– Kad ih vidite u baru da znate ko su – kaže Borometi kojeg je na rad inspirisao sicilijanski istraživački novinar Đovani Spampinato, kojeg je sedamdesetih likvidirala mafija.
Oba novinara su iz sicilijanske regije Raguza, a na Spampinata je uticalo vaspitanje i uverenje oca Pepina, koji se kao tvrdokorni komunista borio u Jugoslaviji. Godine 1972. zbog njegovog pisanja je ubijen nakon što je pet puta upucan od strane Roberta Kampria koji je priznao da je „to učinio u besu“, a na kraju je iz zatvora izašao nakon samo osam godina odslužene kazne.
Borometijeva prva priča dovela je u vezu mafiju i članove gradske skupštine u gradu Scicliju, zbog čega je gradska skupština i raspuštena, a pretnje i napadi su, piše „Njujork tajms“ eskalirali nakon što je razotkrio da najveće tržnice na Siciliji kontroliše mafija. Zaskočili su ga ispred porodične kuće, zavrnuli mu ruku tako da su mu u ramenu mišići popucali na tri mesta, i rekli mu da „gleda svoja posla“. To ga nije obeshrabrilo, a zaštitu je dobio nakon što mu je gotovo do temelja izgoreo stan u podmetnutom požaru.
-Odrezaćemo ti glavu pa makar to bilo usred policijske stanice, pisalo je u jednoj poruci. Borometi je jednu porodicu koštao miliona evra zarade. Saznao je kako poznatu italijansku sortu čeri paradajza, Paćino, uzgajaju i sinovi dva mafijaša od kojih je jedan dugo vremena odležao i zbog ubistva. Kada se vest proširila ministarstvo ih je sklonilo sa liste kompanija koje mogu prodavati Paćino paradajz. Nedugo nakon toga policija je snimila razgovor dvojice mafijaša koji su novinara planirali da likvidiraju autobombom.
-Smrt je svakako toliko potrebna stvar, tako da lajavci malo začepe. Trebaju nam vatrometi kao oni devedesetih kada se nije smelo hodati po ulicama – rekao je jedan pozivajući se na ubistva dvojice tužitelja u Palermu, Đovanija Falkonea i Paola Borselina.
[adsenseyu1]
Falkone je likvidiran sa 600 kilograma eksploziva, zajedno sa suprugom i još trojicom telohranitelja na auto putu, dok je Borselini likvidiran na sličan način, samo što je ovaj put stradalo petorica policajaca, a stradali su i prolaznici, dok su veliku štetu pretrpele i istorijske zgrade. Italija od tada nije imala smrt auto-bombom, a to je bilo 1992. godine.
To je komentarisao još jedan čovek pod zaštitom, svojevrsni naslednik Falkonea i Borselina, advokat Nino Di Mateo.
– Iz tih primera se vidi koliko mafiju ljute i uzrujavaju novinari. Mislim da svi zajedno ne dajemo mafiji dovoljno na važnosti, ona je ozbiljna pretnja našoj zemlji, građanima i demokratiji – rekao je.
I Di Mateo i Borometi život duguju državi, kažu, koja im pruža najbolju moguću zaštitu.
-Bez porodice sam, bez onih koje volim, ali imam svoj prekrasan posao – kaže Borometi okružen uokvirenim priznanjima za borbu protiv mafije.
(Express)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
