Ukrajina dnevno potroši municije koliko mi proizvedemo za šest meseci“, rekao je bivši šef Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger.
Zatražio je da se time evropska privreda prebaci na ratni kolosek da bi se Rusija potpuno iscrpila. I nastavio:
„Mnogo toga ukazuje da je ovaj rat daleko od kraja. Dakle, treba da planiramo na duži rok i da zajedno sa partnerima razmišljamo: šta ćemo u aprilu? Šta je Ukrajini potrebno u julu? Šta ćemo raditi za Božić 2023? Svi vojni stručnjaci koje poznajem tvrde da su zalihe starog sovjetskog oružja i municije na izmaku. Pre ili kasnije nećemo moći da Kijevu isporučimo moderniju zapadnu opremu. Kraj naših rezervi će doći u dogledno vreme.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
– Ko će se pobrinuti za popunjavanje naših vojnih arsenala? Potrebna nam je ratna ekonomija. Moramo u koordinaciji NATO i EU preuzeti vođstvo i podstaći evropske vojne kompanije da proizvode više oružja i municije. Ne samo tenkova, već i artiljerije, municije, raketa, sistema PVO, dronova i još mnogo toga“.
Išinger je u intervjuu za nemački list Die Welt posebno naglasio da kontrola nad takvim snabdevanjem i vojnom proizvodnjom treba da bude centralizovana, a narudžbine iz Ukrajine da se usmeravaju prema zemljama EU i vojnim koncenrima:
„Politički prioriteti moraju biti postavljeni tako da industrija ima potrebne zahteve. Oni moraju dolaziti iz vlada (zemalja članica EU) i iz Brisela. To je ono što imam u vidu pod `ratnom ekonomijom`. Prekretnica ne znači samo napuštanje energetske zavisnosti (od Rusije) i obnovu Bundesvera. Ona ide mnogo šire od tog okvira.“
„Ima optimista, nastavio je Išinger, koji smatraju da je moguće brzo vratiti sve teritorije koje je okupirala (Rusija), uključujući i Krim. Za samo nekoliko meseci. A ja vidim najpesimističniji scenario – možda višegodišnji rat na iscrpljivanje, bez pobede ili čak bez mira.
Ukrajina mora da nastavi da deluje tako da Rusija više ne može da istrajava u svojim fantazijama. Drugo, Ukrajina mora biti opremljena tako da može da povrati što veći deo okupiranih teritorija na istoku i jugu. Treće, tek nakon što značajan deo teritorije koja je bila ukrajinska pre 24. februara ponovo postane ukrajinska, možemo se uopšte nadati da će predsednik Ukrajine moći da sedne za pregovarački sto sa odobrenjem svog parlamenta i javnosti“.
– Bez ovih preduslova, uveren je Išinger, postojala bi velika sumnja da bi neko mogao da krene na ruskom povocu, što na kraju za Ukrajinu ne bi značilo ništa više od političke, ako ne i vojne kapitulacije.
Išinger je ocenio da je Ukrajina na dobrom putu, jer će, ako ekonomski opstane uz pomoć Zapada, postati ubedljivo najobučenija, najopremljenija i najjača vojna sila u Evropi.
Čak je priznao da je uveren da je Ukrajina to donekle već sada:
„To je prosto neverovatno jer je postignuto za nekoliko godina (nakon 2014.), zahvaljujući obuci i snabdevanju oružjem uglavnom iz SAD i Velike Britanije“.
Išinger ne krije da ne veruje u brzi prijem Ukrajine u NATO.
Ne krije ni da je protiv pregovore Ukrajine sa Rusijom.
(fakti)
